Ekstremni vremenski uslovi tokom 2025. godine doveli su do toga da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta zabeležilo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama
U Sesalačkoj pećini kod Sokobanje naučnici beogradskog Biološkog fakulteta otkrili su novu vrstu mikrogljive. Dobila je ime po Betmenu - Gamsia batmanii
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Na Zanzibaru, gde skoro polovina domaćinstava nema pristup struji, noći su obeležene dimom petrolejskih lampi. Program „Solarne mame” pokazuje da rešenje ne mora doći iz velikih sistema – već iz ruku lokalnih žena koje, uz znanje i solarnu energiju, menjaju svakodnevni život svojih zajednica
U svom dvanaestom izveštaju iz senke, pod simboličnim nazivom „Sistemska greška“, Koalicija 27 upozorava da Srbija već godinama stoji u mestu kada je reč o zaštiti životne sredine. Uprkos donetim propisima, ključne reforme kasne, a institucije ne uspevaju da obezbede ni osnovne standarde zdravog okruženja
Sve veći broj životinja širom sveta oboleva od istih hroničnih bolesti kao i ljudi. Nova analiza Poljoprivrednog univerziteta u Atini pokazuje da su ključni okidači identični – genetika, zagađenje, loša ishrana, stres i klimatske promene.
U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede
Pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Sada je Međunarodna unija za zaštitu prirode proglasila divlje medonosne pčele ugroženim na nivou Evropske unije
Ovaj materijal zapravo nije nov izum. Ono što jeste novina je da se danas u njega može „upakovati” deset puta više energije. To ga dovodi korak bliže primeni u stvarnom svetu i masovnoj proizvodnji
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa. Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza iako su temperature i ovde probijale rekorde
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Novi uređaj veličine prozora uz pomoć hidrogela obezbeđuje proizvodnju vode iz vazduha čak i u uslovima suve pustinjske klime, čime može da se reši problem nedostatka pijaće vode s kojim se suočava četvrtina svetske populacije
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Svi podaci ukazuju na to da će 2024. godina biti najtoplija ikada zabeležena, kako u Srbiji, tako i u svetu. U Srbiji, ekstremno vreme nas je pratilo gotovo čitave godine, a posebno tokom leta
Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme
U narednim mesecima pored emodžija cvekle, ašova i drugih stiže i emodži drveta bez znakova života kao simbol ozbiljnosti klimatskih promena, a posebno jednog njihovog pojavnog oblika – suše
Kineski naučnici izumeli su novi način pravljenja plastičnih flaša koje se razgrađuju za samo mesec dana. Ključ ubrzanog raspadanja leži u tome što flaša zapravo sadrži „seme sopstvenog uništenja” – sporu bakterije koja se hrani plastičnim otpadom
Coldplay je na ovogodišnjoj svetskoj turneji smanjio direktnu emisija ugljen-dioksida za čak 59 odsto. Tome doprinose i fanovi koji koji sami proizvode električnu energiju potrebnu za koncerte
U 2023. godini su obnovljivi izbori energije u svetu prvi put proizveli preko 30 odsto struje, a karbonski intenzitet proizvodnje struje spao je na novi minimum. Stručnjaci smatraju da je moguće da smo prošle godine dostigli vrhunac emisija gasova koji zagrevaju planetu
U Holandiji je početkom ove godine kompromitovan operator Odido; napadači su došli do podataka i do osam miliona korisnika, odnosno preko 21 milion zapisa standardnih korisničkih podataka: ime i prezime, adresa, telefon, datum rođenja.
U Južnoj Koreji, sličan napad na SK Telecom ugrozio je praktično polovinu države. Meta su postali podaci oko 27 miliona korisnika, od kojih je veliki deo napadačima omogućavao i preuzimanje SIM kartica i komunikacija koje se putem njih odvijaju.
Daleko najozbiljniji bio je slučaj američkog telko operatera AT&T. Između 110 i 176 miliona korisničkih podataka pogođeno je u prvom talasu 2024. godine, a dodatne baze su se pojavljivale i tokom 2025. Kompanija je, prema dostupnim informacijama, problem pokušavala da ublaži tako što je plaćala hakerima da uklone deo podataka.
Ono što povezuje ove incidente nije spektakularno „rušenje sistema“, već način na koji se to dešava. U većini slučajeva ne probija se centralna infrastruktura, već sporedni sistemi: interne aplikacije, servisne baze, korisnička podrška. Upravo tamo gde bezbednost često nije prioritet, a podaci su najkonkretniji.
Zato su i potencijalne posledice po korisnike vrlo konkretne. Kada procure ime, adresa, identifikacioni broj i kontakt, to više nije tehnički problem, već direktan rizik od krađe identiteta. Posebno je opasno kada su predmet curenja finansijski podaci, brojevi platnih kartica, bankovnih računa ili lozinki za internet plaćanja, kao što je bio slučaj sa delimičnom kompromitacijom finansijskih podataka korisnika Vodafona 2025. u Velikoj Britaniji. Takvi slučajevi, koliko je poznato, nisu se do sada dogodili u Srbiji.
Na udaru srpska vojska, APR i telekomunikacije
U razmaku od svega nekoliko dana, javnost je dobila informacije o tri ozbiljna slučaja krađe podataka: dva u civilnom, a jedan u vojnom sektoru.
Telekom Srbija je 17. marta saopštio da je došlo do neovlašćenog pristupa delu podataka iz baze korisnika m:SAT TV, navodeći da je reč o ograničenom obimu informacija iz interne aplikacije, odnosno oko 160.000 zapisa. SHARE fondacija objavila je analizu koja je pokazala da se radi o 330.000 jedinstvenih unosa. Napad na Telekom ličio je na napade na druge svetske telko operatere – nije napadnuta centralna infrastruktura, već jedan od pomoćnih servisa.
Gotovo istovremeno, pojavile su se informacije o kompromitaciji sistema Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vojne akademije i VMA. Prema navodima Radija Slobodna Evropa, u pitanju su kompromitovani mejl nalozi povezani sa grupom Fancy Bear.
Napadači su uspešno zaobišli dvostepenu autentifikaciju, uspostavili automatsko prosleđivanje i pristupili komunikaciji sa stotinama kontakata, uključujući i evropske vojne strukture. Postoje indicije da je pristup trajao mesecima.
Osim Telekoma i vojske, na udaru hakera našla se i Agencija za privredne registre. Ista hakerska grupa koja je preuzela odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije tvrdi da poseduje osetljive podatke iz baze APR: imena, JMBG, adrese, kopije ličnih karata i pasoša vlasnika firmi, kao i podatke o bankovnim računima.
APR je potvrdila napad na spoljašnji korisnički sistem, ali, kako navode, bez ugrožavanja centralne baze podataka. U svakom slučaju, ova tri martovska napada izazvala su dodatni pad poverenja u državne digitalne sisteme i sposobnost države da štiti podatke svojih građana u internet prostoru.
Posebna tema je i to što srpske institucije nemaju jasno razvijene priručnike kako se komunicira sa javnošću u ovakvim situacijama, pa se javnost često okreće analizama nevladinih organizacija umesto zvaničnim informacijama.
Da li građani mogu da se osećaju sigurno?
Sajber napadi nisu izuzetak, već pravilo. U sistemima koji funkcionišu, incidenti se brzo prepoznaju, transparentno saopštavaju, a njihove posledice ograničavaju odgovornom reakcijom.
U slučaju domaćih incidenata, postupa se drugačije: informacije dolaze sa zakašnjenjem, procene se razlikuju, a odgovornost ostaje nejasna. U takvom okruženju, građani ostaju izloženi.
Njihovi podaci nalaze se u bazama koje ne vide i ne kontrolišu, a o njihovoj bezbednosti saznaju tek kada problem već postane javan. Zato sve nove investicije u data centre ostaju praćene istom dilemom: ne koliko podataka možemo da obradimo, već koliko smo u stanju da ih zaista zaštitimo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Država najavljuje data centre i superkompjutere, a ko čuva podatke građana?',
pubdate: '2026-03-26 13:45:53',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Čuvanje,Građani,Podaci",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Država najavljuje data centre i superkompjutere, a ko čuva podatke građana?',
'pageContent': 'Najave o izgradnji novih data centara i superkompjutera u Srbiji dolaze u trenutku kada država pokušava da ubrza digitalnu transformaciju i uhvati korak sa razvijenijim tržištima. Veći kapaciteti, obrada podataka unutar zemlje i razvoj veštačke inteligencije postaju prioriteti za države u regionu. Međutim, javnost i dalje nema uvid u to koliko su savremeni sistemi za upravljanje podacima zapravo bezbedni.
Polemika se najčešće vodi o uticaju izgradnje data centara na životnu sredinu i tome da li energetska mreža može da izdrži dodatno opterećenje. Mnogo ređe se diskusija vodi o bezbednosti, iako iskustva iz sveta pokazuju da se najveći problemi ne javljaju tamo gde se najviše ulaže, već tamo gde se rizici potcenjuju.
Curenje podataka kao svetski trend
Godina iza nas bila je rekordna po broju sajber incidenata. Samo u Sjedinjenim Državama registrovano je više od 3.300 većih proboja, sa stotinama miliona kompromitovanih korisničkih podataka. Telekomunikacije i državne baze postali su jedna od glavnih meta sajber napada usmerenih na pribavljanje ličnih informacija o građanima.
U Holandiji je početkom ove godine kompromitovan operator Odido; napadači su došli do podataka i do osam miliona korisnika, odnosno preko 21 milion zapisa standardnih korisničkih podataka: ime i prezime, adresa, telefon, datum rođenja.
U Južnoj Koreji, sličan napad na SK Telecom ugrozio je praktično polovinu države. Meta su postali podaci oko 27 miliona korisnika, od kojih je veliki deo napadačima omogućavao i preuzimanje SIM kartica i komunikacija koje se putem njih odvijaju.
Daleko najozbiljniji bio je slučaj američkog telko operatera AT&T. Između 110 i 176 miliona korisničkih podataka pogođeno je u prvom talasu 2024. godine, a dodatne baze su se pojavljivale i tokom 2025. Kompanija je, prema dostupnim informacijama, problem pokušavala da ublaži tako što je plaćala hakerima da uklone deo podataka.
Ono što povezuje ove incidente nije spektakularno „rušenje sistema“, već način na koji se to dešava. U većini slučajeva ne probija se centralna infrastruktura, već sporedni sistemi: interne aplikacije, servisne baze, korisnička podrška. Upravo tamo gde bezbednost često nije prioritet, a podaci su najkonkretniji.
Zato su i potencijalne posledice po korisnike vrlo konkretne. Kada procure ime, adresa, identifikacioni broj i kontakt, to više nije tehnički problem, već direktan rizik od krađe identiteta. Posebno je opasno kada su predmet curenja finansijski podaci, brojevi platnih kartica, bankovnih računa ili lozinki za internet plaćanja, kao što je bio slučaj sa delimičnom kompromitacijom finansijskih podataka korisnika Vodafona 2025. u Velikoj Britaniji. Takvi slučajevi, koliko je poznato, nisu se do sada dogodili u Srbiji.
Na udaru srpska vojska, APR i telekomunikacije
U razmaku od svega nekoliko dana, javnost je dobila informacije o tri ozbiljna slučaja krađe podataka: dva u civilnom, a jedan u vojnom sektoru.
Telekom Srbija je 17. marta saopštio da je došlo do neovlašćenog pristupa delu podataka iz baze korisnika m:SAT TV, navodeći da je reč o ograničenom obimu informacija iz interne aplikacije, odnosno oko 160.000 zapisa. SHARE fondacija objavila je analizu koja je pokazala da se radi o 330.000 jedinstvenih unosa. Napad na Telekom ličio je na napade na druge svetske telko operatere – nije napadnuta centralna infrastruktura, već jedan od pomoćnih servisa.
Gotovo istovremeno, pojavile su se informacije o kompromitaciji sistema Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vojne akademije i VMA. Prema navodima Radija Slobodna Evropa, u pitanju su kompromitovani mejl nalozi povezani sa grupom Fancy Bear.
Napadači su uspešno zaobišli dvostepenu autentifikaciju, uspostavili automatsko prosleđivanje i pristupili komunikaciji sa stotinama kontakata, uključujući i evropske vojne strukture. Postoje indicije da je pristup trajao mesecima.
Osim Telekoma i vojske, na udaru hakera našla se i Agencija za privredne registre. Ista hakerska grupa koja je preuzela odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije tvrdi da poseduje osetljive podatke iz baze APR: imena, JMBG, adrese, kopije ličnih karata i pasoša vlasnika firmi, kao i podatke o bankovnim računima.
APR je potvrdila napad na spoljašnji korisnički sistem, ali, kako navode, bez ugrožavanja centralne baze podataka. U svakom slučaju, ova tri martovska napada izazvala su dodatni pad poverenja u državne digitalne sisteme i sposobnost države da štiti podatke svojih građana u internet prostoru.
Posebna tema je i to što srpske institucije nemaju jasno razvijene priručnike kako se komunicira sa javnošću u ovakvim situacijama, pa se javnost često okreće analizama nevladinih organizacija umesto zvaničnim informacijama.
Da li građani mogu da se osećaju sigurno?
Sajber napadi nisu izuzetak, već pravilo. U sistemima koji funkcionišu, incidenti se brzo prepoznaju, transparentno saopštavaju, a njihove posledice ograničavaju odgovornom reakcijom.
U slučaju domaćih incidenata, postupa se drugačije: informacije dolaze sa zakašnjenjem, procene se razlikuju, a odgovornost ostaje nejasna. U takvom okruženju, građani ostaju izloženi.
Njihovi podaci nalaze se u bazama koje ne vide i ne kontrolišu, a o njihovoj bezbednosti saznaju tek kada problem već postane javan. Zato sve nove investicije u data centre ostaju praćene istom dilemom: ne koliko podataka možemo da obradimo, već koliko smo u stanju da ih zaista zaštitimo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-26 13:45:53',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
