Postalo je jasno ono što se moglo pretpostaviti nakon prve najave da će novi film uopšte i biti snimljen: u kreativnom i narativnom pogledu, Matriks: Uskrsnuća je jedan posve nepotreban nastavak, isto kao što su svojevremeno nepotrebni bili Matriks 2 i Matriks 3
Nemačka invazija na Sovjetski Savez verovatno nikad i nije mogla da uspe. Razloga je mnogo, uključujući i kašnjenje početka operacija zbog Hitlerovog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Ipak, primarni uzroci su ogorčeni otpor Crvene armije, nerealni nemački ciljevi i nedostatak snage za njihovo ostvarivanje. Taj pohod nije propao u blatu i snegu kod Moskve, već dva i po meseca ranije u ravnicama Ukrajine i Rusije
Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Tačno je da dominantne religijske institucije imaju opresivni potencijal i da se po tome ne razlikuju bitno od državnih ili korporativnih struktura moći. Ali to ne znači da unutar svake od velikih tradicija nije moguće pronaći pojedince, pokrete, ideje i religijske prakse koje su značajno proširivale horizont slobode
Lični osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet može biti mnogo bolje mesto i da je naša odgovornost da ga takvim učinimo
Šta hoće Milorad Dodik i da li će ga na putu bez povratka snaći sankcije međunarodne zajednice, pitaju se mnogi ovih dana. Blokada institucija države nije ostala samo letnja avantura političara iz Republike Srpske, već se pretvorila “u odbranu Ustava BiH”, upravo od onih koji tu državu ne priznaju, baš kao ni njen ustavni sud
Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija
“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada
Ono što je važno da razumemo jeste da su podaci iz kovid sertifikata podaci o zdravstvenom stanju i kao takvi, izrazito osetljivi podaci, oni uživaju visok stepen zaštite prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Ta zaštita je tolika da zakon kaže da je bilo koja obrada zabranjena, osim ako postoji neki od tačno propisanih i usko definisanih izuzetaka iz ovog zakona. Jedan od izuzetaka jeste situacija kada je takva obrada dozvoljena drugim propisom
“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”
Odluku da se koristi gas za proizvodnju struje nisu mogli samostalno doneti direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je ovde naći racionalno objašnjenje – ili je Vučić pogrešno verovao da će obezbediti gas ličnim kontaktom sa Putinom ili se kockao očekujući da će se kriza sa energentima sama od sebe smiriti
Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Tviter spejsovi su nov način komunikacije na verovatno najotrovnijoj društvenoj mreži na svetu. Sada kad su ih političari otkrili, zanimljivi su i medijima. Ali, da li su relevantni? I da li je Tviter ikada bio važan za bilo šta
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
“Okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo”
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez kolektivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i okolinu, za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
Smeniti jedan autoritarni režim, koliko god bilo teško, lako je u poređenju sa izgradnjom funkcionalnog demokratskog sistema. Oduševiti ljude i povesti za nekom (maglovitom idejom) lako je u odnosu na osmišljavanje ozbiljnih i dugoročnih politika
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
“Iz iskustva naše organizacije znamo da krijumčarenje neretko završi nasiljem, iznudom, a često dužničkim ropstvom i eksploatacijom, i tu takođe vidimo sponu sa samom trgovinom ljudima. Bez obzira na to što je žrtva dala pristanak krijumčaru da je prevede preko granica, nije dala pristanak na nasilje i eksploataciju. I tu se postavlja pitanje kada prestaje dobrovoljnost u celom tom procesu”
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Treći osnovni sud zaključio je da je zahtev Tužilaštva da se studentima osumnjičenim za napad na Miloša Pavlovića odredi pritvor neosnovanim, i da ih treba pustiti na slobodu
U Beogradu su se desila dva incidenta zbog transparenta „Bolje ćaci nego naci“ koji je postavljen između Narodne skupštine i Pionirskog parka. U oba slučaja policija nije zaštitila napadnutog, već napadača
U nedelju 8. juna, građani Zaječara će na lokalnim izborima birati odbornike osam lista, a građani Kosjerića - tri
Prema zakonu, onaj ko ističe nacističke simbole može biti kažnjen novčanom kaznom od 5.000 do milion dinara. Posle Niša, kukasti krst se uz slogan "Bolje ćaci, neko naci" pojavio ispred Narodne skupštine, i u Jevrejskom groblju
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Pošto se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić neuko frlja pojmom nacizma vređajući tako, uzgred budi rečeno, nacističke žrtve i njihove potomke, valja ukratko podsetiti šta je bila Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Možda u novčaniku imate novčanice koje nisu toliko stare niti retke, ali ih kolekcionari dosta cene. Neverovatno, ali sreću vam može doneti i Mlađan Dinkić
Na snimcima koji se šire društvenim mrežama vidi se da je Pavlović pogođen u glavu punom limenkom, kao i da ga je nekoliko mladića opkolilo i maltretiralo, dok su ostali skandirali
Student koji hoće da uči Miloš Pavlović tvrdi da je iskusio „fašistički“ napad kod Studenjaka. U Urgentnom centru ga dočekali lično ministar Zlatibor Lončar i spremne kamere tabloida
