foto: tanjugPovršinski kop Resavica
Nakon što su odbili predlog Ministarstva rudarstva i energetike o povećanju zarada, rudari svih devet rudnika u sastavu Javnog preduzeća Površinska eksploatacija uglja Resavica obustavili su u utorak rad zbog niskih zarada i ostaće u štrajku do ispunjenja svih zahteva.
A Izvršni odbor Sindikata radnika Resavice traži da se povećaju plate, koje su u proseku 65.000 dinara, jer smatraju da su “neprimereno male za težak i važan posao koji rade rudari”, i zahtevaju povećanje vrednosti radnog sata i naknade za topli obrok. Uz to, Sindikat traži da se što pre nastavi eksploatacija u rudniku Soko koji ne radi od nesreće 1. aprila, kada su u obrušavanju jame poginula osmorica rudara.
Nebojša Milenković, predsednik Sindikata, ne želi da otkrije koliko povećanje traže, samo kaže da je skromno i da se nadaju da će Ministarstvo da ponudi i više, a s druge strane nova ministarka Dubravka Đedović poručuje “da se radi na pronalaženju najboljeg rešenja, koje treba da bude održivo za državu i prihvatljivo za rudare”.
Rudari su pre više od mesec dana uputili zahteve rukovodstvu rudnika, očekujući odgovor do 9. decembra. Kako ga nije bilo, prošle nedelje su organizovali štrajk upozorenja, a u ponedeljak su rešili da štrajkuju u krugu rudnika, uz poštovanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine.
JP Resavica ima 3600 zaposlenih, nastala je pre 30 godina objedinjavanjem devet rudnika (Vrška čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Soko, Štavalj, Lubnica i Jasenovac), a iz izvađene rude dobijaju se mrki ugalj, lignit i antracit.
Istraživanje
Istraživanje beogradskog “Demostata” o percepciji fenomena lažnih vesti pokazuje da ispitani građani vide pre svega političare kao glavne kreatore dezinformacija, a za njima kao najodgovornije navode novinare i urednike medija.
Među razlozima za proizvodnju lažnih vesti učesnici istraživanja najčešće pominju skretanje pažnje sa nekog važnijeg problema, te nameru da se javno mnjenje usmeri ka određenom pitanju upravo onako kako političarima i njihovim medijima odgovara.
Ispitanici veruju da su lažne vesti postojale i ranije, ali da se sada samo lakše šire zbog senzacionalizma i hiperprodukcije vesti, a u “Demostatu” objašnjavaju da su građani podložni dezinformacijama, poluistinama, pa i lažima, te da se novi trend koji stiže sa tehnološkim razvojem naslanja na naše stare sklonosti ka teorijama zavere.
Protesti u Vlasotincu
Već mesecima meštani Mesne zajednice Grdelica i nekoliko sela u okolini Vlasotinca glasno protestuju zbog najave gradnje treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci, i upozoravaju da će oko 20 hiljada ljudi ostati bez vode ukoliko se planovi za izgradnju MHE “Besko” ostvare.
Na protestu žitelja ovog kraja pre nekoliko nedelja čulo se da je voda u Rupskoj reci često mutna, posebno leti, kao i da su se nadali da će nakon dve izgrađene mini elektrane na ovoj maloj reci “cela priča oko eko-genocida biti završena”. Međutim, sada opravdano strahuju da će izgradnjom treće reka tokom leta potpuno presušiti i prozivaju lokalnu vlast zbog nezakonitosti i nemarnosti.
Građevinska dozvola investitoru “Water Green Energy” iz Kumareva izdata je bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu i bez saglasnosti Javnog preduzeća “Vodovod” iz Grdelice, tvrde u vlasotinačkom odboru Stranke slobode i pravde, i ističu da “meštani sela Dadince i ekološki aktivisti udruženja ‘Bitka za Vlasinu’, blokadama prilaznih puteva i protestima, pokušavaju da spreče uništenje reke koja je od vitalnog značaja za njihov život”.
Plate u IT industriji
Industrija informacionih tehnologija (IT) beleži veliki rast u Srbiji, i u ovoj godini zabeležiće izvoz u vrednosti većoj od 2,5 milijardi evra, pa otud i ne čudi što su plate u ovom sektoru daleko iznad prosečnih – u avgustu je iznosila u proseku 1600 evra, a realno je da je sada već za par stotina viša.
Podaci sajta HelloWorld.rs govore da su kandidati u IT industriji sve aktivniji na tržištu rada, a primetan je i veći broj konkurisanja na oglase u novembru, i to za 26 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Takođe raste i broj oglasa za zaposlenje u IT industriji, a u poslednjih nekoliko godina promenila se lista najtraženijih zanimanja i beleži se porast interesovanja za pozicije prodžekt i prodakt menadžera, deliveri menadžera i biznis developera.
Po pisanju “Politike”, u Centru za zapošljavanje i razvoj karijere “Infostud” potvrđuju da ovdašnji IT stručnjaci imaju visoka primanja i ističu podatak da je u sekciji “plate” u okviru sajta HelloWorld.rs, gde “ajtijevci” unose svoje zarade, najveći iznos upisao softver inženjer iz Beograda – čak 8500 evra.
Košarkaški transfer
Košarkaški klub Crvena zvezda doveo je u svoje redove argentinskog reprezentativca i donedavnog igrača Denver Nagetsa Fakunda Kampaca i time dodao još jedno ime u nizu stranih igrača koji su od leta došli u taj klub i komšijski Partizan, s tim što je ovaj transfer najvredniji u istoriji domaće košarke, a prevazilazi i sve dosadašnje ugovore fudbalera u Srbiji.
Kako je otkrila španska “Marka”, pošto je Kampacov bivši klub Real Madrid imao pravo “preče kupovine” i odustao, beogradski klub će Argentinca platiti 1,8 miliona evra do kraja ove sezone, što će reći – 300 hiljada svakog meseca, a ako obe strane na leto budu zadovoljne, za narednu sezonu biće mu isplaćeno za naše, ali i evropske prilike ogromnih 2,5 miliona evra.
Predsednik Upravnog odbora Zvezde, Nebojša Čović, objasnio je da “treba sabrati celu sezonu i proceniti trenutne finansijske mogućnosti”, te da su oni “procenili da to u ovom trenutku možda mogu da naprave i da priušte”. Tako je Kampaco dobrano pretekao dosadašnje rekordere u plati po sezoni – svog novog klupskog kolegu Nemanju Nedovića (1.100.000 evra po sezoni), te Partizanove vedete Kevina Pantera (1.500.000 evra), Zeka Ledeja (900.000) i Janisa Papapetrua (850.000).
Kampaco je u NBA ligi nastupao i za Dalas Maverikse, a u evropskoj klupskoj košarci najveći trag je ostavio igrajući za Real sa kojim je dvaput osvojio Evroligu, tri titule prvaka Španije, jednom Kup i četiri puta Superkup. Sa reprezentacijom Argentine bio je vicešampion sveta u Kini 2019. godine.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
