Provociranje opštih vanrednih izbora ogolilo bi nameru SNS-a da svojoj vladavini produži mandat pre nego što isporuči ono što je Vučić već obećao; na primer, da neće ometati prijem Kosova u međunarodne institucije
Ako se pokaže tačnim da je Vučić nasankan u Smederevu i da je druga peć upaljena da bi se ugasila prva – a on održao rodoljubivi govor o tome kako se kali čelik – stvar postaje potpuno zabrinjavajuća. On je izmanipulisan čovek
Zapaljiva retorika Vulina, u natuknici o zaštitnicima stranih interesa u srpskoj vladi, podstakla je šuškanje o jednoj staroj tezi po kojoj je Kori Udovički u stvari nadglednik domaćih poslova, a u korist sanđama svetskog kapitala i politike
Pretpostavljam da je Zorana Milanovića već zvao Ivica Todorić, združeni hrvatsko-srpski tajkun, i pitao ga da li ima ideju koliko bi ga koštalo da se Srbi uskopiste u carinsko-drumskom ratu
Verovati u temeljnu promenu Aleksandra Vučića u Boga, u suštini je ista, da ne kažem uzaludna aktivnost. Ma koliko on svoju saradnju sa Šešeljem tumačio kao empirijsku nužnost, mada je i to retko činio, on nikada nije izrekao makar moralni otklon od SRS-a. Čim malo zagrebete po Vučiću, ma koliko se sputavao, iz njega provaljuje neskriveni gnev skrivenog radikala
Slobodan Milošević gradio je politiku zasnovanu na ideji da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, a kako je krenulo ovih dana, Aleksandar Vučić ima ideju da svi Srbi treba da budu članovi Srpske napredne stranke
Tamo, u vrhovima vlasti, izgleda da svako ima sve o svakom i tako se uzajamno drže za gušu dok im svemoćni i netaknuti razni ogranci državnih bezbednjaka s obe ruke stežu jaja
Tačno 29. oktobra, nedeljnik "Vreme" obeležiće četvrt veka izlaženja. U narednim brojevima, pa sve do kraja godine, različitim tekstovima i manifestacijama obeležićemo ovaj vredni jubilej
Ove godine navršilo se osamdeset pet godina od rođenja Borislava Pekića i pola veka otkako je romanom Vreme čuda na velika vrata ušao u svet književnosti, a izdavačka kuća "Laguna" upravo je završila objavljivanje Pekićeve celokupne književne ostavštine. Stranice koje slede mali su omaž ovom velikom piscu
Vučića bi neko mogao da pita kako s platom od 124.000 dinara izdržava porodicu, plaća deci školovanje pa još o svom trošku plaća novinarima kolače, a povremeno napravi i neki prijem ističući kako se, eto, on galantno mašio novčanika sve da državi ušpara neki dinar
Što se tiče cenzure, ona je vrlo ciljana i vrlo je perfidno urađena. Vi ukidate dve-tri ključne, relevantne emisije, u kojima su u debati učestvovali i neistomišljenici. Time ste umrtvili javnosti i sada je to jedan veliki šou, koji zbunjuje one koji su neobrazovani, a odbija one koji su obrazovani i koji se sve više povlače
"Balkanska antiteza" Vučićevom kamenovanju u Potočarima sadržana je u vesti da smo, po najvećim lažovima među medijskim posrednicima između vlasti i naroda, angažovali, pored hiljadu policajaca, i ronioce, kao da će Bakir da ide na bazen "Tašmajdan" da se kupa, pa da se ne udavi
Radio-televizija Studio B uskoro bi trebalo da bude privatizovan. Problem je, međutim, što je ta kuća jednom već kupljena: 86 zaposlenih otkupilo je deonice Studija B još 1992. godine, ali nikada nisu uspeli da "uđu u posed", a ni da dobiju svoju novac
Ritualni gestovi želje za suočavanjem s prošlošću, kao stazom ka pomirenju, poput odlaska Aleksandra Vučića na komemoraciju srebreničkim žrtvama, pokazuju i drugu stranu medalje oličenu u onim kamenicama kojima je gađan srpski premijer
Skupština Srbije je pre nekoliko godina usvojila međunarodnu Konvenciju o genocidu pa je i to obavezuje da ne negira presuđene stvari, ali bi striktna primena tog standarda ugrozila "malu privredu negatora" i iz političke orbite izbacila mnogo ljudi koji bi od toga da prave politički kapital
Srpski đilkoši cele godine žive od ideje da se dokopaju na deset dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave društvo pričom kako su pojeli više nego što su mogli i popili više nego što im je prijalo
Na vanrednim konferencijama za medije teme fokusirane uglavnom na Vučića i njegove muke, a njegovo ponašanje najviše nalik osobi koja ima nerešiv sukob sa svojim neposrednim okruženjem. Ono što ostaje upamćeno posle ovih hepeninga nisu saopštene informacije, već premijerovi konflikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih
Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"
Ne dam kap krvi, na primer, za ideju da Kosovo ne dobije broj za međunarodne telefonske pozive. Još manje za ideju da svojim životom sprečavam div-dušmane da igraju rukomet ili vaterpolo. Kud dadosmo državu, nek i oni osete gorčinu poraza, makar u sportu
Slažem se sa ekselencijom kad je u pitanju mašta. Teško mi je da poverujem u kolektivnu šizofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko mašte sasvim mi je razumljivo, najpre zato što se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa suženo – na premijera Aleksandra Vučića
Američki recept: vodeća ličnost zemlje morala bi da bude okrenuta domaćem kapitalu. Ekonomski, makar agresivni patriotizam nije kažnjiv pred Haškim tribunalom
Potajno sam se nadao da ću nekom milošću onog Boga koji određuje pravdu u odabiru novinara koji mogu nešto da propitaju Aleksandra Vučića ja biti selektovan da zastupam javni interes na nekadašnjoj televiziji Olje Bećković. Jok, brate, to je zapalo boljima
Aleksandar Vučić u očima glasača ostaje borac za našu stvar, što je u dogledno vreme dovoljno da se dobiju izbori, ali teško da bi prošao na referendumu, ma koliko velika šargarepa visila na kraju štapa
Srpski parlament je glomazan za narod koji se stalno smanjuje, a narod će povodom inicijative da se parlament smanji poći s Vučićem i u vatru i u vodu, jer je opšte mišljenje o parlamentarcima da su to oni što se o narodnom trošku uzajamno psuju i jedu i piju po niskim cenama
"Sve što je radila i što radi porodica mog pokojnog prijatelja je za mene opravdano i razumljivo. Kada god su me posle tragedije kontaktirali, odazvao sam se svakom pozivu i pričao sa svakim od njih u svakoj prilici. I sa ujakom, pošto je zvanična istraga završena, i sa sestrom godinama kasnije kada sam bio u bolnici, i na radnom mestu. I meni je lakše kada s njima pričam o tome, i pričao bih ponovo, uvek, iznova i iznova. Ni ja ne mogu da prihvatim da se desilo to što se desilo, niti sam ikada mislio da se može desiti. Ali pričao sam i pričaću s njima, i objašnjavaću i zaklinjaću se njima, ne Draganu Vučićeviću, ne dr Nebojši Stefanoviću, ne Aleksandru Vučiću, a izvinite, ne ni ‘Vremenu’"
Čini se da je traganje za pištoljem Saše Jankovića počelo onog dana kada je zaštitnik građana zatražio od vojne bezbednosti kompletnu informaciju o prebijanju Andreja Vučića, premijerovog brata
"Vučić je naš veliki vođa koji nas uči radu na svom primeru. A taj primer nije baš nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina držao banku u Skupštini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zločince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, mučenik koji radi od jutra do sutra. Je l’ to govore drugi premijeri? Žale li se oni građanima da mnogo rade, da im je mnogo teško, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vučiću ne pada na pamet da se nas nimalo ne tiče sve to što se odnosi na njega lično. To je ta intimizacija koja je strašno autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromašni"
