Izgleda da je Đuro Macut ono što je deo javnosti tražio, pa dobio na vučićevski perverzan način: on je stručnjak koji treba da vodi prelaznu Vladu Srbije, ali ne da bi napravio politički konsenzus i smirio društvenu krizu, nego da bi premostio vremenski period do trenutka kada Vučić – formalno ili sa Zoranom Jankovićem u timu – opet može da zasedne u kabinet u Nemanjinoj 11
Dok je deo javnosti uznemirila činjenica da je Aleksandar Vučić razgovarao sa Evropskom unijom posle 15. marta, ne čini se da to išta znači Briselu. Možda novo studentsko hodočašće do Strazbura unese malo emocija i u taj ograđeni politički prostor
Sporadične akcije opozicije sve manje interesuju javnost. Narod kreće u samoorganizovanje u nedostatku vere da sadašnje političke stranke mogu bilo šta suštinski da promene. S druge strane, režim je uzdrman, ali dok tužilac i policija ne krenu da hapse sami zbog korupcije, a ne po nalogu, mora se tražiti političko rešenje za ono što se dešava u Srbiji
Opozicija nije bojkotovala parlament (osim DS-a), ali ga nije ni blokirala. Razlozi su brojni, ali sad je tako kako jeste. Očito, opozicija nije u stanju da napravi zajednički dogovor i strategiju, pa da onda radi po nekom planu. Iako je izgledalo da je događaj od utorka 4. marta zapravo nastavak onoga što građani zovu “pumpanje”, nema nagoveštaja da posle ovog “skupštinskog prepada” koji im je doneo reputaciju nasilnika (što nije ni ključno, ni toliko važno), sledi neka druga akcija. Znalo se i pre ovoga da je parlament paravan, kao i sve druge institucije. Još uvek se ne vidi na koji način to može da se promeni
Zbog čega je Vučić odlučio da bude veći Tramp od Trampa i da dodatno ponizi one koji bi trebalo da se staraju o sprovođenju zakona u Srbiji
Kako smo od “Aco Srbine” stigli do “Ovde nisi dobrodošao” i kakve još opcije Vučić ima na stolu ovog proleća
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Zdrave države oko Nove godine gledaju takmičenje četiri skakaonice i koncert Bečke filharmonije. Srbija gleda samo nastupe Aleksandra Vučića
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Vučićević je u TV etar izlio sav “sadržaj” koji je ustanovio u svojim novinama: red urlanja, red skandala, red izmišljotina, red najogavnijih uvreda i red pohvala na račun velikog vođe i svog prijatelja Vučića... U najnovijem “izdanju”, posle tragedije u Novom Sadu i događaja koji su usledili, spremljeni su poseban “jezik” i posebne poruke: na ulicama su “Đilasovi huligani”, ustaše, antisrbi, mrzitelji svega srpskog, uništitelji narodne imovine
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Predsednica REM-a je svojim javnim stavovima u kojima je otvoreno branila vlast, dala novu dimenziju REM-u šaljući jasnu poruku: mene je izabrala ta partija i ja ću na sve načine da zastupam njene interese. A kada su mediji u pitanju, to nije zagovaranje medijskog koncepta koji propagiraju Pink i Hepi, nego nipodaštavanje one “druge medijske strane” koju je na sve načine pokušavala da omalovaži i pokaže kao jednako lošu kao što su pomenute medijske platforme
Vučić je kapetan broda koji stalno upada u nevolje koje proizvodi svojim lošim kormilarenjem, a pripisuje ih nemirnoj vodi svuda oko nas. Taj brod se izvlači iz nevolja upornošću kapetana, tako što on samo prestane da ih izaziva, a posadi i putnicima se saopštava da su savladani talasi kakvi nikada pre nisu viđeni. Najgore od svega, brod plovi, na vodi je, samo što niko ne zna kuda ide
Kada je izgledalo da bi opozicija konačno mogla da se izbori za neke predizborne koncesije i natera vlast da odstupi, koalicija “Srbija protiv nasilja” se pocepala i zbunila svoje birače: da li su predstojeći lokalni izbori jačanje snaga pred neku buduću bitku ili slavno umiranje nečega što je ličilo na pobedničku kombinaciju
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
Ako se dogodi da pokreta „MI – Glas iz naroda“ nema, ili da se od jednog napravilo tri pokreta, onda imamo tri grupe od po dva odbornika koji slobodno plutaju u baruštini srpske politike i doplivavaju do onih koji su najjači. Ako nema pokreta, nema ni „moralne“ dileme da samo neki njegovi odbornicu Vučiću obezbede većinu u Beogradu
Napoleon je propao zato što je navalio da juri Kutuzova, otišao predaleko i, potom, u spaljenoj Moskvi nije mogao da dočeka proleće. Možda iz ove istorijske priče opozicija može nešto da nauči ako bude u stanju da se održi na okupu. Još od izbora u aprilu 2022. Vučić nema većinu u Beogradu i to ne može da se promeni čak ni izbornim inženjeringom. Treba raditi na tome da se srede birački spiskovi, da se omogući jednaka medijska zastupljenost, da se umanji Vučićeva funkcionerska kampanja i da se on vrati u okvire propisane Ustavom. Ali na izbore se mora jer sada nema drugog načina da se zauzme Moskva i sruši diktator
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Iz Brisela su stigle informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći. Kakav god tekst bude usvojen, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije jedne države, ne govori lepo o njoj. I to svi znaju
U zemlji snažnih strasti i slabih medija političari uspevaju da zagospodare javnim prostorom a da ne urade baš ništa. Da li će Vučić, ipak, proći kao njegov pajtaš Nikola Gruevski i da li će Srbija pod pritiskom sa strane dobiti ponovo slobodne izbore?
Ako ljudi iz kriminalnog miljea tretiraju i pominju Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića kao sebi ravne, da li u tome što govore ima neke istine? Ili su dvojica kriminalaca iz Crne Gore pomenuli brata Aleksandra Vučića tek da bi njemu napakostili
Srpska vlast žuri da „formira parlament“ pre najavljene rezolucije Evropskog parlamenta i, važnije, pre konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS-a o izborima oko koga se ovih nedelja vodi velika bitka iza zatvorenih vrata u kojoj srpska vlast na sve načine pokušava da ne bude baš poguban po nju
Mesec dana nakon izbora na kojima se očekivala neka promena, zemlja izgleda kao da je ostala u istoj situaciji institucionalno i na nivou političke moći. Ali, rezultati izbora, sve što im je prethodilo i sve što je bilo posle njih, pokazuju znake promena koje bi mogle da budu dominantan trend narednih meseci i godina. Šta je opozicija uradila dobro, gde je pogrešila i kako je režim na to reagovao
Srbi sa severa su utišani, njihov bunt je ugušen, njihova samostalnost od Prištine poništena. Dokumenta će biti kosovska, struju će se plaćati Prištini ili je neće biti, granica će biti poštovana i neće biti šverca iz centralne Srbije. Tako izgleda “mirna reintegracija” severa Kosova, nalik onoj u Slavoniji u Hrvatskoj
Godina se završava i taj kalendarski prelaz čini se da je jedino što se završava u Srbiji. Sve ostalo je čista dinamika, pokretljivost, kretanje napred-nazad, pojave i događaji koji nikada nemaju završetak
