Ivan Ivanji

Tito i javnost

U novom broju: Najbolji loš govornik na svetu

Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio

Tito i javnost

Najbolji loš govornik na svetu

Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio

Kolumna

Moja voždovačka himna Srbiji

Moj zavičaj je preko pola veka Voždovac. Voždovac je u Beogradu, Beograd u Srbiji. U to ime mogu mirne savesti u mom voždovačkom stanu da napišem „Živela Srbija!“. Nema Vučić nikakav monopol na taj usklik, a ja svakako ne mislim na Srbiju kakvu je on, garantujem, samo privremeno sazdao

Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR

Jugoslovenska daća za Staljina

U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve

Sećam se

Naivne iluzije: Daleko je bio socijalizam

Iluzija Volfganga Leonharda o komunizmu kao usrećitelju proletera svih zemalja nije bila dugog veka. Kao direktor visoke političke škole Nemačke Demokratske Republike imao je pristup svetskim medijima, znao je šta se događa, shvatio da od ostvarivanja njegovih ideala pod Staljinom nema ništa. Prebegao je u Jugoslaviju, pa otišao u Zapadnu Nemačku

Nasilje

Smrt u nama i oko nas

Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno

Sećam se

Prvi maj: Mojih prvih deset posleratnih proslava praznika rada

Uselio sam se u dve sobe na četvrtom spratu preko puta crkve svetog Marka u Bulevaru revolucije 26 – danas Bulevar kralja Aleksandra. Imao sam odatle dobar pogled na prvomjska dešavanja 1952. Tek tada sam shvatio da su ljudi morali veoma rano ujutro da dođu, da se poređaju, ne bi li sve bilo spremno za Prvomajsku paradu. Radni narod na svoj praznik nije slavio sebe, već svoje vođe, svoju „avangardu“

Kultura sećanja

Moj Klub književnika

Restoran u Francuskoj 7 je deo mog života. Tu sam se hranio kada je otvoren kao menza za pisce 1950, tu ponekad i danas odem na ručak. Nekada su u Klub književnika dolazili Andrić i Krleža, Peko Dapčević i Koča Popović, pisci i pesnici, glumci i balerine, ovaj svet koji danas tu obeduje ne poznajem. Klub su proslavili Ivo i Buda koji odavno više nisu među nama. Ja sam im zahvalan na svim kulinarskim užicima koje su mi decenijama priređivali

Sećam se

Od 1. decembra do 15. februara: Svi moji državni praznici

Orijentiri u mom veoma dugom životu mogli da bi budu i različiti državni praznici koje sam praznovao, od Dana ujedinjenja, preko Dana Svetog Stefana do, evo, Dana državnosti

Bilo jednom u Jugoslaviji (3)

Od Titovih Jugoslovena do Slobinih Srba

Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije

Više od tenisa

Zašto tako zdušno navijam za Novaka Đokovića?

Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide

Bilo jednom u Jugoslaviji (2)

O, “Mladosti”

Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše

U novogodišnjem dvobroju: Početak novinarstva u SFRJ

Bilo jednom u Jugoslaviji

Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim

Početak novinarstva u socijalističkoj Jugoslaviji

Bilo jednom u Jugoslaviji

Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina

In memoriam: Latinka Perović (1933–2022)

Uvek na pravoj strani istorije

Iako je prolazila kroz zmijarnik partijskih intriga zbog kojih je, najzad, zajedno sa Markom Nikezićem “pala”, za nju se ne vezuje ni jedna. Mogu da posvedočim da je ona kroz sve te opasne godine i političke igre prošla neukaljana i poštena do kraja

Sećam se

Fudbal na Olimpijadi 1952: Tito – Staljin (8:6)

U hotelu „Ekscelzior“ u Dubrovniku, gde smo slušali radio-prenos fudbalske „utakmice stoleća“ između Jugoslavije i SSSR, je zavladala potpuna euforija - 1:0 za Jugoslaviju, 2:0, 3:0. Čestitali smo jedni drugima, kao da smo ih mi lično zabili. Mala Titova Jugoslavija je tukla Staljinov Sovjetski Savez. U 46. minutu smo poveli sa 4:0, u 59. minutu bilo je 5:1 i tako ostalo sve do 75. minuta. Sve se činilo gotovim. Kakva pobeda! Kakav trijumf jugoslovenskog samoupravnog socijalizma nad staljinizmom! Kakva demonstracija nadmoćnosti! A onda je sovjetska ekipa krenula u napad kao sedam godina ranije na Berlin

Sećam se

Prvo zasedanje AVNOJ-a: Nastanak socijalističke Jugoslavije iz oslobodilačkog rata

Na današnji dan pre 80 godina, 26. novembra 1942, je u Bihaću održano Prvo zasedanje AVNOJ-a na kome je postavljen kamen temeljac za izgradnju socijalističke Jugoslavije, a usput su pratktično osnovani i OZNA i Tanjug. Ono će u posleratnom dobu pasti u senku Drugog zasedanja u Jajcu, ali se valja podsetiti šta se tada zbivalo

Kultura sećanja

Tvorac stotinu čuda Ognjeslav Kostović Stepanović

Konstruisao je avion, leteći čamac, podmornicu, benzinski motor sa vodenim hlađenjem i električnim punjenjem, preteču plastike... i pao u zaborav. Banaćanin, ruski oficir, kapetan broda, pronalazač zaslužio je, po mom mišljenju, da mu se napravi spomenik u Srbiji. U najmanju ruku da neki istoričar pođe njegovim tragovima koji iz Banata vode u Rusiju, Francusku, Nemačku i vidi kuda će ga odvesti

Sećam se

Severno Kosovo: Model Južnog Tirola

Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti su hitno i pomalo ultimativno pozvani u Brisel. Predlažem da Borelj naruči avion, da sa njima i Lajčakom razgovore počne iznad oblaka, pa da slete u alpskom gradiću sa stotinak hiljada stanovnika Bolcanu, glavnom gradu italijanske autonomne oblasti Južni Tirol – Alte Adige, i provere kako se tamo živi

Sećam se

Kako je Staljin ubio Trockog: Da su samo drugovi poslušali druga Lenjina

„Staljin je isuviše bezobziran, pa ako je ta greška još i podnošljiva u pogledu odnosa među nama komunistima, nepodnošljiva je u kabinetu generalnog sekretara. Zbog toga predlažem da drugovi nađu način da uklone Staljina sa tog položaja“, napisao je Lenjin pre ravno 100 godina. Drugovi ga nisu poslušali i istorija je krenula sasvim drugim tokom. Komunizam se pretvorio u staljinizam

Sećam se

„Uranijumski projekat“: Kako sam se sreo sa Hitlerovim naučnikom

Osam godina nakon završetka Drugog svetskog rata pričao sam u Hamburgu sa profesorom Erihom Bageom koji je sa Hajzenbergom u nacističkoj Nemačkoj radio na projektu atomske bombe. Ni sami nisu bili svesni koliko su blizu bili. Sreća za čovečanstvo je što Hitler nije shvatao da atomska bomba nije maštarija ludih naučnika

Sećam se

Tito u Ujedinjenim nacijama: Počasni gost i rađanje Nesvrstanih uz čaj na Petoj aveniji

Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno

Sećam se

Homoseksualci u SFRJ: Rušenje tabua u socijalističkom konzervativizmu

Dosta davno mi je jednom prilikom Jovan Ćirilov rekao da je on protiv gej-parada, jer seksualna orijentacija treba da bude privatna stvar, ali sam uveren da bi u ovakvoj situaciji u subotu pošao u šetnju i bio u prvim redovima, jer se uvek borio za slobodu

Sećam se

Boršč: Rusko-ukrajinski „rat“ pre rata

Unesko je presudio da je boršč ukrajinsko nacionalno jelo i svrstao ga među  nematerijalna kulturna dobra Ukrajine. Rusi su regaovali ozlojeđeno i besno. Ne radi se tu, naravno, samo o jelu, već o politici, nacionalnom identitetu, pobednicima i poraženima

Sećam se

Međunarodna pijanka u Beogradu: Degustacija vina je nešto drugo

To što se pre neki dan moglo videti na sajmu vina u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ u Beogradu, makar što se tiče predsednika Srbije i premijera Crne Gore i Severne Makedonije, nije zaslužilo da se nazove „degustacija“ vina. To je bilo ispijanje čaša na visokom nivou. Degustacija je nešto sasvim drugačije

Kultura sećanja

Rom traži svoje mesto pod suncem

Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast

Besmrtan u Aušvicu