Vreme

Restitucija i (ne)zaštićeni stanari

Neispravni »fića« za novi »mercedes«

Da li su građani, novokomponovani vlasnici i "zaštićeni" stanari jednaki pred zakonom, odlučiće Ustavni sud Srbije na temelju dosad postojećih propisa. Oni koji traže da im se, uprkos proklamiranoj jednakosti građana i njihovih stanarskih prava, vrate stanovi ad integrum zanemaruju činjenicu da ih do pred koju godinu ti stanovi, u smislu investicionog ulaganja, nisu zanimali, da su taj teret snosili danas nezaštićeni stanari, da su mnogi od tih stanova kupljeni kao neuseljivi i za male novce i da bi se nove nepravde mogle rešiti sa samo 90 miliona evra

SOS market

Prodavnica na kraju grada

O čemu se priča i šta se komentariše u redu ispred radnji za najugroženije kategorije stanovništva

Tržni centar »Ušće«

Prodavnica u centru grada

Iako nudi i robu za najbogatije, i robu za one koji nemaju baš mnogo novca, Tržni centar "Ušće" najpre je privukao one koji mu sigurno nisu bili ciljna grupa: penzionere voljne da pređu pola grada, kako bi na flaši ulja uštedeli desetak dinara

Deset zapovesti

Na seminaru "Kako kroz krizu", u organizaciji agencije Communis i revizorsko-konsultantske kuće PricewaterhouseCoopers, bilo je reči o temama koje su obuhvatile gotovo sve bitne aspekte poslovanja kompanija u krizi. Kao rezultat dugogodišnjeg rada PricewaterhouseCoopersa u zemljama u recesiji, ova kuća napravila je deset preporuka za lakše prevazilaženja posledica krize

Intervju – Ivan Stanković, stručnjak za komunikacije i direktor agencije Communis

Kako upravljati krizom

Osnov svake ekonomije je proizvodnja i potrošnja. Ako nemate potrošnju, nećete imati ni proizvodnju, jer šta će vam, kad ne trošite. To je pogrešno upućen apel, jer je usmeren ka stanovništvu, a ne ka vladi. Narod mora da troši, jer samo tako može da se održi proizvodnja. Ako država troši na skup državni aparat, to je neproizvodna potrošnja, i kao takva, ona je vrlo štetna

Rekli su o krizi

Pitanja i rešenja

Vlada je najavila paket mera kao svoj odgovor na krizu. A predstavnici vlasti izjavljuju da je sada, u vreme krize, potrebno da se cela Srbija ujedini u prevazilaženju recesije i opominju da sada "nije trenutak za nadmetanja, jer niko ne može da kaže koliko će kriza trajati i šta će se dešavati". Po njima, ovo je trenutak kada treba okupiti svaku dobru ideju, i zaista, vladine najave antikriznih mera dobile su odgovor u političkoj javnosti, a "Vreme" predstavlja neke od tih ocena koje su došle od predstavnika opozicije, sindikata i ekonomista

Kako sprovesti sporazum sa MMF-om

Ko će da plati budžetski deficit

Zašto je politički opasna ideja da se građanima smanje plate kako bi se očuvale srpska privreda i vladajuća koalicija? Jer, ako se "ekonomskoj destabilizaciji" pridruži i potencijalno eskalirajuća politička kriza, jer je najnervozniji narod kome smanjuješ platu, onda će se efekti "žiriranja" MMF-a u korist Srbije brzo istopiti, a strane banke koje su u Beču već MMF-u i našem guverneru Narodne banke Radovanu Jelašiću obećale da neće smanjivati svoju "izloženost" u Srbiji

Portret savremenika – Angela Merkel

Kolova devojčica

Ćerka paroha, a fizičarka, funkcionerka komunističke omladine, a potom ministarka iz redova demohrišćana, Merkelova nikada nije otkrivala karte. U CDU-u ju je protežirao lično "kancelar ujedinitelj" Helmut Kol. Došla je direktno na partijski vrh preskačući hijerarhiju, da bi potom praktično izmislila skupove partijske baze koji su joj bezdušno davali podršku

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) VIII

Žrtve – kolateralna šteta

Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu

Na licu mesta – Kuršumlija

Hleb naš nasušni

U zapisniku koji je napravljen posle krađe piše i da je kod Milana Simića pronađeno "hleba kom. 2x780 gr i 1x800 gr i dve pogače od po 530 gr i 6 lepinja po 110 gr... Po normativima, težina hleba je 500 gr..."

Vreme uspeha

Bizins

U Srbiji je prošle godine bilo 16.500 milionera, najviše u Beogradu 11.800, zatim u Novom Sadu 2660, Kragujevcu 1100, Nišu 940 i u Pančevu 240

Policija i građani – Smrt Đorđa Zarića

Interventna tragedija

Tragični incident od prošle nedelje kada je u susretu s policijom izgubio život Đorđe Zarić mogao se izbeći. Sada je kasno, jedan je život izgubljen, a desetine života su upropašćeni. Nije, međutim, kasno da se iz te tragedije izvuku pouke – i u policiji i u građanstvu

Sanader u Beogradu

Koliko košta šlajfna prevoda

Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice

Slučaj Infostan

Velika pljačka Beograđana

Ili ponizno platite fantomske dugove ili vi, gospođo građani i žigosani navodni dužnici, obavite posao Infostana i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu

Osobe sa invaliditetom

Priče o neprimetnim životima

Dok zatvaranje velikih ustanova u kojima je smešteno po više stotina osoba sa invaliditetom u Srbiji tek treba da se dogodi, u Italiji su sve institucije ovakvog tipa odavno zatvorene a bivši štićenici uspešno uključeni u društvo

Tribina "Vreme izazova"

Srbija i kriza – Ima li predaha od loših vesti

Guverner Radovan Jelašić o kursu, budžetu, deviznim rezervama i - politici

Portret savremenika – Ivica Dačić, drugi put

Od lipe do Evrope

Uzevši stranku u ruke posle teških i potmulih kadrovskih sukoba kroz koje se provukao svojim lukavstvom i političkim talentom, Ivica Dačić našao se pred teškim zadatkom. Trebalo je – na duži rok – prekoračiti taj vremenski, generacijski jaz između penzionera-slobista i onih mlađih birača koje treba privući

Intervju - Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

Traženje bubrega

"Niko nije našao za shodno da proveri navode i da utvrdi više činjenica, nego je pojurio za povećanjem tiraža, jer u Srbiji ništa ne boli da objavite da je ukraden bubreg"

Iz ličnog ugla – Pitanje "klimavog" ustava

Srpska Peta republika

Budući da je trenutni ustav nedefinisan i protivrečan, te da neke odredbe vuku ka "čistom" parlamentarnom, a druge ka polupredsedničkom sistemu, valjalo bi da se novim ustavom (ili reformisanjem postojećeg) krene ili u jednom ili u drugom smeru, umesto da se ostane u nedefinisanoj sredini

Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu

Etničko čistilište

U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata

Kopaonik, kriza i MMF

Sačuvati živce i poverenje

Utihnula su čak i "analitička" ideološka ogorčenja prema navodno "promašenim ultraliberalnim koncepcijama" MMF-a, kao starog "uterivača u kapitalizam", jer sada je, izgleda, svima najvažnije da se preživi uz žirantske pare svetske finansijske centrale

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Jelena Drakulić-Petrović, direktorka kompanije Ringier Srbija

Tradicija na tržištu

Nema nikakve političke pozadine u kupovini NIN-a. Naš motiv je čisto izdavaštvo. Smatramo da je NIN proizvod velike tradicije i istorije, a samim tim i tržišnog potencijala. Kriza je, istovremeno, i trenutak kada u prave stvari treba ulagati