In memoriam – Džejms Gandolfini (1961–2013)
Veliki kum malog ekrana
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Njujorku će biti sahranjen glumac Džejms Gandolfini koji je umro u Rimu osam dana ranije. Mada je sarađivao sa nekim od ključnih filmskih režisera našeg doba, od Sidni Lameta do braće Koen, Gandolfini će prvenstveno biti upamćen po televizijskoj ulozi mafijaškog bossa Tonija Soprana
Pozorište – Krleža u Beču
U agoniji
Dok traju pripreme za obeležavanje sto godina od Sarajevskog atentata, predstava Martina Kušeja urađena na osnovu tri Krležine drame u produkciji Bečkog pozorišnog festivala, podseća na istorijske okolnosti u kojima se on zbio, a koje mnogi revizionistički raspoloženi tumači Prvog svetskog rata rado ignorišu: monarhija je pre rata bila u dubokoj moralnoj i idejnoj krizi, bez smisla za realnost ili vizije budućnosti, a južnoslovenski narodi se nakon rata nisu tek slučajno našli u zajedničkoj državi, nego su decenijama, tražeći odgovore na zajedničke probleme, imali slične težnje
Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica
Cinizam je poslednje utočište nedarovitih
"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"
Knjige – Rej Manzarek, Light My Fire – Moj život s grupom The Doors
Pod teretom sunca
Ploče The Doorsa deo su obavezne lektire odrastanja, već decenijama. Autobiografija Reja Manzareka postala je odnedavno dostupna na našem tržištu, dodajući još nekoliko suštinski važnih stranica ovom nasleđu, baš pre nego što je on sam sklopio svoju knjigu
Književnost – Nepoznati Gombrovič
Eros stvarnijeg postojanja
Pre nepunih mesec dana, tačnije 23. maja, krakovska izdavačka kuća Wydawnictwo Literackie objavila je novu, dosad nepoznatu, knjigu Vitolda Gombroviča pod naslovom Kronos. Reč je o svojevrsnom apendiksu famoznom Gombrovičevom Dnevniku, čiji se kompletan prevod na srpski u jednom tomu pojavio prošle godine u izdanju Službenog glasnika. Kronos je poslednje parče u arhipelagu Gombrovičeve dnevničke proze, parče najintimnije i najkontroverznije
TV MANIJAK, UKLJ/ ISKLJ
Radost saznanja
TV manijak
Žandarmerija i Mocart
Intervju – Miša Blam, džez muzičar
Sav moj džez
Mihailo Miša Blam, legendarni džez muzičar i autor, istoričar srpskog džeza, umro je pre 10 godina, 19. juna 2014. Ovo je njegov poslednji razgovor za "Vreme"
Izložbe – Uroš Đurić u MSUV
Fudbaleri i timovi, i druge priče
U četvrt veka svog prisustva na sceni, Uroš je Đurić izgradio "lik i delo" koji se prirodno prožimaju, i koji tvore jednu od najosebujnijih umetničkih pojava današnjice
Muzika – Lusinda Vilijams i Nil Jang
Krvavi prsti i pokidane gitarske žice
Jedan "običan" rok koncert pretvorio se u mitopejsku bahanaliju; nadnaravna bića i realni likovi – kao u nekom Šekspirovom komadu – zaigrali su ritualne plesove, vremenska strela je promenila smer i poletela unazad, uspomene i realne činjenice pomešale se na neshvatljiv način, Džems Din i Ljuba Vrapče su se odnekud pojavili i šaputali mi nešto na uvo, Holden Kolfild i Aljoša Karamazov su mi davali neke znake sa balkona amsterdamskog kluba Paradiso. Haos, ludilo, vrh, umetnost, rokenrol!
Studija slučaja
Pravda za Acu Lukasa
Aca Lukas je jedna od retkih preostalih javnih ličnosti koje ne pokušavaju da budu nešto što nisu. I ne samo to. Koliko god se "urbani" zgražavali nad njim i njegovom publikom, koja je prošlog vikenda ispunila Marakanu, Aca Lukas je gradskiji, beogradskiji i urbaniji od svega što se ovde kao takvo predstavlja. Ili, u najmanju ruku, i on je ono što čini jedan grad, i to ne bilo koji, već Beograd, jedno od njegovih autentičnijih lica
Televizijske serije u globalnoj ponudi
Nastaviće se
Sedma umetnost se tokom XX veka razvijala delom kao umetnička forma, naročito u Evropi, a delom kao industrija, preko Atlantika. Televizija se, s druge strane, nikada nije ni trudila (ili tek incidentno) da proizvede fikciju sa umetničkim pretenzijama. Sve donedavno.
Fenomen serije »Igra prestola«
Sopranovi u Srednjoj zemlji
U ponedeljak veče prikazana je poslednja epizoda treće sezone HBO-ove serije "Igra prestola" pred letnju pauzu. Fama koja ovu seriju prati učinila je od nje jednu od najpopularnijih TV serija u svetu i globalni fenomen popularne kulture. Šta je to što je ovu seriju učinilo toliko popularnom, i zbog čega se ona pominje i kao jedan od najboljih televizijskih igranih formata svih vremena
TV manijak
Akademici i farmeri
Sterijino pozorje 2013. (najava)
Trijumf Priredbi nad predstavama
Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih
Sterijino pozorje 2013.
Trijumf Priredbi nad predstavama
Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih
Četiri Posvećenja proleća
Uspon, panika, životni sok
Od 1913. godine, kada je Posvećenje proleća izazvalo reakciju koja spada u najveće skandale u istoriji baleta, preko stotinu koreografa dalo je svoju viziju ovog čuvenog dela. Šta je to u Posvećenju toliko privlačno modernim umetnicima koji s paganskom Rusijom nemaju nikakve veze? Odgovor se može potražiti u sledeće četiri inscenacije
Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog (najava)
Kroz zid vremena
Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila
Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog
Kroz zid vremena
Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila
Jugoslovenski interbrigadisti
Naši Španci
Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Španski građanski rat u umetničkoj mitologiji
Neman je pred vratima
Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu
Izložba – »Meksički kofer«
Slike iz najizgubljenijeg rata
Izgubljeni kofer sa više od 4500 fotografskih negativa na kojima su zabeleženi prizori iz Španskog građanskog rata, na čudesan način izronio je nakon sedamdeset godina. Fotografije Roberta Kapa, Gerde Taro i Čima potresno su svedočanstvo o ratu koji je bio preludij užasima koji su nakon njega usledili. Izložba ovih fotografija nedavno je otvorena u Parizu
Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica
Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali
"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."
Intervju – Dejvid Laski, strip autor
U potrazi za iskrenošću
"Današnja muzika se uglavnom svodi na nastojanje da se udovolji zahtevima ‘komercijalnog’. U svemu tome ima manje srca nego u muzici koju su nekada stvarali Porodica Karter i njihovi savremenici. Karterovi su bili zemljoradnici, koji su se muzikom bavili iz čistog zadovoljstva, a ispostavilo se da su manje-više slučajno došli u priliku i da to sve zabeleže na snimcima. O njima govori moj strip"
Četrdeset godina karijere Toma Vejtsa (1167)
Penicilin i atomska bomba
U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju
