Tribina – »Filantropija u Srbiji – od humanosti do solidarnosti«

21.novembar 2018. Priredio Marko Pantić

Sve je veća potreba za sistemskim rešenjima

Šta podrazumeva pojam filantropija? Zašto se preduzeća i kompanije uključuju u filantropski rad, koji je njihov motiv? Da li je povoljno društveno okruženje za takve vrste aktivnosti i da li su povoljni uslovi koje propisuju zakoni? Koja je uloga Saveta za filantropiju? Šta je to što država ne prepoznaje u svojim novim, predloženim zakonskim rešenjima?

Poslovne vesti

10.oktobar 2018.  

Popović uručio Evropsku nagradu za inovacije

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović uručio je najprestižniju evropsku nagradu za inovacije na godišnjoj konferenciji Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) InnovEIT 4. oktobra 2018. u Budimpešti

 

26.septembar 2018.  

Nelt edukativni program prepoznao studentski potencijal i maštovitost

Povodom završetka trećeg ciklusa Nelt edukativnog programa namenjenog studentima, koji i ove godine kompanija realizuje u saradnji sa Novom Iskrom i Galerijom 12Hub, upriličena je zanimljiva izložba i predstavljeni su interaktivni automati, radovi polaznika programa

Sezonski rad

22.avgust 2018. Jovana Prešić

Verovanje na reč umesto ugovora

Sve pozitivne aspekte zakona koji treba da uređuje položaj sezonskih radnika zasenio je deo koji se odnosi na usmeni ugovor. Naime, prema nedavno usvojenom zakonu, sezonski radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu imaće usmeni dogovor sa poslodavcem o naknadi, ali i uslovima rada

Nedostaci

22.avgust 2018. Redakcija Vremena

Izvodi iz komentara

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije objavio je 2015. godine "Komentar Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu" autorke Olge Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Dokument je opsežna analiza petogodišnje primene Zakona, a prenosimo deo koji se odnosi na uočene nedostatke

Zlostavljanje na radu

22.avgust 2018. J. Gligorijević

Društveni, a ne lični problem

Srbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe

Intervju – Sarita Bradaš

22.avgust 2018. Jovana Georgievski

Šta se krije iza statistike

"Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti rezultirao je, u najvećem delu, povećanjem broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji, umesto da se obrazuju, rade na slabo plaćenim poslovima, starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak, ljudi koji nemaju garantovanu zaradu ili onih čija je zarada znatno manja, ljudi koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, prava iz socijalnog osiguranja, zakonsko radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i slično"

Intervju – Džej Džej Bernel – The Stranglers

08.avgust 2018. Dragan Ambrozić i Zorica Kojić

Samo svoji

"Pank je proizveo svoju sopstvenu pravovernu tvrdu struju, odnosno ideologiju, a svako ko nešto zna o tako ortodoksnom gledanju na stvari, zna da tvrda struja uvek uguši razvoj i potrebu za istinskom promenom"

Belgrade Beer Fest

08.avgust 2018. Dejan Grastić

Više od festivala

Od dve stotine velikih muzičkih festivala u Evropi, samo dva su besplatna. Jedan od njih je Beer Fest, koji od prvog dana, već 16 godina, veruje da se kulturom i zabavom može pozitivno menjati društvo

Promena na čelu Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora

18.jul 2018.  

Svetoslav Atanasov novi generalni direktor

Svetoslav Atanasov će nastaviti da razvija poslovanje u Srbiji, sa posebnim fokusom na kontinuirano usavršavanje zaposlenih, dalje osnaživanje odnosa sa kupcima i unapređenje kvaliteta života u zajednici

Delta Biznis inkubator

18.jul 2018.  

Ulazi sedam timova

Dvadeset jedan mentor iz kompanije biće na raspolaganju timovima u Inkubatoru

Stavovi mladih muškaraca o rodnoj ravnopravnosti

13.jun 2018. Jovana Georgievski

Tolerancija prema nasilju

Biti muškarac ili žena u Srbiji 2018. godine znači biti u nekoj vrsti zaoštrenog odnosa sa svetom oko sebe – sa muškarcima i ženama u okruženju, kao i sa državom i merama koje se propisuju "za opšte dobro" i kojima se posledično narušava lična sloboda

Lični stav – Afirmativna mera

13.jun 2018. Ljuan Koka

Navikli na stereotipe

Zabrinuti roditelji, ali i drugi ljudi različitih političkih provenijencija koji misle da romski učenici zauzimaju mesta srpskoj i ostaloj deci, zaslepljeni problemima upisa dece ili zaslepljeni svojom politikom, ne žele ni da pročitaju da se romska deca upisuju van predviđenog broja studenata na nekoj godini ili u nekom odeljenju

Školovanje u inostranstvu

13.jun 2018. J. Gligorijević

Nevidljivi i neprevodivi

Učenici koji odluče da deo srednjeg školovanja završe u inostranstvu, a onda nastave obrazovanje u Srbiji, mogu da naiđu na brojne prepreke. Jedna od njih je S. K. koja uprkos odličnom uspehu i drugim uslovima koje ispunjava neće dobiti Vukovu diplomu jer je treću godinu srednje škole završila u SAD

Socijalna mobilnost mladih

13.jun 2018. Jovana Prešić

Nepokretno društvo

Jedan od osnovnih razloga male društvene pokretljivosti u Srbiji je što potomci deprivilegovanih društvenih grupa danas sve teže dolaze do visokog obrazovanja koje je ključno za društveni uspon

Intervju – Jelena Vasiljević, antropološkinja

13.jun 2018. Ivana Milanović Hrašovec

Solidarnost kao politički projekat

"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"


13.jun 2018. Redakcija Vremena

 

Intervju – Dr Zorica Crnogorac, stručnjak u lečenju steriliteta

16.maj 2018. B. Vasić

Genetske anomalije u porastu u Srbiji

"Prema nekim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, godišnje se u našoj zemlji rodi oko 2000 dece sa nekom od anomalija. Najviše je anomalija srca, ekstremiteta, zatim urinarnog trakta i hromozomskih aberacija. Često ne možemo uticati na pojavu anomalija, ali možemo raditi na prevenciji"

Seksualno i reproduktivno zdravlje

16.maj 2018. Dragana Stojanović

Ko je neplodan, a ko sterilan

Čak je i jezik prilagođen tim terminima koji ističu muškost: za žene se uvek kaže da su "neplodne", a za muškarce koji ne mogu da se ostvare u ulozi roditelja kaže se da su "sterilni". U izolovanoj fokus grupi, kada smo mlade ljude pitali kakva je razlika između sterilnog i neplodnog, većina je rekla da sterilno ima prizvuk čistog, belog, nevinog, a neplodno je označeno crnom bojom, sušom, nedostatkom života

Intervju – Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku

16.maj 2018. Biljana Vasić

Nadoknada za bolje roditeljstvo

"Pravo žena na rađanje je neotuđivo pravo žene i samo ona može odlučiti kada i koliko će rađati. Ali, u 21. veku žene u Srbiji ne bi trebalo da planiraju porodicu prekidima trudnoće", kaže ministarka objašnjavajući postojanje komisija za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, koje su meta kritike. "Ta komisija postoji već godinama, ali za sada ona samo formalno potpisuje abortus, a da pri tome uopšte ne vidi ženu. Nije ideja da se žene ubeđuju da rode, već da se iznesu činjenice i da je posavetuju o planiranju porodice"

Populaciona i demografska politika

16.maj 2018. Redakcija Vremena

Nestaje li Srbija

Da li je seksualnost i dalje tabu tema u porodici i u obrazovnom sistemu? Da li se žena i dalje anatemiše kao karijeristkinja koja neće da rađa? Da li nam preti bela kuga ili je odliv mozgova u porastu, ko će da rađa ako sva pamet ode iz Srbije? Šta su komisije za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, strašni sud ili savetodavno telo? Zašto se čeka na usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Zašto se za žene kaže da su "neplodne", a za muškarce da su "sterilni"? Muški sterilitet, ma nije valjda da i to postoji u Srbiji? Da li smo kao država i društvo spremni da preuzmemo odgovornost za decu koja su tu, među nama, ili nam je kvantitet važniji od kvaliteta? Kako imati četvoro dece i biti zaposlena majka? Da li će Strategija za podizanje stope nataliteta rešiti sva ova pitanja po njenom usvajanju prvog dana jula?