Više osnovnih i srednjih škola u Beogradu, Nišu, Čačku, Jagodini, Vranju i drugim gradovima dobilo je jutros dojave o postavljenim bombama. Policija je izvršila provere i u nekim slučajevima potvrdila da su dojave bile lažne.
Milenijum tim će u okviru konzorcijuma raditi na sanaciji Savskog priobalja što je „jedan od ključnih infrastrukturnih koraka u okviru priprema za održavanje Ekspo 2027“
U naredna dva dana Srbiju očekuju obilne padavine – do 120 mm kiše i preko pola metra snega u planinama. RHMZ i MUP upozoravaju na rizik od bujica, klizišta i prekida saobraćaja
Ispostavlja se da je Vučić ipak govorio istinu kada je pričao o pripremama za obojenu revoluciju, ali čini se da nije na pravi način čitao ono što su mu domaće i strane službe dostavljale: u Srbiji se pripremala obojena revolucija, ali je to radila ruska obaveštajna zajednica pod okriljem delova srpske “udbe”, a sve u cilju promene vlasti u zemljama kandidatima za EU i članicama EU
U Narodnom pozorištu u Beogradu 1. oktobra počela je nova sezona, a na kraju predstave ansambl Drame izneo je tri zahteva - hitno povlačenje novog Pravilnika, razrešenje predsednika Upravnog odbora, te preispitivanje rada ministra kulture
Dani “otvorenih vrata” za različite bezbednosno interesantne osobe traju i nije baš do kraja jasno ko kontroliše taj sektor. Moguće je da se radi kao i u spoljnoj politici – hapsi se na sve strane, pušta se na sve strane, u zavisnosti od datog političkog momenta – pa se tako u istoj nedelji ovaplote na strani režima Radoičić i Nedić, a hapse se ruski špijuni koji se obučavaju i uzgajaju u Srbiji
Jasno je da je režim u nokdaunu, no da li se i druga strana čvrsto drži na nogama? Tu je i tema o kojoj se u ovom malom delu slobodne javnosti vodi žustra diskusija: da li treba proširiti front borbe, kako kreirati odnose između nestranačkog studentskog bloka i opozicionih partija, kao i u koliko kolona antivučićevske snage treba da izađu na izbore kada oni budu raspisani
Batinaši su pred kordonom policije počeli da dave studenta, građani su vikali, “Vidite li šta mu rade”, žandarmerija se nije pomerila
“Prvi potez posle smene vlasti mora biti da se podvuče crta, da se tačno kaže koliko se duguje, koliko je fiktivno ljudi bilo zaposleno, koliko je službenih vozila korišćeno, koliki su minusi gradski preduzeća, ko su podizvođači…”, kaže Stefan Simić navodeći da je ozbiljan problem Grada danas – netransparentnost. “Imamo projekte poput ‘Obezbeđenje Beograda’ … Od dobre ideje nastane sumnja jer je sve netransparentno – ko su ljudi koji su zaposleni, koje su njihove kvalifikacije, kako funkcioniše sistem nadzora, gde se skladište snimci, da li postoji prostor za zloupotrebu? Ništa od toga ne znamo iako svakodnevno postavljamo pitanja”
Naizgled bezazlena i nezahtevna reč “koordinacija” probudila je mnoge duhove, pojavila se kao bauk i nadvila nad Srbijom. Sve sile stare i nove Srbije “sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka”
“Potpuno sam siguran da nikome ko ozbiljno misli na političku budućnost ove zemlje, a verujem da ti ljudi podržavaju i studentsku listu, nije na kraj pameti da uništi političke stranke. Zato sam ubeđen i da će se pronaći neki modus da partije koje na izborima podrže studente i dugoročno prežive”
“Nas” je ipak više, ali sa sve studentima, međusobno vrlo raznobojnim, levom i desnom opozicijom, proevropljanima i probriksovcima, suverenistima pravim i lažnim, onima koji su “protiv vlasti, ali još uvek ne znaju za koga”… što je družina koju ni sam Bog ne bi mogao, a ni trebalo, da sastavi u jednu celinu. Međutim, ohrabrujuće je to što u proteklih pet, šest meseci, režim je u vatru ubacio i spalio doslovno sve moguće i nemoguće karte i adute i uspeo je samo da koliko-toliko zaustavi ili uspori osipanje
Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu. Šta to znači? Ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP
Kako je kritika iza zatvorenih vrata iskorišćena za progon tužiteljke. Sagovornici nedeljnika “Vreme” naglašavaju: “Ovo je osveta prema Savović zato što je digla glas, ali i priprema terena za disciplinovanje tužilaca širom Srbije zbog onoga što jesu ili nisu rekli u privatnom razgovoru”
“Počela sam da se osvrćem na ulici i da izbegavam izlazak po mraku. Moj sin je tada imao šest godina i bilo je teško objasniti mu zašto nas policija svakodnevno obilazi. On je izlazio da se igra ispred zgrade, a ja sam ga nadgledala i razmišljala da, ako neko zaista želi da mi naudi, to može učiniti i tako što će nauditi mom detetu. Smanjila sam i svoje i njegove izlaske i svela naš život samo na ono što je bilo najnužnije. Strah je rastao i kod mene i kod cele porodice. Kako je vreme odmicalo, bilo je sve teže – ne samo meni, već i mojim najbližima”
“Trenutno se rusofobija, za koju postoje dobri razlozi, koristi i kao sredstvo da se skrene pažnja s britanskih problema. Uključujući problem Palestine i Izraela, zato što je to tamo stvarni dinamit. A Balkan tu dođe poput neke razonode: ode, vrati se, kako u popularnim pričama, tako i u tim podgrevanjima ideje o ponovnom sukobu, što, racionalno gledano, zaista nije lako zamisliti”
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Kako su pre dvadeset i pet godina trijumfovali narodna volja i politički pragmatizam? Šta spaja i deli Miloševića i Vučića? Zašto usled 4. nije bio moguć 6. oktobar? I zbog čega je to tada bilo dobro
Da ste gledali, dragi dvorjani, videli biste i čuli zapravo najpotresniji deo priče ovog dečaka, koji je govorio o svojim roditeljima, njihovim svađama, koje on možda ne bi morao da sluša, pa misli da se vole, ali smatra da je bolje da se razvedu. Neki drugi dečak bi možda u svojoj porodici čuo kako su studenti narkomani i lenčuge ili strani plaćenici. U ovoj emisiji nema cenzure, deca govore ono što je njima bitno, u atmosferi u kojoj ih niko neće ućutkivati i osuđivati
Mnogi se ljudi boje intenziteta svojih osećanja ili strasti pa koriste sva sredstva samoobmane kako bi ih ugušili. Uz pomoć različitih mehanizama odbrane svoja osećanja pripisuju drugima, racionalizuju ih ili poriču, a njihovi životi tako postaju sve siromašniji
Uz podršku Irana i Kine, Rusija je polako povećavala kapacitete za proizvodnju dronova i u septembru 2024. godine imala je sposobnost da mesečno upotrebi oko 1000 tih letelica. Krajem prošle godine zabeležen je napad u kojem je upotrebljeno čak 188 dronova, dok je u maju ove godine u jednom slučaju na ukrajinske ciljeve poslato čak 500 tih letelica. Računa se da je krajem leta ruska vojska dostigla mogućnost da mesečno upotrebi čak 6000 većih dronova. Ako se u obzir uzme i godišnja proizvodnja od oko milion malih i mikro FPV dronova, jedini ograničavajući faktor postaje broj operatera, a ne broj dronova
Ubistvo Čarlija Kirka prekretnica je u istoriji zemlje s obzirom da veliki deo republikanskog establišmenta želi da ide korak dalje od onoga čemu su i sami bili izloženi prethodnih godina: u obračunu sa neistomišljenicima koriste se državne institucije
Sarajevo Theatre Showcase – Let’s meet! (Sarajevo, 12–14 septembar)
Jedna bitka za drugom, režija Pol Tomas Anderson,
igraju Leonardo Dikaprio, Tijana Tejlor, Šon Pen, Benisio del Toro
Legenda,
režija Džastin Tiping,
uloge Marlon Vejans i Tajrik Viters (HIM, 2025)
