Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Vučićević je u TV etar izlio sav “sadržaj” koji je ustanovio u svojim novinama: red urlanja, red skandala, red izmišljotina, red najogavnijih uvreda i red pohvala na račun velikog vođe i svog prijatelja Vučića... U najnovijem “izdanju”, posle tragedije u Novom Sadu i događaja koji su usledili, spremljeni su poseban “jezik” i posebne poruke: na ulicama su “Đilasovi huligani”, ustaše, antisrbi, mrzitelji svega srpskog, uništitelji narodne imovine
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
U trećoj godini svoga mandata Aleksandar Šapić postao je najusamljeniji čovek na svetu. Da nema medija koje proganja na svojim javnim nastupima, niko ne bi ni primetio da se on bilo čime bavi, ali svi osećaju svakodnevno rezultate njegovih aktivnosti
Predsednica REM-a je svojim javnim stavovima u kojima je otvoreno branila vlast, dala novu dimenziju REM-u šaljući jasnu poruku: mene je izabrala ta partija i ja ću na sve načine da zastupam njene interese. A kada su mediji u pitanju, to nije zagovaranje medijskog koncepta koji propagiraju Pink i Hepi, nego nipodaštavanje one “druge medijske strane” koju je na sve načine pokušavala da omalovaži i pokaže kao jednako lošu kao što su pomenute medijske platforme
Vučić je kapetan broda koji stalno upada u nevolje koje proizvodi svojim lošim kormilarenjem, a pripisuje ih nemirnoj vodi svuda oko nas. Taj brod se izvlači iz nevolja upornošću kapetana, tako što on samo prestane da ih izaziva, a posadi i putnicima se saopštava da su savladani talasi kakvi nikada pre nisu viđeni. Najgore od svega, brod plovi, na vodi je, samo što niko ne zna kuda ide
"Srbija protiv nasilja" u kojoj se ujedinio dobar deo opozicije je delovala kao dobitnička kombinacija. Pocepala se po pitanju izlaska na izbore ili bojkota. Vlast likuje, a opozicioni birači su zbunjeni
Kada je izgledalo da bi opozicija konačno mogla da se izbori za neke predizborne koncesije i natera vlast da odstupi, koalicija “Srbija protiv nasilja” se pocepala i zbunila svoje birače: da li su predstojeći lokalni izbori jačanje snaga pred neku buduću bitku ili slavno umiranje nečega što je ličilo na pobedničku kombinaciju
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
Ako se dogodi da pokreta „MI – Glas iz naroda“ nema, ili da se od jednog napravilo tri pokreta, onda imamo tri grupe od po dva odbornika koji slobodno plutaju u baruštini srpske politike i doplivavaju do onih koji su najjači. Ako nema pokreta, nema ni „moralne“ dileme da samo neki njegovi odbornicu Vučiću obezbede većinu u Beogradu
Napoleon je propao zato što je navalio da juri Kutuzova, otišao predaleko i, potom, u spaljenoj Moskvi nije mogao da dočeka proleće. Možda iz ove istorijske priče opozicija može nešto da nauči ako bude u stanju da se održi na okupu. Još od izbora u aprilu 2022. Vučić nema većinu u Beogradu i to ne može da se promeni čak ni izbornim inženjeringom. Treba raditi na tome da se srede birački spiskovi, da se omogući jednaka medijska zastupljenost, da se umanji Vučićeva funkcionerska kampanja i da se on vrati u okvire propisane Ustavom. Ali na izbore se mora jer sada nema drugog načina da se zauzme Moskva i sruši diktator
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Iz Brisela su stigle informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći. Kakav god tekst bude usvojen, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije jedne države, ne govori lepo o njoj. I to svi znaju
U zemlji snažnih strasti i slabih medija političari uspevaju da zagospodare javnim prostorom a da ne urade baš ništa. Da li će Vučić, ipak, proći kao njegov pajtaš Nikola Gruevski i da li će Srbija pod pritiskom sa strane dobiti ponovo slobodne izbore?
Ako ljudi iz kriminalnog miljea tretiraju i pominju Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića kao sebi ravne, da li u tome što govore ima neke istine? Ili su dvojica kriminalaca iz Crne Gore pomenuli brata Aleksandra Vučića tek da bi njemu napakostili
Srpska vlast žuri da „formira parlament“ pre najavljene rezolucije Evropskog parlamenta i, važnije, pre konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS-a o izborima oko koga se ovih nedelja vodi velika bitka iza zatvorenih vrata u kojoj srpska vlast na sve načine pokušava da ne bude baš poguban po nju
Mesec dana nakon izbora na kojima se očekivala neka promena, zemlja izgleda kao da je ostala u istoj situaciji institucionalno i na nivou političke moći. Ali, rezultati izbora, sve što im je prethodilo i sve što je bilo posle njih, pokazuju znake promena koje bi mogle da budu dominantan trend narednih meseci i godina. Šta je opozicija uradila dobro, gde je pogrešila i kako je režim na to reagovao
Srbi sa severa su utišani, njihov bunt je ugušen, njihova samostalnost od Prištine poništena. Dokumenta će biti kosovska, struju će se plaćati Prištini ili je neće biti, granica će biti poštovana i neće biti šverca iz centralne Srbije. Tako izgleda “mirna reintegracija” severa Kosova, nalik onoj u Slavoniji u Hrvatskoj
Godina se završava i taj kalendarski prelaz čini se da je jedino što se završava u Srbiji. Sve ostalo je čista dinamika, pokretljivost, kretanje napred-nazad, pojave i događaji koji nikada nemaju završetak
Nekoliko dana nakon protesta i intervencije policije ispred Skupštine grada Beograda, u pritvoru leže neki studenti i srednjoškolci pod nejasnim okolnostima. Policija i tužilaštvo koje nije našlo za potrebu da dva meseca ranije zadrži u pritvoru Milana Radoičića iako je sam priznao da je organizovao teroristički čin u Banjskoj 24. septembra, sada tretira klince kao teroriste
“Taj se oteo kontroli, mislim da mu je sada kraj... otkačio sam ga jer je pravi alkos i narkoman... sve sam bežao od toga, mislio sam urazumiće se... brzo ćemo ga završiti”, napisao o Milanu Milovcu iz zatvorske ćelije Darko Šarić. Poruku je preko aplikacije Skaj primio njegov poverljivi čovek Petar Ćosić. Odmah su unajmljene plaćene ubice
