Jednoglasnom odlukom Nin-ovog žirija, najbolji roman objavljen u 2025. godini je Karota Darka Tuševljakovića u izadanju „Lagune“.
Roman je objavljen još prošlog februara i od tad je jedan od najčitanijih naslova ovog izdavača.
Prošli život u sadašnjem
Karota je višeslojna priča koja kombinuje adaptaciju mita o Edipu sa psihološkim romanom o životu i sećanjima iz devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, dok je autor objašnjava kao priču „o prošlom životu koji pokušava da se izbori za svoje mesto u sadašnjem, priča o grubo prekinutom detinjstvu u zemlji koja više ne postoji, o trenucima pred oluju koje će obeležiti sudbinu onih zahvaćenih nevremenom“.
Inicijalna kapisla za tu temu bila je pomisao da su „ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka”, rekao je Tuševljaković nakon što se njegov roman našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.
Početak je u ličnim razlozima
Inače, „karota“ na italijanskom znači šargarepa. Često se može čuti i u Dalmaciji. U Tuševljakovićevom romanu to je nadimak jednog od likova, člana družine dečaka oko kojih se vrti priča i koji je centralna figura knjige.
Za „Vreme“ Darko Tuševljaković objašnjava da je „ideja o ovoj knjizi nastala iz nekih ličnih motiva i razloga, uz svest da knjigu neću čitati samo ja i da je ne pišem samo zbog sebe, mada je pišem i zbog sebe. I, kako ste svesni toga, onda ćete se truditi i da ta priča ima dovoljno univerzalnog u sebi kako bi taj drugi koji je čita, i koji možda nema identično iskustvo kao vi, može da reaguje na tu priču.“
Javnost je komentarisala da su teme kojima se bave šest romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu raznovrsne, te da je to jedna od odlika ovogodišnjeg glasanja žirija. Na kraju su se odlučili za priču, moglo bi se reći nostalgičnu, o preispitivanju prošlosti iz vremena Jugoslavije, o nezaraslim ranama, o potisnutoj potrebi da se bude zajedno, o svemu tome zajedno.
Tema nezaraslih rana
Darko Tuševljaković kaže da je kod nas tema „nezaraslih rana deo folklora. S obzirom da se ona izreka o ratu koji ovde izbije na svakih 50 godina ispostavila tačnom, mislim da je ta tema neizbežna“.
„Teško se prelazi preko tih stvari i na individualnom i na kolektivnom nivou, tako da je vraćanje unazad i preispitivanje neizbežno. Znam da se često postavlja pitanje zašto ta tema i otkud to, ali zašto pa da ne bude ta tema. Da li pitamo ljude koji danas pišu o Drugom svetskom ratu koji je bio pre mnogo više godina od ovog našeg poslednjeg zašto i dalje pišu o tom ratu? Vreme o kome sam ja pisao je osetljiva i teška tema, kod nas dobro poznata, i o njoj će se uvek pisati.“
U sredini koja ne poštuje kulturu sećanja, podsećanje o Jugoslaviji može da deluje kao opomena/prekor onima koji je namerno zaboravljaju zbog nekih nedoličnih interesa.
Darko Tuševljaković kaže da bi bilo „usko pričati o nekom prekoru i opomeni. Ne pišem romane da bih prekorevao i opominjao, ali možda ih pišem da bih podsetio ljude da su neke teme i dalje prisutne“.
Zadar i Beograd
Njegova Karota se dešava u Zadru i Beogradu i kako je rekao priliko proglašenja nagrade, pisao ju je dve godine i nije mu bilo lako.
Podsetimo, u najužem izboru su bili (po redosledu pristizanja u redakciju NIN-a) Karota Darka Tuševljakovića, Balada o ubici i ubici i ubici Dalibora Pejića („Geopoetika”), Frau Beta Laure Barne („HERAedu”), Besmrtne ludosti gospođe Kubat, Milan Tripković („Akademska knjiga”, Novi Sad), Razgovori s vješticom Vladimira Vujovića („Sumatra”) i Opatija Svetog Vartolomeja Miloša Perišića („No rules publishing”).
Aleksandar Jerkov (predsednik žirija čiji su članovi Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković) je ocenio da je ukupan utisak produkcije bio visok i ujednačen, tako da se žiri namučio do poslednjeg trenutka i nije bilo jasno u kojem će pravcu odluka otići.
„Različite sudbine, različiti poetički elementi, kod nekih romana problemi i sadržaji, kod drugih priča i karakteri, a kod trećih neka vrsta srpske neuvezanosti i uzbudljivosti – sve se to sudaralo. Posebno želim da naglasim da smo imali jedan debitantski roman i jedan roman izuzetno mladog pisca. Takođe, u čak tri romana u horizontu se pojavljuje slikarstvo, što je zaista veoma neobično. Svi ti različiti aspekti su se ukrštali, pa je žiri uporno i intenzivno radio“, rekao je Jerkov.
Darko Tuševljaković
Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu.
Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost).
Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu.
Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča Hangar za snove dobio Andrićevu nagradu.
Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.
