Istorija
Nasilje, ogledalo društva
Sukobi u kojima je fudbal samo naizgled povod traju gotovo ceo vek, ali primer Engleske, kolevke fudbala ali i huliganstva, pokazuje da se problem može rešiti
Prvoslav S. Plavšić
Ovde smo naveli čitav niz naziva koje koriste te grupe navijača, način na koji oni jedni druge nazivaju, njihove akcije, to je sve u jednom žargonu koji običan čovek često ne bi ni razumeo. To je jedan metajezik koji služi za te stvari
Gradimir Branković
U Srbiji ima dve hiljade devetsto i kusur klubova. Nemojmo da gledamo sebe kroz prizmu Crvene zvezde i Partizana – 99,9 predsednika opština koji su fudbalski nastrojeni pomažu tim fudbalskim klubovima u Kragujevcu ne da pobeđuju, nego da žive
Snežana Marković-Samardžić
Tražili smo izveštaj od policije, tražili smo izveštaje od Ministarstva pravde da to ukrstimo. Pazite, Ministarstvo omladine i sporta. Pa je l’ se čeka da ja to uradim? Ali dobro. Uglavnom, pokazalo se, policija hapsi, a pravosuđe kaže sledeće – sudovi puštaju. Samo 2,4 odsto ljudi je osuđeno
Tribina "Vreme izazova" održana u četvrtak 22. oktobra 2009. u Beogradu
Lice i naličje huliganstva
Država je krenula u odlučnu borbu protiv huligana. Mediji su poslednjih mesec i po dana puni izjava predstavnika različitih institucija koji najavljuju konačan obračun sa onima koji sport koriste kao paravan za svoje kriminalne i nasilničke radnje
TRIBINA
VREME IZAZOVA:KRIZA I SOCIJALDEMOKRATIJA
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Delta Agrar
Regionalni lider
Kao članica Delta M grupe, kompanija Delta Agrar d.o.o. je prisutna u agrobiznisu još od 1993. godine i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova kao i kontinuirano unapređivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od najvećih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tržištu. Sedište kompanije je na Novom Beogradu i u ovom momentu ona zapošljava oko 1800 radnika. Delta Agrar se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom i distribucijom, maloprodajom i proizvodnjom hrane
Izvoz u Rusku Federaciju
Velika šansa za srpsku poljoprivredu
"U našem voćnjaku smo dobili sertifikat 'global gep' za proizvodnju jabuka, sa tim sertifikatom i prema tom standardu imamo prolaz ne samo za rusko nego i za evropsko tržište", kaže Slobodan Košutić, kategori menadžer za voće i povrće Delta Agrara
Visoka tehnologija i praksa
Srbija, zemlja jabuka
Kompanija Delta Agrar je na svom imanju Podunavlje u Čelarevu realizovala projekat koji je osmišljen da iz korena promeni tehnologiju i način proizvodnje jabuke u Srbiji i sa nekim tehnološkim elementima može se svrstati u grupu najmodernijih voćnjaka u svetu. Delta Agrar je u Čelarevu podigao najsavremeniji zasad jabuka koji se prostire na 100 hektara. Voćnjak je organizovan po tehnologiji koja se primenjuje u području Južnog Tirola, najvećeg proizvođača jabuka na svetu, a uključuje navodnjavanje kap po kap, zaštitu od mraza i grada, kao i korišćenje najkvalitetnijeg sadnog materijala šest sorti jabuka najtraženijih na svetskom tržištu. U 2009. godini Delta Agrar očekuje prinos od 2000 tona jabuka, s tim što će puni rod voćnjak dostići tek 2011. godine, kada se očekuje i do 70 tona roda po hektaru
Bajram Haliti, generalni sekretar Međunarodne unije Roma
Najveći evropski gubitnici
Više od 600.000 romske dece školskog uzrasta koja žive u budućim članicama EU nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma ima neko više obrazovanje
Slovačka, Slovenija, Nemačka
Iskustva nekih zemalja EU
Intervju – Mihael Erke, direktor beogradske kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu
Oslonite se na sebe
Socijalna politika i negativne posledice
Siromaštvo uvećano za 0,2 odsto
Budžetski opredeljena sredstva za zaštitu građana biće dovoljna ukoliko se kriza ne pogorša
Intervju – Vladimir Gligorov, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije
Država mora da sačuva potrošnju
"Ne vodi se računa o tome da socijalna dimenzija ima i makroekonomsku ulogu – razlog zbog čega imate socijalni sistem nije samo da ljudi ne umiru od gladi već zato što kada se uđe u recesiju, država želi da ima ljude koji troše"
Socijalne politike u svetlu svetske ekonomske krize
Šta činiti dok kriza ne prođe
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da nema lakih i brzih rešenja za prevazilaženje krize, bilo da je ona izazvana krahom kapitalizma ili ljudskom pohlepom
Rodna ravnopravnost
Ogledalo krize
Čini se da je svetska ekonomska kriza došla kao zgodno opravdanje da se još jedanput pitanje rodne ravnopravnosti u zapošljavanju i preduzetništvu malo skloni u stranu, do nekih boljih vremena
Hrvatska, Makedonija, Crna Gora
Antikrizne mere u regionu
Legendarni premijer Ante Marković ponovo među Srbima
Savršeno sećanje na nadu
Možda bi se mogla postaviti hipoteza da su simpatije prema Anti Markoviću samo izraz sada već potpuno sazrele svesti da je Srbiji bilo bolje u Jugoslaviji nego sada u državnoj samostalnosti, to jest "usamljenosti"
Zaštita socijalno ranjivih
Novčana potpora za OSI
Kao apsolutni prioritet postavljeno je zapošljavanje osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu i zapošljavanje uz podršku
