Ivo Andrić je 19. aprila 1939. predao akreditive kao kraljevski poslanik u Nemačkoj, a nekoliko meseci kasnije, 1. septembra, počeo je Drugi svetski rat. Srećom mogao je da se osloni na odličnog vojnog izaslanika, pukovnika Vladimira Vauhnika. Ispostaviće se da je on bio najbolji špijun Kraljevine Jugoslavije
Ni Društvo naroda posle Prvog ni Ujedinjene nacije posle Drugog svetskog rata nisu svetu donele mir. U relativnom miru već skoro osam decenija uživaju zemlje zapadnih demokratija. Ako izvučemo zaključke iz istorije, to zapravo i nije mir, već doba primirja između oružanih sukoba
Prošlo je 44 godine od Titovog pogreba, koji se pretvorio u politički događaj svetskog značaja jer je okupio najveći broj državnika koji se ikada do tada sastao na jednom mestu. Na tužan, skaredan način treba podsetiti na to zbog sulude ideje da se poruši grobnica Josipa Broza, spomenik koji je jedan od simbola značaja glavnog grada Srbije
Na današnji dan pre tačno 80 godina krenuo sam u školu u Novom sadu. Pred kućom je bio veliki plakat na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku: „Racija...“ Preleteli smo preko objašnjenja: u gradu se nalaze sumnjive osobe i velike količine oružja, niko ne sme da napusti stan, prozori treba da su zatvoreni, zabranjeno je gledati na ulicu. Nema škole! Mene tada ništa drugo nije zanimalo. Imao sam nepunih 13 godina
Vučićev kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić bi da protera Tita iz Beograda. Još jednom je pokazao da mu, uz sve drugo, ni sagledavanje neke šire slike nije jača strana
Nakon Sajma i Generalštaba na najnoviju listu rušenja i preobražaja arhitektonskih znamenitosti Beograda dospeo je i Hotel „Jugoslavija“. Urbanistički terorizam, što reče pokojni Dragoljub Bakić, ne staje ni za tren
Parole koje su najčešće izvikivane 27. marta 1941. godine bile su „Bolje rat, nego pakt!“ i „Bolje grob, nego rob!“. Želje su nam se ispunile: dobili smo rat, dobili smo grobove, ali nam je zato Čerčil u ime slobodnog sveta odao priznanje da smo spasili dušu
Ovo je priča o tome kako nastaju revolucije. Ponekad su dovoljni jedna pesma i nekoliko mladih ljudi spremni da ruše vlast po cenu sopstvenog života. Priča nije izmišljena, odigralo se baš ovako, kako sam napisao
Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste
Često se piše da je Sava centar futurističko remek-delo svog doba od betona, čelika i mnogo stakla, da je predlagan za najveće nagrade za arhitekturu u svetu, ali malo o tome koliki je podvig što je Stojan idejni projekat napravio za mesec dana, a objekat od 120.000 kvadratnih metara za 11 meseci izgradio tako solidno, da sve do najnovijeg renoviranja ništa nije urušeno, iako je po našem običaju decenijama bio zapušten
Pravosudni predmeti u rukama majstora pripovedanja Tibora Varadija pretvaraju se u uzbudljive, često komične, ponekad tragične, ali uvek literarno dragocene priče koje mogu da se čitaju i kao roman
Izgubivši vezu sa slojem radničkog stanovništva – da ne kažem proletarijatom koji, doduše, kakvog ga je Marks opisao, više ne postoji – socijaldemokratija u Nemačkoj gubi svoj smisao i ostaje polako bez posla. Njenu ulogu su preuzeli partijski neutralni, ali moćni sindikati
