Intervju – Dušan Vujošević, trener KK Partizan
Najgore je kad nešto ne možeš da kažeš
"Pre ću biti u miru sa samim sobom nego sa celim svetom"
52. Sabor trubača u Guči
Zagužanjsko kolo
Ima i oni’ koji u prima stadijum, sednu pod sliku Kosovke devojke, igračice, u šešir kostimografiju, tako se centrifugiraju da istresaju zadnjice u tanjire, a oni, oni samo zakivaju i tiltuju glavama
Pola veka od smrti
Nevidljiva čudovišta Merilin Monro
Na 45. rođendan Džona Kenedija već podgrejane glasine o njihovoj tajnoj vezi ponovo su se raspalile – politika, moć, tajna, šou-biznis, prevara, seks... Sve se odjednom izmešalo. Merilin je umrla tri meseca kasnije, a na Kenedija je izvršen atentat u jesen iduće godine
Kultura sećanja
Nostalgija, sa senfom
Malo kome ukus što viršli, što kobasica u zemički, naročito senfa, nije urezan u sećanju kao "pozitivan". Ipak, da li su te viršle i kobasice, taj senf bili baš toliko lepi kako ih se lepo sećamo? Da li ukus "za nezaborav" može da bude ponovljen
Kosmos
Radoznalost na Marsu
"Osam godina su radili na ovom zadatku i na kraju su se spustili na Mars tačno u minut." U IT-svetu gde projekti rutinski kasne a nekih 30-40 odsto nikad se i ne završi ovo je uspeh vredan poštovanja. Razumljiva je radost koju su u trenutku uspeha osećali inženjeri koji su učestvovali u razradi čitavog koncepta. Migel San Martin, jedan od njih, kaže: "Godinama smo se spremali za najgore, nije lako zaboraviti na taj strah. Ali to je ono što mi inženjeri radimo: činimo da nemoguće postane moguće." Naravno, prava avantura tek počinje. Kako kaže direktor misije Majk Votkins: "Došli smo ovde ne da bismo sleteli i time se hvalili već da bismo vozili po Marsu i bavili se naukom, kompleksnom, uzbudljivom i lepom"
Olimpijske igre (3)
London, superbrend i patriotska propaganda
Krajem prošle nedelje, nekoliko dana pre nego što je Stiven Morisi uporedio "patriotsko" olimpijsko izveštavanje britanskih slobodnih medija sa propagandom u Nemačkoj 1939. uz opasku da se "London sigurno afirmisao kao superbrend, ali ostatak Engleske tone u beznađe i besperspektivnost a posledice ekonomske katastrofe osećaju se na svakom koraku", pojavili su se glasovi da olimpijska slika glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva nije tako idilična kako se ispočetka činilo
Intervju – Serđo Bertoluči, direktor istraživanja CERN-a
Kako smo uhvatili Higsa
"Naravno da ni mi nismo naivni. Kada su ljudi iz Gran Saso laboratorije prvi put došli u CERN i rekli nam: ’Mi imamo takvu stvar’, mi smo odgovorili: ’Slušajte, to nije baš bilo koja stvar’", kaže Serđo Bertoluči, drugi čovek CERN-a, u razgovoru nakon najvećeg dostignuća ove institucije – otkrića Higsovog bozona – u kome otkriva ne samo tajne o toku ovog uspelog eksperimenta, već baca svetlost i na potencijalno najveći neuspeh CERN-a sa neutrinima navodno bržim od svetlosti. "Ne, lično nikad nisam verovao da je Ajnštajn pogrešio", kaže objašnjavajući kako je tada pred svim svetskim medijima otvoreno objasnio da je došlo do greške
Olimpijske igre (2)
Saobraćajna gužva, olimpijski biznis i ostalo
Kao i na svim džadama koje vode do borilišta mogli su se videti ljudi zaogrnuti zastavama kojih je bilo otprilike onoliko koliko ih je okačeno ispred sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. Među brojnim ekscentricima koji su se potrudili da izgledaju kao nezvanične maskote olimpijskih timova izdvajala su se trojica Holanđana u drečavonarandžastim kostimima debelih žena sa prenaglašenim grudima, uz dodatak kreste i papuča u obliku kokošijih nogu u istoj boji. "Idemo da navijamo za svoj tim", kaže tridesetogodišnji Filip. Na pitanje da li Holandija ima predstavnika u tenisu, uz ciničan osmeh dodaje: "Važno je učestvovati"
Prvi put u Sarajevu
Nemoj šta zamjerit’
"U Sarajevu mi je teško da budem duhovit, pa ću ja odmah ozbiljno", rekao je pred punim letnjim bioskopom "Hej", nakon upravo prikazanog filma Smrt čoveka na Balkanu, režiser Miroslav Momčilović. Nešto slično je reporteru "Vremena", pred put u Sarajevo, rekao i jedan stariji kolega: "Ja u Sarajevu nisam bio još od izveštavanja, iz rata i ne ide mi se. Iako ništa loše nisam uradio – osećam grižu savesti za sve što je Sarajevu urađeno. Ti si mlad. Ti nemaš taj problem"
Srbija u Londonu 2012.
Čekajući medalje
Srpski olimpijski tim otputovao je u London uz pritajene nade da će se sa Igara vratiti sa ponekom medaljom oko vrata
Olimpijske igre
Haos na britanski način
Nedostatak od oko 3400 civilnih radnika obezbeđenja pokrila je armija povlačenjem, za početak, 2000 vojnika iz Avganistana, da bi im se posle nekoliko dana priključilo još više od hiljadu vojnika. Taman su se stišale strasti, kad se sredinom prošle nedelje pojavila fotografija britanskih vojnika kako posle osamnaestočasovne smene spavaju sklupčani na stolicama. Autor fotografije objavljene na Tviteru koji se predstavlja kao CombatCamerman prokomentarisao je da je situacija gora nego u Avganistanu. "Tamo smo bar imali krevete"
Naseljavanje sveta
Seoba koja traje
Sedam milijardi ljudi danas imaju samo jednu stvarnu domovinu, tamo negde u kamenitim etiopskim brdima, na istoku Afrike. I jedan isti, zajednički usud – opštu migraciju koja se ne zaustavlja
Kultura sećanja – Barselona 1992.
Olimpijski plamen, dim i magla
Tri dana pred svečano otvaranje, 22. jula 1992. MOK obaveštava Beograd da je Savet bezbednosti UN-a prethodnog dana doneo odluku da na Olimpijskim igrama sportisti SRJ ne mogu učestvovati ni u jednom ekipnom takmičenju, jer "treba da je jasno i očigledno da se sportisti u pitanju takmiče isključivo u svom ličnom i individualnom svojstvu..."
»Božja čestica«
Završni kamičak kosmičkog mozaika
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
Saobraćaj
Brže od života
Za svega tri dana na srpskim putevima u nekoliko udesa poginulo je 20 osoba. Nije to, nažalost, ništa novo: svaka dva-tri meseca dogodi se tako što, a reakcije (ne)nadležnih po pravilu su iste – vozači su "ružni, prljavi i zli", kaznena politika je blaga, policajci su podmitljivi, šta li već...
Vreme i običaji
Obrezivanje – kožica nesporazuma
Protivnici obrezivanja smatraju da je dečje obrezivanje narušavanje individualne autonomije i kršenje ljudskih prava. Pritom, interes deteta i interes roditelja su u ponečemu različiti
Nova kreditna linija Banke Intesa
Krediti zdravlja vredni
Za "Vreme" govore vrhunski stručnjaci i predstavnici institucija koje pružaju usluge obuhvaćene Intesa Vita programom
Fudbal – Euro 2012.
I sport i batine
Iako iznenađenje za neke posmatrače sa strane, huliganski ispadi nisu najvažniji deo takmičenja koje se održava u Poljskoj i Ukrajini
Preduzetništvo
Svemirski privatnici
Doskora je izgledalo da je kosmos poljana na kojoj se strateški nadmeću države, ali ne i privatne kompanije. Izgleda da je konačno došlo vreme da se zakoni ponude i potražnje lansiraju u svemir
Otkrića u Viminacijumu
Zemlja mamuta
Da li novootkriveno groblje mamuta, pronađeno u blizini svetski proslavljenog mamuta iz Viminacijuma, nagoveštava da bi novi srpski brend mogao biti – mamut
Kultura sećanja
Kako smo popušili domaće cigarete
Otkako postoji, tržište cigareta na Balkanu razvijalo se u tridesetogodišnjem taktu: tridesetih godina prošlog veka započeto je sa industrijskom proizvodnjom, šezdesetih je procvetalo, devedesetih ga je požnjeo organizovani kriminal: takt još nije otkucao, a tržištem cigareta ovladale su multinacionalne kompanije
Roditeljstvo
Kome treba savršena majka
Kontroverzna filozofija odgajanja dece poznata kao "povezujuće roditeljstvo" našla se prethodnih nedelja u žiži svetske javnosti. Širok i fluidan pokret, sa potencijalom da zauvek promeni pogled na odnos roditelj–dete, stekao je veliki broj pristalica, ali i ogorčenih protivnika
Dunavska strategija
Pogled u Evropu sa Golubačke tvrđave
Pejzaži fantastični, Dunav nigde živopisniji, a turistička ponuda nikakva. Ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg Peter Fridrih došao je da lično doživi naše Podunavlje i uveri se u njegove potencijale, o kojima se u okviru Evropske dunavske strategije priča
Intervju – Bora Ivkov, šahovski velemajstor
Nešto izvan ovog sveta
"Šah može da bude umetnost, ali retko. Da bi se napravila neka lepa šahovska kombinacija, u završnici partije potrebno je da protivnik pogreši. Ako nema lepe kombinacije, nema ni umetnosti"
Dunavski potencijali
Odmor na istoku
Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Srednji i donji tok Dunava – budućnost evropskog turizma
Putem rimskih careva i vina
Mnogi rimski carevi rođeni su u našem podneblju. Car Prob doneo je vinsku lozu u svoj rodni Sirmijum i zasnovao vinogradarstvo. Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija potpisale su međudržavni sporozum o izgradnji i promociji kulturnih ruta "Put rimskih careva" i "Dunavski put vina", sa ciljem da se razvije turistička ponuda na srednjem i donjem toku Dunava. Tome teži i Dunavski centar za kompetenciju koji podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća pre svega u oblasti turizma sa vizijom našeg Podunavlja, kakvo bi moglo da bude
