Bitka za napredak

Grad čiji se kulturni i privredni potencijal izgubio pod senkom neotplaćenih dugova, polako hvata zalet. Smederevska Palanka trenutno bije bitku sa problemima koji su joj ostavljeni u amanet, ali za razliku od prethodnih godina, početak procvata opštine koja je nekada radila punom parom je na vidiku. Radoslav Milojičić Kena, predsednik opštine Smederevska Palanka, istovremeno i najmlađi čovek na ovakvoj poziciji u Srbiji, za „Vreme“ je govorio o problemima sa kojima se suočava lokalna samouprava, ali i o načinu na koji ih prevazilazi.

„VREME„: Koji planovi razvoja Smederevske Palanke postoje za ovu godinu i kako teče njihova realizacija?

RADOSLAV MILOJIČIĆ KENA: Prioriteti na koje se sada fokusiramo su, osim izgradnje fabrike vode, oblasti infrastrukture. Tokom godine trebalo bi da bude urađena kompletna rekonstrukcija trotoara u Ulici Svetog Save, pored zgrade Suda i Gimnazije. Očekujemo da uz pomoć Ministarstva infrastrukture i saobraćaja uredimo i Ulicu Vuka Karadžića, u dužini od oko 1200 metara, s obzirom da ova deonica spada u regionalni putni pravac. Uređenje obe kolovozne trake i trotoara koštalo bi 40 miliona dinara. Takođe, ove godine bi trebalo da budu obezbeđena sredstva za rekonstrukciju drugog dela Glavne ulice. S obzirom da nam nedostaju sredstva, konkurisali smo sa nekoliko projekata na konkursu Ministarstva regionalnog razvoja. Nadamo se da će nam izaći u susret, jer ako dobijemo polovinu od očekivanog bićemo zadovoljni. To nam je jedini način da rešimo tekuće probleme. Nadam se da ćemo i od Ministarstva poljoprivrede dobiti sredstva za projekat komasacije zemljišta. Kao jedina opština van Vojvodine, dobili smo 40 miliona dinara da uredimo seoske puteve i to nam je mnogo značilo jer je olakšalo život seljaka u Smederevskoj Palanci.

U koje oblasti je Smederevska Palanka najviše ulagala u proteklom periodu?

Veoma smo ponosni na započetu borbu sa dugom od milijardu i 140 miliona dinara. Uspeli smo da vratimo 100 miliona dinara u prethodna tri meseca. Električna energija se u Smederevskoj Palanci nije plaćala od 1997. godine, napravili smo reprogram i do sada vratili oko 20 miliona duga za struju.

Rešavali smo problem gasifikacije, to je bio prioritet. „Srbijagas“ je uložio milijardu i sto miliona dinara za gasifikaciju, u pilot-projekat. Za naše građane je to bilo besplatno i sada je svako selo gasifikovano. Trenutno tražimo javno-privatno partnerstvo koje bi na ovaj način omogućilo i kanalizacionu mrežu. Ona je u gradu slaba, a nijedno selo je nema. Umesto nje, tu su bunari i septičke jame, zbog čega voda nije zdrava. Voda i kanalizacija su glavni problemi svih žitelja. Sad smo preko firme „Kirilo Savić“ u pregovorima sa nemačkim investitorom koji želi o svom trošku da uvede kanalizaciju u Smederevskoj Palanaci, ali uz dogovor da se opština pita o visini cene koju će građani za to plaćati. Nadamo se realizaciji ovih pregovora jer bi to bilo rešenje još jednog urgentnog problema.

Naglasili ste da je fabrika vode najvažniji projekat u protekle dve decenije. Šta je potrebno za njegovu realizaciju, koliki je budžet u pitanju i kada se očekuje početak izgradnje?

Za ovaj kapitalni projekat u protekle četiri godine Smederevska Palanka je, u saradnji sa opštinom Velika Plana, obezbedila od Evropske investicione banke 11 miliona evra. Konzorcijum „Milenium por“ dobio je ovaj projekat na tenderu i to je sigurno ove godine najveća investicija te vrste u Srbiji. Ovo će biti regionalna fabrika vode jer i Smederevska Palanka i Velika Plana ukupno imaju 110.000 stanovnika i već godinama unazad je u oba mesta problem snabdevanje vodom. Ovih dana očekujemo početak radova i mislim da je to vrlo bitan pomak.

Koji investitori su se do sada odlučili za ulaganje u vašu opštinu?

Najnovija investicija je italijanska firma za proizvodnju i pravljenje lutaka sa kojom je potpisan ugovor i koja će biti otvorena 1. juna. To je investitor koji je ove godine stigao u naš grad. Ova kompanija je donela i 70 novih radnih mesta, što nam je veoma značajno. Uspeli smo i da fabrici šinskih vozila koja je bila pred gašenjem obezbedimo posao kako bi uvećala svoje radne kapacitete, čime smo očuvali jednu od glavnih fabrika u privrednom sektoru u Smederevskoj Palanci. Važne investicije, koje su tu već neko vreme, jesu i kompanija „Atlantis grupe“ iz Hrvatske koja proizvodi bezalkoholna pića, zatim još jedna hrvatska kompanija, „Agrokor“, megamarket „DIS“ i „Metal Produkt“ koji se bavi proizvodnjom mašina za profilisanje aluminijumskog i čeličnog lima.

Da li postoje olakšice za investitore i šta one podrazumevaju?

Mi investitorima nudimo besplatnu zemlju. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta plaća se jednokratno ili u 24 rate. Za jednokratno plaćanje iznos se umanjuje za 30 odsto. Privredna društva i preduzetnici koji u toku godine zaposle najmanje 50 radnika, stiču pravo na dodatnih 50 odsto popusta.

Da li je administrativni proces prilagođen stranim investitorima?

Sve neophodne dozvole investitor može da pribavi u Odeljenju za imovinsko-pravno-komunalne i građevinske poslove Opštinske uprave Smederevska Palanka, u rokovima kraćim od maksimalnih koji su utvrđeni zakonom. Planiramo da sprovedemo reformu administracije kako bismo olakšali i dolazak investitora. Imamo cilj da do 1. jula napravimo uslužni centar kako se investitori ne bi bavili nepotrebnom papirologijom.

Koje industrijske zone postoje u Smederevskoj Palanci?

Na području opštine Smederevska Palanka postoji industrijska zona u severozapadnom delu grada, u okviru gradskog naselja Kolonija. Ona se nalazi svega 500 metara od regionalnog puta Palanka–Smederevo. Za ovu lokaciju urađen je plan detaljne regulacije, a od infrastrukture postoje pristupna asfaltna saobraćajnica, električna i vodovodna mreža i gasovod. Tu je i lokacija „Guberaš“, na regionalnom putu R-107 Smederevska Palanka – Velika Plana, koja je predviđena Prostornim planom opštine. Industrijski kompleks „Goša“ je najstarija industrijska zona u gradu i datira iz 1923. godine. Sastoji se od dve radne zone, „Goša I“ i „Goša II“. „Goša I“ se nalazi između železničke stanice i reke Kubršnice, a „Goša II“ na drugoj obali reke, na području Rudina. U krugu „Goše I“ postoji mogućnost samo za brownfild investicije u neiskorišćenim proizvodnim pogonima i ima kompletnu infrastrukturu. U okviru kruga „Goše II“ moguće su i brownfild i greenfield investicije. Postoje pristupni put, elektroenergetska mreža, vodovod, gas i kanalizacija. Postoje takođe i hale u sklopu „Goše“ koje su na prodaju, ali one su namenjene određenoj vrsti proizvodnje, što znači da u njima može da se vrši specifična proizvodna delatnost. „Goša“ proizvodi vagone, prikolice, kabine, ali su mnogi njeni delovi ostali bez posla i zato moramo dovesti investitore kako bismo pokrenuli proizvodnju, za koju stručna radna snaga postoji. „Goša“ je fabrika koja je svojevremeno zapošljavala 10.000 ljudi, a sada ima 2000 radnika.

Šta Smederevsku Palanku izdvaja od drugih opština i koje su prednosti ulaganja u njoj?

Smederevska Palanka ima banju Kiseljak sa najlekovitijom vodom u Srbiji. S obzirom da je u lošem stanju, uložili smo 12 miliona dinara za plan detaljne regulacije i generalni urbanistički plan da bismo izmenili planove za banju i šumu Mikulju. Ona se prostire na 128 hektara, od kojih za 30 hektara postoji urađen projekat za Evropsko selo. Ovde bi svaka ambasada dobila svoje odmaralište, a na taj način se ambasadori mogu lično uveriti u prednosti Smederevske Palanke i preporučiti je kao lokaciju pogodnu za ulaganje.

Kada je reč o banji Kiseljak, pokušavamo da nađemo partnera za investiranje. Tu postoji hotel koji je privatizovan. Potencijal je ogroman, ima mnogo zainteresovanih investitora, ali su potrebna ozbiljna ulaganja. Najveća prepreka koja postoji za investitore je nedostatak izlaska na autoput. Mi smo predali CIP-u zahtev za izradu projekta, koji inače košta 80 miliona dinara. Nalazimo se u čuvenom koridoru 10, koji se gradi već godinama i njegov završetak bi bio naša velika prednost. Autoput je žila kucavica za Smederevsku Palanku i ako se on u bliskoj budućnosti izradi, to će biti istorijski podvig.