Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
“Blokade imaju sve odlike organske promene – promene koja je čista, samonikla i originalna. U takvim okolnostima, teško da je bilo kakva podrška sa strane potrebna da se protest pretvori u političku promenu. Najveća snaga ovog protesta su čvrsti zahtevi. Protest je čist i neinstrumentalizovan. Štaviše, i onaj koji bi pokušao da ga instrumentalizuje, ne zna kako bi to uradio. Zato će svi međunarodni faktori čekati da vide razrešenje situacije i nakon njega zauzeti nove pozicije”
Prostor bivše Jugoslavije još uvek diše zajedno. Još uvek postoji nekakav zajednički politički, društveni i kulturni prostor. Pre svega, očituje se to kroz podršku koju studenti dobijaju iz svih jugoslovenskih država, ali i po tome što su postali inspiracija za slične, doduše ne tako brojne i velike proteste u okruženju, pre svega u BiH i Crnoj Gori
Poznati su kao biračko telo koje najteže menja stav, te po pravilu glasa za vlast. Da li su studenti sada uspeli nešto što niko nije – da pokrenu najstarije i budu njihovi svojevrsni vodiči za političko razmišljanje
U nedelju, 9. februara, održani su izbori za kosovski parlament. Kakva je atmosfera vladala na ulicama Severne Mitrovice? Kakvi su rezultati izbora? Šta kažu Mitrovčani? I šta Srbima ovi izbori mogu da donesu
Uporedo sa lavinom protesta koja se širi Srbijom, daleko od pažnje javnosti, grupa ekoloških aktivista i naučnika vodi rat sa Ministarstvom zaštite životne sredine o spornom predlogu zakona koji reguliše ni manje ni više nego – kako će se disati u Srbiji
Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku
Znamo, sasvim dobro, s kim smo živeli. Znamo odlično ko je Teofil i znamo odlično šta je Teofil nama. A opet, posle svega, to ne možemo znati. Isuviše smo bili blizu, isuviše je veliki da bismo ga, odavde i sada, obuhvatili pogledom
Rekao sam mu, tada u “Imperijalu”, da sam dugo mislio kako je Teofil Pančić pseudonim. Ovoga jutra, prvog kojemu zora sviće bez Teofila, čini mi se da bi zapravo bilo bolje da je moglo tako i da se može živjeti bez tijela, samo u knjigama i u pozorišnim predstavama, u filmovima i stripovima, s Oljom i među prijateljima, u novinskim tekstovima, jer su s tijelom nailazili samo neki sumorni i žalosni problemi. Tijelo je stradavalo od onog što se zbivalo oko njega
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću
Ovih dana, tačnije, 5. februara, navršava se pet godina od smrti našeg osnivača i glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića. Žare je “Vreme” vodio kroz najteže trenutke, ne samo za redakciju, već i za čitavo društvo, od Devetog marta, preko Vučićevog zakona o informisanju, cenzure tokom bombardovanja, Petog oktobra, pa i kroz ovaj period, koji se, nadamo se, bliži kraju
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
Vlast od 27. januara poziva studente i profesore na dijalog. Međutim, na putu dijalogu stoji nekoliko stvari: studentski zahtevi su toliko jasni da nema o čemu da se razgovara, a vlast nastavlja sa nasiljem nad građanima na blokadama. Osim toga, onaj koji zove na pregovore – nije nadležan
“Voleo bih da ovaj osećaj upamtimo. Ovo nikad neće biti funkcionalna demokratija bez aktivnih građana, ljudi koji su voljni da žrtvuju svoje vreme i pokažu ljudima na vlasti šta misle. Kako god da se ovo završi, potrebno je da zapamtimo kako izgleda biti aktivni građanin. Vlast onda reaguje. Neće biti dobro da prepustimo da ovo završavaju političke elite. Vlast bez kontrole se pretvara u apsolutnu, to smo u ovoj zemlji videli više puta u par decenija. Institucije su slabe, civilni sektor baš i nije sposoban za tako nešto, mediji svi znamo kakvi su – nema ko da bude taj kontrolor osim građana samih”
Šta su sve pokrenuli studenti svojom pobunom, zahtevima i načinom na koji se za njih bore? Šta nam se, u stvari, događa? Kakva je klica zasađena? A kakve efekte može imati ovaj bunt? Na duže staze, menja li se vlast ili sistem? Kako se odjednom ta mladost – opanjkavana godinama da je nezainteresovana i sebična – pokazala toliko promišljena i plemenita
Odavno se nije jasnije videlo koliki je javašluk zavladao Srbijom nego u toj dvodnevnoj poseti Aleksandra Vučića i njegove svite Varvarinu, Aleksandrovcu, Brusu i Ćićevcu. Za ovu priču imena tih mesta i okolnih sela nisu najvažnija jer princip je isti. U svakom malom gradu postoji neki Slavoljub Miljković za kojeg narod priča da se jedini pita za radna mesta ili se kolima Doma zdravlja prevozi kupus ili nameštaj za vikendicu
“Nikola Vasiljević, dojučerašnji regionalni načelnik BIA, a sadašnji Vučevićev savetnik za bezbednost drugovao je, a i dalje druguje sa Zvonkom Veselinovićem i Goranom Kovačevićem Gorancem. Ta praksa ostala je i posle Vasiljevića, samo je sada prisnija i čvršća. Naime, sadašnji načelnik BIA za Novi Sad Bečić, njegov zamenik Simo Aleksić i Goranac se poznaju još iz Vrbasa i ‘sada je samo nebo granica’! Ta bestijalnost Nikole Vasiljevića je otišla toliko daleko da on i ne skriva svoju koruptivnu ušteđevinu. Na svoju suprugu registrovao je elitnu vinoteku ‘Dekanter’ u ekskluzivnom delu Beograda na vodi. Procenjena vrednost vinoteke je oko 2.000.000 evra”
Peške, korak po korak, hodala sam sa studentima osamdesetak kilometara od Beograda do Novog Sada. Ljudi su ih usput sa suzama u očima pozdravljali kao oslobodioce. Od čega? Od beznađa u koje je propala ova nesrećna zemlja, od nenormalnosti koju svi osećaju u grudima, od bespomoćnosti naspram samožive vlasti
“Videla sam i po potpisima peticije za podršku studentima da je kod velikog dela policajaca prošao strah. Studenti u svojim zahtevima traže rad institucija i pravnu državu. Zbog toga MUP postoji. Ali, naravno, ima i onaj manji deo policajaca kojem ovaj sistem odgovara jer se neosnovano bogate i nalaze na pozicijama na kojim nikad ne bi bili da je ova država uređena”
U Srbiji se godišnje rodi oko 50.000 rasnih štenaca i nebrojeno mešanaca na ulici. Kakva je sudbina većine pasa i zašto je država i na ovom testu čovečnosti prošla sa čistom jedinicom
U predvorju srca tame najverovatnije ne bismo zatekli mnogo više od malog, nesigurnog i ne previše zanimljivog dečaka, bez nekih naročitih darova, ali previše gladnog pažnje, uvažavanja i priznanja da bi propustio priliku da slabo kontrolisanu političku moć zloupotrebi i stvarnost upodobi ostvarenju svojih potreba
Uoči mitinga koji je zakazao predsednik Vučić u Sremskoj Mitrovici na Sretenje, u ovom gradu u protestnoj šetnji okupio se veliki broj građana
Upravo objavljeni roman „Rt“ Saše Ilića u kome je Andrić jedan od junaka, i knjiga Andrićevih tekstova „O pisanju“ koju je priredila Žaneta Đukić Perišić, neki su od naslova kojima „Akademska knjiga“ obeležava 50 godina od smrti Ive Andrića
Sindikat „Puteva Srbije“ saopštio je da su izloženi pristicima, ucenama i pretnjama otkazom jer nije sakupljen dovoljan broj ljudi za skup SNS u Sremskoj Mitrovici
Hiljade građana okupilo se u centru Kragujevca da dočeka studente koji su danima pešačili ka tom gradu. Studenti su se u srce Srbije uputili iz tri pravca – sa zapada, severa i juga
Ovogodišnji dobitnik „Zabavnikove nagrade“ je roman „Uzidana“ Ivane Nešić, a roman „Dečak i druga priča“ Damira Jocića osvojio je nagradu “Duško Radović“
Kad studenti po ledu, snegu i kiši mogu da pešače do Kragujevca držeći se jedni za druge – sve noćeći u plastenicima na temperaturi u ozbiljnom minusu – možete i vi da sednete u kola, autobus ili vagon, pa za njima
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Kad studenti po ledu, snegu i kiši mogu da pešače do Kragujevca držeći se jedni za druge – sve noćeći u plastenicima na temperaturi u ozbiljnom minusu – možete i vi da sednete u kola, autobus ili vagon, pa za njima
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
SBB je prodat komaniji e&PPF Telecom. Iako država na prvi pogled nema udela u firmi čiji je naziv teško izgovoriti, odnosi Srbije i novog vlasnika SBB-a ipak govore za sebe
U pitanju je zemljotres na tržištu telekomunikacija u Srbiji. Jetel i Telekom kupili su biznise Junajted grupe. Ali, kako kažu izvori „Vremena“, udarni mediji poput N1 i Nove S ostaće isti kao i do sada
Bivši ministar građevine Goran Vesić insistirao je da njegov kabinet kontroliše projekte rekontrukcije železnice koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije. Projekat renoviranja železničke stanice u Novom Sadu je, međutim, u celosti finansiran sredstvima Kine i Vlade Srbije
Na meti „velike akcije suzbijanja korupcije“ od jutros je više desetina objekata u Beogradu, Feketiću i Mladenovcu. Uhapšeno je više lica, među njima i „kontroverzni vojvođanski biznismen“ Vladimir Vrbaški
Hapšenje Milorada Grčića i njegovih saradnika u vezi sa korupcijom u EPS-u izazvalo je brojne reakcije u javnosti. Dok se vlast hvali borbom protiv korupcije, paradokslano je da ova hapšenja baš sada uz najavu Aleksandra Vučića zapravo dokazuju ono što studenti tvrde - da u Srbiji politika kontroliše pravosuđe
