Kultura

Stogodišnjica rođenja Bili Holidej

Njen glas

Njen bi se ton i timbar mogli porediti sa stanjem koje čoveka uhvati kad na moru udari južina pa se čini da, iako živ, već gnjije iznutra i da je vreme stalo na nekakav pakleni, nerazrešiv način. Jedino što čini da takvo stanje prođe jeste da se jedinka, koliko god očajavala, mora najpre zagledati u ono najteže što nosi u sebi. Bili Holidej, kao najizrazitiji tumač misterije veze između harmonija i unutrašnjih nerazmršenih osećaja, postiže ono najteže – tera nas da osećamo što bismo rado izbegli i da vraćamo pred sebe životna mesta i prošle stanice koje bismo najradije napustili zauvek, da im se nikad ne vratimo

Film – I dalje Alis

U zemlji zaborava

Karakteristično "staračka" tema Alcajhmerove bolesti u ovom filmu lišena je konteksta starosti. Glavna junakinja, univerzitetska profesorka lingvistike Alis Holand, ni po čemu nije starica. Na samom početku filma ona proslavlja pedeseti rođendan – zgodna, inteligentna, zadovoljna i ostvarena žena slavi u društvu svog muža i troje odrasle dece

Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti

Među Lavom i Drokunom

"Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika su veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja. Sa druge strane, pored mnogih primera vezanosti srpskih pisaca za dubrovačku literaturu, kulturu i istoriju, tu su i mnoga dela inspirisana starim Dubrovnikom – ovo ‘starim’ dodajemo samo zbog jasnoće: sve o čemu je reč odnosi se na državu dubrovačku, odnosno na period do prvih godina 19. veka kada je ona, posle više vekova samostalnog postojanja – a njeni podanici su bili Dubrovčani – prestala da postoji"

Zbirka stripova o skulpturi

Pod znakom pitanja

Šta nam strip može reći o skulpturi? Gde se susreću ova dva različita izraza? Ili još bolje: šta nam zajedno mogu reći o umetnosti i svetu u kome živimo? O tome govori nedavno objavljena zbirka stripova pod nazivom Skulptura?

Izložba – Rendered History

Seciranje javno potisnutog

Ratne i postratne traume nekadašnjih jugoslovenskih društava, medijska, forenzička, politička i moralna identifikacija i prezentacije ratnih zločina, analiza mehanizama njihovog negiranja i brisanja unutar aktuelnih tranzicijskih ideologija – ovim pitanjima se bavi izložba Vladimira Miladonovića koja se održava od 13. marta do 17. aprila u galeriji "Likovni susret" u Subotici

Intervju – Žikica Simić, rok kritičar, autor radijskih emisija »Tajanstveni voz« i »Dole na uglu«

Tajanstveni mašinovođa

"Danas sam slušao jedan bluz album i tamo čovek lepo kaže – bluz ti omogućava da se osetiš kao da imaš milion dolara, a nemaš ništa. E, to ti je otprilike i suština popularne kulture. Kao što neko reče: ona ti omogućava da se vratiš kući. Svi smo u nekom trenutku morali da odemo od kuće, a kroz rok pesme i film, mi joj se vraćamo. To je svakodnevna priča o izgubljenom raju, o mestu gde možemo opet da se osećamo toplo i fino kao u svom domu"

Sasvim lično – TV serija "Crno-bijeli svijet", HRT

Vreme između strahova

Ta 1980. važna je i prevratna na milion načina, ali je ipak samo embrion svega onoga što će uslediti i preoblikovati naše živote

30 godina Moderne galerije Valjevo

Antologija neobičnog

Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili

Knjige – Žvaka u pepeljari

Platforma za sekiranje gluposti

Novo čitanje kolumni Draže Petrovića samo podvlači njihove vrline, potvrđujući piščevo mesto u vrhu savremenog srpskog novinarstva

Istorija — Dnevničke i memoarske knjige Hitlerovih izaslanika u Srbiji i Hrvatskoj

Iz nacističkog ugla

Paralelno čitanje dnevničkih "Zapisa iz NDH" Edmunda Gleza fon Horstenaua, opunomoćenog generala Vrhovne komande Vermahta u Pavelićevom Zagrebu, odnosno memoara Hermana Nojbahera, Hitlerovog izaslanika u Nedićevom Beogradu, nudi nam zanimljivu slike nekadašnje Evrope. Uz oprez i snažnu svest o velikoj opasnosti koja se krije u nekritičkom prepuštanju istorijskim analogijama, ovo štivo nam ipak govori mnogo i o našem vlastitom vremenu

Koncert

Bolje grob!

Kolja & Grobovlasnici, Dom sindikata, Beograd, 21. III 2015.

In memoriam

Mihajlo Mika Dajmak (1951–2015)

U Beogradu je u 64. godini preminuo Mika Dajmak, novinar, kuvar i dobar čovek

Intervju – Radoš Bajić, glumac

Moj lament nad jednom temom

Nikad nisam učestvovao u politici kao organizovani deo bilo kakve opcije. Nisam to ni danas. A danas živimo u vremenu netolerancije, nerazumevanja, negacije demokratičnosti i prava na sopstveno mišljenje. To je zlo koje će definitivno da satre srpsku državu i srpski narod; to je u toku i to je recidiv

Ispravka

"Ibermenš Srbija iz Kostine vizure", "Vreme" broj 1261.

Roman

Najpogodnije mesto za samoubistvo

Arto Pasilina: Nezaboravno kolektivno samoubistvo preveo Čedomir Cvetković Odiseja, Beograd 2014.

Knjige – Toma Piketi, Kapital u 21. veku

O egzistencijalnim pitanjima

Piketijeva teorija nepodnošljive, neodržive nejednakosti u društvu dokaziva je i primenljiva na mnoge zemlje, posebno na zemlje u tranziciji, poput naše. Uvođenje (nekritičko i neprimereno) neoliberalnog koncepta kapitalizma kod nas pretvorilo se u "divlji balkanski kapitalizam", društvo bez pravnog sistema, sa pljačkaškom privatizacijom i sistemskom korupcijom

Intervju – Milovan Marčetić, pisac

Psihologija vlasti i smisao poretka

"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"

Koncert – Amira Medunjanin, Sava centar, Beograd, 14. III 2015.

Deljenje (od) duše

U doba kad su postmodernizam i reciklaža opasno zbliženi, izvođenje tradicionala na način na koji to radi Amira Medunjanin vraća svrhu i smisao obradama, a ovakvi koncerti i najpomodnijima dokazuju važnost i lepotu muziciranja i slušanja uživo

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma

Kratki metar za dugo trajanje

Na ovogodišnjem Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma od 23. do 29. marta biće prikazano ukupno 150 filmova, a među njima i nova ostvarenja Želimira Žilnika, Gorana Markovića, Puriše Đorđevića i drugih

Knjige – Tajni život pjesama

Tmasti bluz devedesetih

Eseji Đorđa Matića lucidno se bave vremenom kad nam je granata eksplodirala u sobi, a tona govana pogodila ventilator u punom zamahu

In memoriam – Vlada Divljan (1958–2015)

Na vest o smrti gospodina V. D.

U Beču, u 57. godini, umro je Vlada Divljan, jedan od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske muzičke scene

Povodom četrdesete godišnjice Andrićeve smrti – O Gospođici

Baš je dobro biti Rajka

Roman Gospođica spada među potcenjenija Andrićeva dela. Koliko god je skoro konsenzualno prihvaćeno kako je to pre svega roman o škrtosti, strasti za sticanjem novca, pohlepi, čini se da to nije sasvim tačno. Škrtost u njemu služi kao maska, a prava tema je nepolitičnost. Gospođica je roman o nepolitičnosti, o nepolitici kao sudbini

Esej – O Mehmed-paši Sokoloviću

Pravda za Velikog vezira

On nije jedini, ali jeste najveći lik u istoriji Balkana u kome se tako plodno ukrštaju islamska i pravoslavna tradicija. Svuda drugo se sudaraju, krvare, optužuju – samo u njemu su u skladu. Kao musliman, on je to iskreno i do kraja; kao pravoslavni, ne zaboravlja ko je i ništa ne izdaje. Ovdje se možda skriva, dugoročan i precizan, politički program koji će omogućiti ovim ljudima da se dokopaju državnih formi u kojima će živjeti dobro i slobodno, pa možda i potražiti nešto... U svakom slučaju, da izađu iz scenarija "podijeli pa vladaj" u kojem je njima zapala uloga eksperimentalnih miševa na kojima se iživljava svaka sila koju interesi nanesu preko Balkana