Kultura

Knjige

Austrijski sindrom

Gerhard Amanshauzer: Kao varvarin u PrateruPreveo Relja DražićFutura publikacije, Novi Sad 2013.

»Gradac« posvećen Andriji Mauroviću

Junak svoje priče

Od tridesetih godina prošlog veka naovamo na prostoru Jugoslavije nastajao je jedan veoma zanimljiv i raznovrstan opus darovitih umetnika stripa. Beograd je možda prednjačio po broju izdanja i autora, ali je u Zagrebu postojao jedan tako samosvojan lik kao Andrija Maurović, nadahnut, crtački artikulisan – strip autor svetskog kalibra

TV manijak

Neka bije, neka bije

In memoriam – Džejms Gandolfini (1961–2013)

Veliki kum malog ekrana

Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Njujorku će biti sahranjen glumac Džejms Gandolfini koji je umro u Rimu osam dana ranije. Mada je sarađivao sa nekim od ključnih filmskih režisera našeg doba, od Sidni Lameta do braće Koen, Gandolfini će prvenstveno biti upamćen po televizijskoj ulozi mafijaškog bossa Tonija Soprana

Pozorište – Krleža u Beču

U agoniji

Dok traju pripreme za obeležavanje sto godina od Sarajevskog atentata, predstava Martina Kušeja urađena na osnovu tri Krležine drame u produkciji Bečkog pozorišnog festivala, podseća na istorijske okolnosti u kojima se on zbio, a koje mnogi revizionistički raspoloženi tumači Prvog svetskog rata rado ignorišu: monarhija je pre rata bila u dubokoj moralnoj i idejnoj krizi, bez smisla za realnost ili vizije budućnosti, a južnoslovenski narodi se nakon rata nisu tek slučajno našli u zajedničkoj državi, nego su decenijama, tražeći odgovore na zajedničke probleme, imali slične težnje

Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica

Cinizam je poslednje utočište nedarovitih

"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"

Knjige – Rej Manzarek, Light My Fire – Moj život s grupom The Doors

Pod teretom sunca

Ploče The Doorsa deo su obavezne lektire odrastanja, već decenijama. Autobiografija Reja Manzareka postala je odnedavno dostupna na našem tržištu, dodajući još nekoliko suštinski važnih stranica ovom nasleđu, baš pre nego što je on sam sklopio svoju knjigu

Književnost – Nepoznati Gombrovič

Eros stvarnijeg postojanja

Pre nepunih mesec dana, tačnije 23. maja, krakovska izdavačka kuća Wydawnictwo Literackie objavila je novu, dosad nepoznatu, knjigu Vitolda Gombroviča pod naslovom Kronos. Reč je o svojevrsnom apendiksu famoznom Gombrovičevom Dnevniku, čiji se kompletan prevod na srpski u jednom tomu pojavio prošle godine u izdanju Službenog glasnika. Kronos je poslednje parče u arhipelagu Gombrovičeve dnevničke proze, parče najintimnije i najkontroverznije

TV MANIJAK, UKLJ/ ISKLJ

Radost saznanja

TV manijak

Žandarmerija i Mocart

Intervju – Miša Blam, džez muzičar

Sav moj džez

Mihailo Miša Blam, legendarni džez muzičar i autor, istoričar srpskog džeza, umro je pre 10 godina, 19. juna 2014. Ovo je njegov poslednji razgovor za "Vreme"

Izložbe – Uroš Đurić u MSUV

Fudbaleri i timovi, i druge priče

U četvrt veka svog prisustva na sceni, Uroš je Đurić izgradio "lik i delo" koji se prirodno prožimaju, i koji tvore jednu od najosebujnijih umetničkih pojava današnjice

Muzika – Lusinda Vilijams i Nil Jang

Krvavi prsti i pokidane gitarske žice

Jedan "običan" rok koncert pretvorio se u mitopejsku bahanaliju; nadnaravna bića i realni likovi – kao u nekom Šekspirovom komadu – zaigrali su ritualne plesove, vremenska strela je promenila smer i poletela unazad, uspomene i realne činjenice pomešale se na neshvatljiv način, Džems Din i Ljuba Vrapče su se odnekud pojavili i šaputali mi nešto na uvo, Holden Kolfild i Aljoša Karamazov su mi davali neke znake sa balkona amsterdamskog kluba Paradiso. Haos, ludilo, vrh, umetnost, rokenrol!

Studija slučaja

Pravda za Acu Lukasa

Aca Lukas je jedna od retkih preostalih javnih ličnosti koje ne pokušavaju da budu nešto što nisu. I ne samo to. Koliko god se "urbani" zgražavali nad njim i njegovom publikom, koja je prošlog vikenda ispunila Marakanu, Aca Lukas je gradskiji, beogradskiji i urbaniji od svega što se ovde kao takvo predstavlja. Ili, u najmanju ruku, i on je ono što čini jedan grad, i to ne bilo koji, već Beograd, jedno od njegovih autentičnijih lica

Televizijske serije u globalnoj ponudi

Nastaviće se

Sedma umetnost se tokom XX veka razvijala delom kao umetnička forma, naročito u Evropi, a delom kao industrija, preko Atlantika. Televizija se, s druge strane, nikada nije ni trudila (ili tek incidentno) da proizvede fikciju sa umetničkim pretenzijama. Sve donedavno.

Fenomen serije »Igra prestola«

Sopranovi u Srednjoj zemlji

U ponedeljak veče prikazana je poslednja epizoda treće sezone HBO-ove serije "Igra prestola" pred letnju pauzu. Fama koja ovu seriju prati učinila je od nje jednu od najpopularnijih TV serija u svetu i globalni fenomen popularne kulture. Šta je to što je ovu seriju učinilo toliko popularnom, i zbog čega se ona pominje i kao jedan od najboljih televizijskih igranih formata svih vremena

TV manijak

Akademici i farmeri

Sterijino pozorje 2013. (najava)

Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih

Sterijino pozorje 2013.

Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih

Četiri Posvećenja proleća

Uspon, panika, životni sok

Od 1913. godine, kada je Posvećenje proleća izazvalo reakciju koja spada u najveće skandale u istoriji baleta, preko stotinu koreografa dalo je svoju viziju ovog čuvenog dela. Šta je to u Posvećenju toliko privlačno modernim umetnicima koji s paganskom Rusijom nemaju nikakve veze? Odgovor se može potražiti u sledeće četiri inscenacije

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog (najava)

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Jugoslovenski interbrigadisti

Naši Španci

Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave