Knjiga
Kiš naš sagovornik
Trideset priča ex-YU autora o Danilu Kišu i njegovom delu, napisane na tragu njegove poetike, objavljene su u zbirci Priče o Danilu Kišu
Intervju – Tomas Ostermajer, reditelj
Večni ljudski karakteri
"Empatija je važna, ali se svet ne menja emocijama. Svet se menja akcijom, delovanjem socijalnih pokreta"
Intervju – Juan Mekgregor, glumac
Kako je bilo biti mlad i bezbrižan
"Bila je to Velika Britanija u vreme devedesetih i bilo je jebeno kul. I Trejnspoting je bio u srcu toga. Nisam siguran da će se ljudi ponovo tako osećati"
Strip
Ovde prestaje civilizacija
Istovremeno kad i u matičnoj Francuskoj, u Beogradu je promovisano najnovije izdanje Pogrebnika
Melburn, ili – gledalac je prisutan
Biti gologlav(a) u Teheranu
Esej o jednom poljupcu kojeg nema, o marami koje ima, i o Bogu koji jako voli da se meša u scenario
Inicijativa
Knjige i talasi ne prestaju
Na pitanje Čiji grad?! iz naslova prve knjige edicije "Književni protesti", odgovoreno je naslovom nedavno objavljene druge knjige – Naš grad!
Izložba
Sedma republika
"Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče", aktuelna izložba Muzeja Jugoslavije, problematizuje i preispituje naše predstave o gastarbajterima, kao i uobičajena shvatanja o ulozi i mestu muzeja u društvu. Naime, u našoj muzejskoj i kulturnoj praksi retko se posvećuje pažnja "običnim" ljudima koji, smatra se, nisu činioci istorije. Ova izložba predstavlja rezultate dužeg istraživačkog rada i važna je tačka u razvoju nove koncepcije muzeja koja podrazumeva bavljenje društvenom istorijom, i dinamičan pristup baštini. Kroz tri celine – "Tragovi", "Ljudi" i "Samoistorizacija" – izložba predstavlja različite izvore, dokumente, artefakte i glasove, razne diskurse, kojima se određuju gastarbajteri i gastarbajterstvo. Poseban prostor dat je samim gastarbajterima i gastarbajterkama da govore o svom životu i iskustvu. Autori izložbe su Aleksandra Momčilović-Jovanović, Ljubomir Bratić i Tatomir Toroman. Tekst koji objavljujemo rezultat je istraživanja, jednog od polazišta izložbe "Jugo, moja Jugo"
Povodom jubileja
Drsko pozorište
Prvi posleratni gradski teatar, Beogradsko dramsko pozorište, za koji dan ulazi u sedamdesetu godinu postojanja uz, čini se, imperativ koji je pre dvadesetak godina, tad na mestu upravnika, Miloš Krečković definisao kao potrebu za "dugim, mirnim periodom burnog unutrašnjeg (kreativnog) života"
Na početku karijere
Kreativna zanimanja opstaju
O čemu razmišlja, kako piše i šta vrednuje najmlađa generacija naše dramaturške i scenarističke scene
Filozofija
Francuski paradoks(i)
Kako je heterogena grupa vrlo hermetičnih i vrlo revolucionarnih filozofa uspela da se nametne Evropi i da kolonizuje Ameriku – tema je tri obimne knjige o istoriji savremene francuske filozofije
Uspomena – Predrag Matvejević (1932–2017)
Geopoetička posvećenost
O Drugoj Veneciji Predraga Matvejevića
Sajam umetnosti
Sfinge, Pikaso i ostali
Šezdeset drugo izdanje Brafe u Briselu je završeno, evo šta ste (smo) propustili
Intervju – Ana Ćurčin, kantautorka
Ostajem mirna
"Nisam još nijednom uspela da napišem pesmu koja se ne tiče lično mene. Nikad neću biti neko ko posmatra nešto i piše o tome, uvek će ono što pišem biti autobiografski i moj doživljaj. Ali to i čini pesmu iskrenom"
Intervju – Vitalij Manski, reditelj
Zarobljene porodice
"Nije dobro porediti ratove u Jugoslaviji sa ratom u Ukrajini. Srbi koji tako misle, greše. Rat u Ukrajini nije pitanje kulture, jezika, nacionalnosti, to je pitanje konkretnog političkog pravca koji je danas prisutan u Rusiji. Dakle, to je politički rat"
Roman – Bog mi je svedok
Zašto je Takvost takva
Ovo je inteligentna, književno zavodljiva studija ne samo savremene Grčke nego i sveta
Kritika
Izlišno pitanje i ishitreno predubeđenje
Film Zona Zamfirova, drugi deo: Vrati se, Zone reditelja Juga Radivojevića i scenarista Ivane i Miroslave Mitić; glavne uloge Brankica Sebastijanović i Milan Vasić; produkcija Zonegrad Production, RTV Pink i Living Pictures; distribucija Art Vista
Beogradski pozorišni januar
Hinkeman u agoniji novog doba
Dva gostovanja, dve premijere, poneki decembarski zaostatak... to je skor samog početka ove godine
Kritika
Naplata zemaljskog boravka
Izložba infoSTANAR Marije Ćalić, Galerija Doma omladine Beograd (17–28. januar)
Intervju – Anika Vavić, pijanistkinja
Na tim starim barikadama
"Ja sam sa šesnaest godina položila prijemni, počela da studiram, ali mi niko nije objasnio šta se dešava posle i šta je tačno ta neka karijera"
Knjige koje se ne prodaju
Zašto čitaoci beže od dobrih knjiga
Sa stanovišta tržišta, knjiga je roba, artikal kao i svaki drugi. U tom kontekstu, zanimljivo je pitanje koje vrste knjiga, koji naslovi, nisu ili su manje traženi na našem tržištu
Intervju – Vladan Vukosavljević, ministar kulture
Rupa u zakonu
"Obraćanje sudu ne sme da bude predmet manipulacije, isterivanje interesa pre donošenja sudske odluke. Pomno smo analizirali ovu situaciju pre nego što smo objavili konkurs, i znam da je sve zasnovano na zakonu"
Najnovije iz Narodnog pozorišta
Vlada koja ćuti
Iako je 16. januara ove godine u Prvi osnovni sud stigla tužba protiv Narodnog pozorišta zato što je nezakonito raspisalo najnoviji konkurs za upravnika, Upravni odbor tužene kuće objavio je ovog ponedeljka, i Ministarstvu kulture i informisanja dostavio, listu sa četiri kandidata za novog upravnika. Time je prećutno potvrđeno da je izbor upravnika Narodnog pozorišta prestao da bude prevashodno tema kulture ove države
Razgovori na Kustendorfu
Film je priča, emocija, san
Kako i o čemu razmišlja najmlađa generacija domaćih reditelja
Film – Prvi srpski rimejk
Filmski slučaj službenice PTT
Šta povezuje Evu Ras i Ljumu Petrov, Slobodana Aligrudića i Albina Salihovića, Ružicu Sokić i Anu Todorović Diallo, Ljubu Moljca i Aleksandra Medu Jovanovića, Dušana Makavejeva, Branka Vučićevića i Milutina Petrovića sa devet preditora, filmskih entuzijasta različite starosti i zanimanja – od maturanata i studenata, preko arhitekata, advokata i dizajnera, sve do rentijera
Intervju – Vladislava Vojnović, književnica i scenaristkinja
Moćno je biti pisac
"Toliko uživam u pisanju da čak pomalo i razumem zašto smo tako malo plaćeni: pa zato što se dobro zabavljamo dok pišemo! Skoro da bi mogli i da nam naplate tu zabavu"
Roman – Arzamas
Smrt i grumen ljubavi
Priča Arzamasa duboko je ljudski potresna, no tu se kriju i neke recepcijske zamke oko ovog žanrovski hibridnog teksta
