Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji
Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije
Prošli su još jedni “korona fri” izbori u Srbiji, a o virusu skoro da se uopšte nije ni pričalo. A i zašto bi, kad je Srbija ponovo izvojevala pobedu protiv ove virusne pošasti. Tu i tamo se u hvalospevima vlasti pomenula po neka novoizgrađena kovid bolnica, uz opasku da ih oni bivši nisu gradili. Na prošlom iskazivanju narodne volje 2020. godine, iako su izbori u Srbiji to tek u kolokvijalnom značenju, korona je bila jedna od glavnih platformi vlasti da demonstrira svoje uspehe. U nedelju 3. aprila, korone se niko više nije ni sećao
“Na stolu dvije zdjele i brzojavi sućuti”, napisao je Nele Karajlić u pesmi Zabranjenog pušenja o tragedijama u rudnicima “Kreka Banovići”
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) objavio je konačne rezultate jučerašnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji. Lista SNS-a osvojila je 42.9 odsto glasova, dok je druga Ujedinjena opozicija Srbije sa 13.5 odsto. Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu sa 58.5 odsto glasova, a Ponoš je kao drugoplasirani osvojio 18.3 odsto
Zbog niza koruptivnih afera hrvatski političari poslednjih godina se u medijima često mogu pronaći u rubrikama „crne hronike“. Istražni i pravosudni organi imaju pune ruke posla, a kako stvari sada stoje čini se da zaštićenih nema. U mutnim radnjama prednjače funkcioneri vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), ali se provuče i poneko od hrvatskih Socijaldemokrata (SDP). Poznatu floskulu srpskih političara „samo nek institucije rade svoj posao“, pravosudni organi u Hrvatskoj sprovode u delo
Zdravko Ponoš obilazi Srbiju u “konvoju” od dva automobila. U prvom, njegovom privatnom fordu, nalaze se on i vozač, zastavnik u penziji Lazo; dok je Ponoš bio na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Lazo mu je bio ađutant. Iza njih sede mlada Nina koja fotografiše, snima i objavljuje na Fejsbuk stranici, te Srđan Milivojević, bivši “otporaš” – on zna svaki deo Srbije i vodi računa o organizaciji. Drugim automobilom, golfom, putuje “šef izbornog štaba”, Ponošev brat Boro, a vozač je njegov prijatelj i vlasnik tog golfa. Prevoze dva montažna štanda
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Dosadašnje teške borbe nisu dovele ni Ruse ni Ukrajince do pozicije na kojoj bi bilo razloga da se očekuje neko političko rešenje. Rusi su zauzeli veliki prostor, ali ofanzive su sada svedene na poneki kilometar. Na taktičkom nivou, ruske kolone nisu više tako lake mete kao što je to bilo na početku rata. Komandni kadar je na vrlo težak način, kroz gubitke, naučio lekciju o tome šta znači izviđanje pre nailaska glavnine snaga. Iznad kolona sada lete Ka-52, Mi-28 i Mi-24 na malim visinama, i tu su da preventivno odvrate manje grupe Ukrajinaca od pokušaja da otvore vatru
Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj Federaciji. No, uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego u doba Ronalda Regana
Dobro je poznato da su ustavna ovlašćenja predsednika Republike veoma skromna, može se reći skučena. Osim dodele odlikovanja i primanja akreditiva, gotovo ništa značajno nije ostalo u predsedničkim ustavnim ovlašćenjima. Takav ustavni aranžman krajnje je nepovoljan za tako inicijativnog, toliko aktivnog i rodoljubivog predsednika kao što je naš. On je stoga uzeo slobodu da prekrši veliki broj ustavnih i zakonskih ograničenja
Okosnicu opozitnih partija čini koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije i Zeleno-leva koalicija Moramo (na slikama). Ove dve koalicije sa još nekim opozitnim partijama koje pređu cenzus a koje neće promeniti stranu, mogu da ostvare značajni rezultat. Prema izbornim namerama naših ispitanika sredinom marta ove godine, ove partije uz podršku drugih opozicionih stranaka koje pređu cenzus i ne pređu u tabor političkih partija koje su sada na vlasti, imaju dobre šanse da osvoje većinu na lokalnim izborima u beogradskom regionu
Pojedini imaju prijatelje, poznanike ili prijatelje prijatelja koji im pomažu. Većina koristi grupe na aplikaciji Telegram ili na mrežama kao što je “Serbia in my mind”, čiji je broj članova bio 200, a sada je prešao 6000. Razmenjuju se saveti i nude usluge ili besplatna pomoć za prevod, pronalaženje smeštaja, posla, nabavljanja dokumenata, registrovanje preduzeća. Ima tu i pitanja kao što su “gde naći insulin”, “gde upisati dete na odbojku”, “koliko košta taksi od aerodroma do centra grada”, “da li je validna ruska vakcina protiv kovida 19”…
Već sada se može reći da novi pohod nije doveo do uspostavljanja punog “narodnog jedinstva”, pored ostalog i zato što se uslovi života u unutrašnjosti zemlje i velikim gradovima, poput Moskve, Sank Peterburga i nekih drugih, veoma, a ponekad i radikalno razlikuju. Te razlike u pogledu visine zarada, navika, stila, samog mentaliteta čine ruske megapolise “zemljama u zemlji”, mnogo više nego u drugim državama. Prisutne su i uzrasne, dohodovne i obrazovne razlike – istraživanja svedoče o mnogo manjoj podršci ratu od strane mlađih i bolje obrazovanih Rusa
Dok se u Mađarskoj ozbiljno radi na svim aspektima vezanim za turizam, situacija u Srbiji je sasvim drugačija iako se često govori kako se tu nalazi razvojna šansa zemlje. “Da bi ponudili stranim turistima više, oni prvo moraju da stignu do Srbije. A Beograd, recimo, i dalje nema glavnu železničku stanicu. To ga čini jedinom prestonicom Evrope koja nema železničku stanicu do koje građani znaju da dođu, a o turistima da ne govorimo. Rok za modernizaciju pruge je probijen skoro pet godina, pa ni danas ne možete vozom iz Beograda u Budimpeštu”, kaže za “Vreme” Tatjana Potić iz turističke agencije Oktopod. Prema njenim rečima, problem je i sa kapacitetima na nivou lokalnih vlasti, jer oni nemaju potreban kadar koji bi pripremio projekte, kako bi se onda moglo aplicirati za sredstva iz pristupnih fondova EU i na taj način sredila infrastruktura. Pa je tako Kopaonik usred ovogodišnje sezone nekoliko dana ostao bez vode jer je predimenzioniran i infrastruktura ne može da podnese toliki broj smeštajnih objekata
Putnici su uglavnom poluuzbuđeni, kao školarci na nekoj zabavnoj ekskurziji. Svi nešto komentarišu, ali iz kakofonije glasova u vagonu izdvaja se jedan koji uporno zapodeva priču s okolnim putnicima, a sve u stilu “jelda je ovaj voz baš fenomenalan, i jelda je Naš Predsednik takođe baš fenomenalan kao i ovaj voz”
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Blumberg je procenio da je Rusija 2021. imala 117 milijardera, ukupno “teških” 584 milijarde dolara. Od ove sume više od trećine pripada najbogatijoj desetorici – ukupno 223 milijarde. Prema Blumbergovim podacima, najbogatiji Rus 2021. bio je Aleksej Mordašov sa 29,1 milijardom dolara. Mordašov je najveći deoničar kompanije Severstal, jednog od najvećih ruskih proizvođača čelika. Drugi najbogatiji Rus prošle godine bio je Vladimir Potanjin, predsednik i vlasnik 35 odsto kompanije Norilsk Nickel, najvećeg svetskog proizvođača nikla
Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile
Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala
“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”
Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto
Četvrte nedelje rata pojavilo se u SAD i zemljama Evropske unije mnogo analiza koje po Rusiju katastrofično sagledavaju dosadašnji tok borbi. Insistira se na problemima u sistemu rukovođenja i komandovanja, slabostima logistike, visokim gubicima ljudi i tehnike. U osnovni sve je to tačno, ali zaključak da je Ruska vojska posrnula i da se nalazi pred porazom preterano je smeo. Zvanična Moskva nema nameru da odustane
RHMZ je ranije danas pokrenuo sistem za prenos SMS hitnih informacija građanima usled povećanog rizika od jakog grmljavinskog nevremena s kišom, lokalno krupnim gradom i snažnim naletima vetra
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile pre
"U Srbiji više od osam meseci postoji veoma masovna mobilizacija bez presedana, najveća u Evropi poslednjih nekoliko decenija", kaže za "Vreme" profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević. I da policija ne može da reši politički problem, ma koliku represiju primenjivala
Beograd je oko 13.30 časova zahvatilo nevreme uz jake udare vetra, kišu i grad, a načinjena je i materijalna šteta, srušena su brojna stabla, a neke kuće ostale su bez krovova
Čak 620 požara na otvorenom registrovano je u ponedeljak u Srbiji od sedam sati ujutru. Najkritičnija situacija, uz Toplicu, je i u Šumadijskom, Rasinskom, Jablaničkom i Borskom okrugu
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
I za danas su najavljene blokade u Beogradu i gradovima širom Srbije. Anesteziolog Vladimir Stefanović pušten je iz pritvora. Studenti FTN-a u blokadi oglasili navode da se njihov kolega Luke, nakon što je 28. juna, bez ikakvog povoda, pretučen od strane žandarma, sada suočava sa novim talasom represije – ovaj put iz bolničkog kreveta
U ponedeljak (7. jul) u sedam ujutru počele su nove blokade na više lokacija u Beogradu
Građanski i studentski protesti širom Srbije traju već nedelju dana, a blokade saobraćajnica i različite akcije nastavljene su i u nedelju. U Užicu je bilo najviše tenzija, a policija je akcijom rasterala demonstrante koji su sedeli na kolovozu magistralnog puta
Građani i studenti sedmog dana od ranih jutarnjih časova nastavili su sa novim blokadama. Traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, oslobađanje svih koji su uhapšeni 28. juna tokom vidovdanskog protesta, kao i uklanjanje šatora ispred Narodne skupšine i raspuštanje skupa u Pionirskom parku. Kako su izgledale blokade u subotu (5. jul) mogli ste da pročitate u blogu „Vremena"
Nakon što je tokom Vidovdanskog protesta pokušao da pomogne povređenom demonstrantu, anesteziolog Vladimir Stefanović iz bolnice u Zrenjaninu uhapšen je i pritvoren. Studenti i zdravstveni radnici sada traže njegovo hitno oslobađanje
