Kratak vodič kroz Fest
U kom si ti filmu
Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor od deset filmova koje vredi pogledati na predstojećem Festu
Razgovor sa Milošem Tomićem, filmadžijom
Čudo svakidašnjeg
"Uvek sam više bio za gerilske, uzbudljive stvaralačke akcije nego za kozmetiku, profi ekipu i čekanje na budžet da bi počeo nešto da radiš. Uz to, radije izvirujem kroz prozor da vidim šta se dešava, nego da gledam televiziju"
Intervju – Nikola Ristanovski, glumac
Gluma od milion dolara
"Devedesetih sam ušao u pozorište da bih pobegao od života koji me je plašio. U pozorištu sam našao paralelni svet, bolji, tamo sam pobeđivao svoje strahove i javno govorio svoje stavove. Zato kad me sad pitaju da li se bavim politikom, ja kažem: da, naravno da se bavim. Čovek koji je igrao Raskoljnikova, Stavrogina, Leonea, naravno da se bavi politikom"
TV manijak
Pesma iz kontejnera
TV manijak
Avioni i bojler bombe
Poezija – H. M. Encensberger
Primalac nepoznat
Poslednji pozdrav astronautima je jedna od onih knjiga koje vredi držati na radnom stolu ili na noćnom stočiću, koja kako god je i gde god je otvorimo nudi pesmu, stih ili misao – za uživanje i razmišljanje
50 godina od albuma »Futuristic Sounds of Sun Ra«
Astro-afro-džez
San Ra je jedan od najznačajnijih džez umetnika, ali je njegov opus ostao neprihvaćen donedavno, i to zahvaljujući trivijalnim detaljima kao što je činjenica da je celog života tvrdio kako je došao sa Saturna
Intervju – Tarik Ali, pisac, levičar, aktivista
Demokratija i kapitalizam
"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija"
Reagovanje na tekst Velimira Viskovića "Odgovor Pančiću" ("Vreme" br. 1049)
O Viskoviću i moralu
Kada je Jergović, taj prema Viskoviću svemoćni manipulator prije šest godina prvi put dobio Nagradu "Jutarnjeg lista", i to upravo za Dvore od oraha, roman u kojem se epizodno i usputno pojavljuje i Draža Mihailović, jedan od članova žirija bio je, pogađate, upravo Velimir Visković. I nije imao nikakvih problema s moralom. Nema ih, očito, ni danas
Reagovanje na tekst Nebojše Spaića "Odgovor urednika"
("Vreme", br. 1049)
Odgovor uredniku
Intervju – Dragan Mićanović, glumac
Istine bačene sa scene
"Velika uloga je kao partitura prvoj violini u orkestru: morate da imate osećaj za ritam, za muziku koju vam dobacuje vaš partner, vi morate da pustite da život diše sa scene, samo istinitost može da pređe do gledaoca. To se sve uči, ali treba imati i sluha i treba biti svestan... kao muzika..."
Knjige – Ruske teme
Ruski životi i ruske smrti
Zorislav Paunković: Ruske teme
Balkanski književni glasnik, Beograd 2010.
TV MANIJAK
Totalno novi talas
Otpadnici i utemeljivači: Vek od rođenja Roberta Džonsona (1911–1938)
Sto godina na putu
Pre sto godina rođen je Robert Džonson. U svoje vreme bio je prihvaćen, ali ne preterano slavan bluzer. Mnogo kasnije ispostaviće se da je reč o jednoj od ključnih figura rokenrol mitologije
Pozorište – Gospoda Glembajevi
Rubovi pustinje duha
Miroslav Krleža: Gospoda Glembajevi
Reditelj: Jagoš Marković
Atelje 212
Reagovanje – "Priznajem – ja sam kriv!" ("Vreme", br. 1048)
Odgovor urednika
Reagovanje – "Priznajem – ja sam kriv!" ("Vreme", br. 1048)
Forma i procedura
Razlog što se priključujem polemici povodom ovogodišnje dodele NIN-ove nagrade za roman godine je osećanje odgovornosti prema nečemu što mi je vrlo bitno – etičkim kriterijumima u umetničkoj kritici – i s nadom da mogu dati doprinos razrešavanju ove mučne situacije, koja ne bi ni trebalo da bude predmet polemike nego najosnovnije, podrazumevajuće procedure
Reagovanje – "Nimalo naivno klepetanje" ("Vreme", br. 1048)
Odgovor Pančiću
Fascinantna je Jergovićeva sposobnost da manipuliše svojim prijateljima, svi oni se oglašavaju ovih dana jer ih je on stavio pred ultimativan zahtev; pišu tekstove u koje zapravo do kraja ne veruju pa mi se neki od njih izravno ili posredno izvinjavaju: znaju oni da Miljenko baš nije moralno čist, ali darovit je dečko i treba ga podržati
Izložba
Mreže sećanja
U beogradskoj Galeriji Artget u petak se otvara izložba fotografija Goranke Matić pod nazivom "Mreža sećanja"
Pozorište
Odličan iz povijesti
"Generacija 91–95.", po romanu Borisa Dežulovića; reditelj Borut Šeparović
Franc Vedekind, "Buđenje proljeća"; reditelj Oliver Frljić
"Garaža", po romanu Zdenka Mesarića, reditelj Ivica Buljan, u koprodukciji sa La MaMa, Njujork
Gostovanje Zagrebačkog kazališta mladih u JDP-u
TV manijak
Ko je redar?
Polemike i(li) denuncijacije
Nimalo naivno klepetanje
Kako je Miljenko Jergović postao "četnik", i to baš zahvaljujući "Vremenu", i kako je zla "beogradska čaršija" postala mesto u kojem se ne može uspeti bez hvaljenja Draže Mihailovića
Pismo Nebojši Spaiću, glavnom uredniku »Nina«
Priznajem – ja sam kriv!
Pokorno priznajem, nisam bio u pravu, jer da jesam, čuli bi se i drugi slični glasovi u javnosti, a ne bi usledilo gromoglasno ćutanje, zar ne, zaglušeno tek medijskim fanfarama i šampanjskim čepovima sa svečane dodele NIN-ove nagrade? Da sam kojim slučajem bio u pravu, ne bi valjda posle svega zagrmeli ni pravednički glasovi nekih članova žirija, jer bi to onda zapravo bilo besramno i nečuveno, je li tako, g. Spaić-Pavkoviću?
Film – Cinema Komunisto
Partizanska kinoteka
Dva osnovna principa tematizacije jugoslovenskog kulturnog života mogu se podeliti na tobož superiorni podsmešljivi ton ili nostalgična i ideologizovana evociranja. Film Cinema Komunisto Mile Turajlić izbegava ova dva pristupa, iako je očigledna jasna simpatija prema epohi, utoliko bitnija što dolazi od nekoga iz generacije koja nije direktno participirala u tom vremenu
Intervju – Jagoš Marković, reditelj
Osmeh umesto keza
"Građanski Beograd, onaj sada tihi, što ga nema po prijemima i fotosima sa banketa posle modnih revija i ne znam kakvih već skorojevićkih korzoa za prikazivanje, onaj Beograd što čita knjige, koji uživa u dobrim prevodima, kog je stid da bude deo opšteg socijalnog neukusa, onaj razočarani Beograd, čestiti, koji zna šta je data reč, koji ima memoriju a ipak prašta, koji je nekada stajao u redovima ispred Kinoteke zbog Viskontija i Bergmana i Tarkovskog, koji je voleo i pamti Nedu Spasojević na primer, koji nema novaca sada, ali je duhom zamašan, taj Beograd zna koliko bole Glembajevi – na više razina"
Miroslav Krleža i naše vreme
Glembajevi uzvraćaju udarac
Dok je Krleža okružen javnim prezirom tonuo u zaborav, povampirili su se junaci iz njegovih dela i ustali jedan po jedan iz svojih književnih grobova, aktuelni, živi i prepoznatljivi kao u doba kada su nastajali. Kada se bog Mars preselio u Irak i Avganistan, a zvanice se razišle sa krvavog Banketa u bivšoj Jugoslaviji, Gospoda Glembajevi su uputili čvrst pogled u ogledalo, popravili kravatu, pogledali na roleks i izašli na prijeme, u počasne lože fudbalskih stadiona, na modne revije i proslave vlastitih jubileja u strogo kontrolisanim klubovima
