Otkrivamo da smo 11 puta plaćali neko preprojektovanje i najmanje tri puta izvođenje radova, ali pošto to nisu njihove pare onda je i briga naša, i evo, živ vam stojim, nikakvog tu "razgraničenja" između stručnosti i javašluka, poštenja i lopovluka (pojavila se vest da se i BIA uključila u ispitivanje slučaja) neće da bude
Nije nemoguće da se Vučić negde požalio da mu je svega dosta, kao i nama uostalom, a onda je neko procenio potencijalnu vrednost spina i dostavio ga uredniku "Srpskog telegrafa" koji je odigrao ulogu lakmus papira: da vidimo, brajko, ko će jače, brže i bolje da moli svevođu da ne ide u manastir (tamo bi mogao da ga spopadne iguman Sava)
Pre tačno godinu dana, pokrenuta je inicijativa "Naše dete – naša odluka". Pre nešto manje od godinu dana, predsednica parlamenta Maja Gojković svojeručno je potpisala pismo u kojem obećava da će zakazati sednicu Odbora za prava deteta kako bi se njegovi članovi upoznali s detaljima inicijative. Pre deset meseci, Maji Gojković poslat je podsetnik na obećanje. Pre nešto manje od šest meseci, potpisnica ove priče otišla je u parlament i lično podsetila Maju Gojković na ono što je obećala. Ova joj je opet obećala da će obećanje ispuniti. Pre pet meseci, jedna poslanica poslala je još jedno podsećanje predsednici Gojković. Predsednica Gojković i dalje ćuti. Baš kao što se ćuti ili se a priori odbijaju sve građanske inicijative, svi predlozi izmene zakona usmereni ka zaštiti prava dece, sve što ne dolazi iz krugova vladajuće elite i ne ide direktno u elitni džep
Sve to glumatanje oko neposredne ratne opasnosti, pretnji novim pogromima i olujama, ima za cilj očuvanje liderske pozicije i u završnici pobedu na izborima. Imali smo jednom Aleksandra Ujedinitelja, sad je vreme za Aleksandra Spasitelja, i tu ulogu Vučić odlično odigrava svaki dan
Praktično svi oni koji u ovoj državi imaju ikakvu moć, izašli su ispod Šešeljevog šinjela i sledbenici su njegove škole mišljenja i izražavanja. Sama Vjerica Radeta jedan je od "lošijih đaka": tome u prilog govori i činjenica da u vreme najvećeg sjaja radikala niko praktično nije ni znao za nju. Pored stranačkih vedeta – Vučića, Nikolića, Martinovića ili Maje Gojković – ona nije ni mogla da zasija. Oni su u međuvremenu napredovali, Šešeljevu retoriku uvili u evropske oblande, naizgled se upristojili i upeglali, a ona je – eto – ostala tamo gde je i bila
Za kraj se ostavi neka pomirljiva, ekumenska frazetina, mir božji i druge tandare-mandare, ali strela je odapeta i tačno se zna na čiju adresu, jer taj isti Irinej je, nedavno, izjavio da je Srbima "sam bog poslao Aleksandra Vučića"
Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije
Da li je epizoda s puštanjem Zorana Marjanovića još jedan pokušaj da mediji i istražni organi "zajedničkim snagama" dođu do priznanja ili nekog novog potencijalnog ubice? Da li je i to puštanje neka velika režija, rijaliti kojeg nismo svesni, a koji nam se odigrava pred očima? Da li iko još misli o ubijenoj ženi i njenom detetu? I konačno, a to je i najvažnije pitanje, da li je normalna zemlja u kojoj ovakva pitanja uopšte moraju da budu postavljena
Predsednik je rekao da je Srbija demokratsko društvo u kome svako ima pravo da navija za koga želi. To oko demokratskog izbora strane za koju će neko da navija, rekao bi čovek, važi samo u fudbalu i drugim okretnim igrama. Tako je barem bilo do pre neki dan
Kupci stanova u onim kulama imali bi, osim kuriozuma da im se u 21. veku fekalije slivaju u septičke jame, i divan pogled na veličanstven požar, neviđen od vremena kada su Tihi i Prle upalili nemačku garažu
Pristojna kazna Mirjani Marković, ne samo za stan – bila bi pokazna vežba pravne države, siguran znak da će sve Mirjane i svi Slobodani jednog dana ipak platiti za ono što su učinili. Tim pre što se i ovog trenutka, sigurno, radi isto ono što je radila supruga bivšeg predsednika i što raznorazne Cice sada dodeljuju stanove dadiljama, bodigardima, kelnerima i ostalim služiteljima vladajuće kaste
Plašenje naroda ratom deo je predreferendumske taktike ovih što su sada na vlasti. Taj strah je indukovan uz svesrdnu podršku medija koji služe režimu, uz svakodnevne udarne naslove i vesti o planiranom upadu Šiptara – u različitim formacijama i uz različite oblike asistencije – na severni deo Kosova
Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč
Srbi se zapošljavaju u policijskim snagama Kosova, sudovima i drugim državnim institucijama jer život ide dalje, pa što bi vojska bila izuzetak osim ako ne mislimo da su prepreke tome naduvani mitovi o nekoj posebnoj vrsti vojničke časti, poštenja i rodoljublja, na čemu se i dalje radi, mada sve manje uspešno
U nacionalnom fudbalskom timu Švajcaraca igra šest ili sedam etničkih Albanaca i pobeda nad njima Vučiću se čini kao moguća kompenzacija za sve neuspele pregovore s kosovskim Albancima. To bi trebalo da liči na pobedu srpstva, istina na sporednom terenu u sporednoj igri i s nebitnim akterima, ali... daj šta daš
Šešelj u skupštinskom izlaganju upozorava da je Vučić ranjiv, da treba da se čuva aviona i otrova. Za premijerku je lako. U njen kabinet upadaju američki i, eventualno, britanski ambasador, dovode Zoranu Mihajlović a ovu aktuelnu izbacuju napolje
I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka
Trpeljivost i strpljivost nisu neograničeni resursi čak i kad se vodi planska politika dodvoravanja onima koji su najviše trpeljivi i strpljivi. O Vulinu i pravu na mišljenje
Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše
Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva
Siniša Mali je očigledno vešt s parama, o čemu postoje mnogobrojni dokazi, mada bi Mali voleo da ih je manje, odnosno da je manje tih dokaza stiglo do javnosti
U državnom projektu – projektu gušenja slobode izražavanja – glavnu, udarničku ulogu preuzeli su mediji koji su toliko slobodni da mogu svakog da ocrne i oklevetaju, i tu bi, možda, neki zakoni koji proizađu iz Medijske strategije mogli da pomognu, ali to će biti na nivou narodne medicine koja savetuje privijanje crnog luka na gnojnu ranu
Od kad je stupio na vlast, Aleksandar Vučić je onemogućio bilo kakav suvisli dijalog u društvu, ne samo o Kosovu, pa mi ostaje da se čudim, svaki dan sve više, premijerki Ani Brnabić koja uporno ne razume primedbe evropskih zvaničnika na stanje medijskih sloboda u Srbiji
Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka
Mediji privrženi Aleksandru Vučiću ubiše se od dokazivanja kako je on razočaran, veoma razočaran ishodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pa čak i "sam kao duh" u sizifovskom naporu da promeni svet a sve u svetlu tih događaja
Sudeći po nezvaničnom nacrtu nove Medijske strategije, čini se da je jedan od osnovnih ciljeva države da i zvanično ojača svoju ulogu u "ostvarivanju javnog interesa", odnosno da – makar na mala vrata – uđe u oblasti koje su do sada bile nezavisne od državnog uticaja. Između ostalog, najavljuje se da će upravo država rešiti pitanje opstanka "Politike", "Večernjih novosti", "Dnevnika", ali i Tanjuga
Vojislav Šešelj, koji cenzus prebacuje samo na televizijama, ima jasan zadatak i ulogu da ujutro i uveče udarnički prikazuje u šta se mogu pretvoriti naprednjaci samo ako se vrate korenima
