Kultura

In memoriam – Elen Stjuart, La Mama (1919–2011)

Besmrtna Mama

Deca evolucije – Katarina Pejak

Slatki parfem uspeha

Dvadesetogodišnja devojka, čedo domaće bluz-scene, može postati od onih po kojima će nas znati u svetu

Intervju – Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu

Lepota različitosti

"Ovo je nacionalni teatar, a ne sindikalni ili partijski, u njemu treba raditi, menjati rđave navike i popravljati greške većom brzinom od one kojom smo ih stvarali"

Knjige – Ljubav za početnike

Metajezik ljubavi

Srećko Horvat se u ovoj knjizi prepušta ispadima "mekog", čak sentimentalnog diskursa, ali to nimalo ne smeta, naprotiv, i to je jedan od bitnih elemenata onog "ljudskog, odviše ljudskog"

Knjige

Jaka ženska ruka

Zbirke priča Lamije Begagić i Tanje Mravak kao da povezuje tihi weltschmerz života na potmulo nezadovoljavajućem "repeatu"

Esej – Govor na kraju školske godine

Ovo je voda

Ništa od ovoga se ne tiče ni morala, ni religije, ni dogme ni velikih popularnih pitanja o životu posle smrti. Istina sa velikim početnim "I" tiče se života pre smrti. Tiče se toga do dođete do tridesete, ili čak pedesete godine života, a da se ne poželite upucati u glavu. To je prava vrednost pravog obrazovanja, što nema nikakve veze sa ocenama i titulama, a ima mnogo veze sa jednostavnom svešću – svešću da postoji ono što je stvarno i suštinsko, što je skriveno, a sve vreme nam je pred očima

Intervju – Maja Veselinović, strip autorka i ilustratorka

Kardiogram sazrevanja

"Oduvek sam se trudila da crtežom, bojom, tipografijom naglasim emociju u stripu. Volim tu isprepletenost naracije i čiste likovnosti, neprekidno eksperimentisanje i traženje"

TV manijak

I bogati šmrcaju

NIN-ova nagrada

Miljenko, zašto nisi Milenko

Odlukom da ne prihvati prijave knjiga Sjetva soli Muharema Bazdulja i Otac Miljenka Jergovića, žiri NIN-ove nagrade izazvao je nekoliko nedoumica, od kojih su neke i logičke prirode. Prvi zaključak koji se nameće sam po sebi jeste da jezik na kom pišu Bazdulj i Jergović nije (i) srpski

Knjige

Zaborav obrazovanja

Aleksandar Dobrijević: Između obrazovanja i samoobrazovanja, Art Print, Banja Luka 2010.

In memoriam – Boško Petrović (1935–2011)

Sultan svinga

Nakon svega, napokon je ugašeno svetlo i zatvorena su vrata za poslednjim pravim simbolom nekada živog, ustreptalog, kreativnog, uistinu svetskog grada, mestom koje je sâmo širilo dobar deo te svetlosti, lepote, internacionalizma i umešnosti jednog divnog međunarodnog bratstva po najkvalitetnijoj muzici, stremljenju boljemu i, naravno, hedonizmu

Šta ćemo i kako slušati – Muzika 2025.

Priče o snimljenoj budućnosti

Organizatori muzičke konferencije MaMA u Parizu upitali su nekolicinu zanimljivih ljudi iz muzičkog biznisa i srodnih disciplina šta misle na koji način će muzika biti prisutna u našim životima kroz petnaest godina. Dobili su sedam mogućih scenarija o budućem obliku muzičkog sveta 2025. godine

Monografije – Partibrejkers

Rokenrol kanonizacija

Ova knjiga samim svojim pojavljivanjem notira i podvlači značaj Partibrejkersa koji znatno prevazilazi format "dobrog rokenrol benda"

Izložba – "Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji"

Ukrasi carskih trpeza

Srebrne čaše su bile obavezni deo trpeze srpske srednjovekovne gospode. Iznošene su povodom proslava, da označe status onoga ko ih iznosi i onoga zbog koga su iznete. Neke od njih je moguće videti na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti

Godišnjice – Ivo Andrić i Miloš Vidaković

Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra

Nastupajuće, 2011. godine navršava se pola veka otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Tim su povodom već najavljene različite konferencije i manifestacije. Nekako u senci pedesetogodišnjice Nobelove nagrade, ostaje andrićevska – stogodišnjica. Iste godine se, naime, navršava tačno jedno stoleće otkako je Andrić ušao u svet knjige i književnosti. U brojevima 18 i 20 sarajevske Bosanske vile 1911. godine objavljene su Andrićeve pesme; između ova dva izdanja, u broju 19, dakle, objavljena je pesma Miloša Vidakovića u kojoj se zaziva Andrić

Sećanje – 40 godina posle smrti Leonida Šejke

Na putu rđave beskonačnosti

Šejkin Poslednji zapis, napisan uoči same smrti: "Đubrište je za mene imalo značaj prolaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena. Kada bih se vratio životu (životnoj snazi), slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti: po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći, poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve."

Putopis iz Japana

Kišobrani, gavranovi, neon

Hodao sam tri sata u gradu svetala i štektavih vozova i šina i žica nad prugom. Setio sam se najlepše priče o postanku sveta koju znam. Po toj legendi Japan je stvoren božjim smehom. Neboderi su sijali u kiši i maglici iza stanice Šinđuku. Ja sam zijao u njih i smejao se. Kroz staklenu fasadu video se encefalogram jednog lifta koji pada i drugog koji se penje. I bio sam iza stanice Šinđuku. I svetla liftova su išla po pročeljima staklenih zgrada. I bila je kiša. I vozovi su vikali: Ura!

Rat iz vazduha

Tri pilota

Ako izuzmemo onog uplakanog Skota O´Grejdija iz USAF-a, oborenog sredinom devedesetih iznad BiH, ne sećam se da sam ikad video lice pilota neke od sila koje se – i humanitarnim bombardovanjem – brinu o nama, talibanima, Iračanima ili "civilima" u Pakistanu, Jemenu i drugde. Ne mogu da zamislim "pilotski roman" u eri bespilotnih letelica. Otud ova priča o trojici letećih pisaca

TV manijak – Šta smo gledali 2010.

Čekajući katastrofu

Svetska ekonomska kriza je u protekloj godini kao posledicu imala porast kontrole televizije u svetu kao i kod nas. Slikovito rečeno, kada je para manje, kontrolu će pojačavati bilo političke stranke na vlasti, bilo finansijeri u komercijalnim medijima

Bertold Breht i svetska ekonomska kriza

U klanici kapitalizma

Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno

Novi Zograf – Osveta crvene veštice

Vidi šta gledaš

Umetnički rad nacionalno i globalno najznačajnijeg pančevačkog umetnika današnjice (u bilo kojoj oblasti), a izvorno objavljivan u "Vremenu", ovih je dana ukoričen po treći put

Oproštaj od Kapetana Bifharta (1941–2010)

Cik cak lutalica

Prvi u dugoj liniji otpadnika od normalnog i očekivanog, čudak sa razlogom, uvek u offu, Kapetan Bifhart vremenom se pretvorio u apsolutan simbol apartne ličnosti rok muzike

TV manijak

Zvezde u akciji