Ne zna se šta je burbon, američki viski, skrivio nekome u Briselu, tek to piće uvek se prvo nađe na udaru sankcija EU kada valja odgovoriti na američke kaznene carine.
Ambasadori država članica pri EU u nedelju (18. januar) nisu uspeli da utanače hitne carine, javlja Rojters. Ali tu je mehanizam dogovoren u julu o automatskom odgovoru.
Kako je neimenovani diplomata rekao Rojtersu, carine bi bile teške 93 milijarde evra i pogodile američke avionske delove, soju i piletinu. I naravno burbon.
To nakon što je američki predsednik Donald Tramp pripretio da će od februara pojačati carine na robu iz onih zemalja EU koje su podržale suverenitet Danske na Grenlandu. Carine bi skočile sa 15 na 25 odsto, ukoliko se i dalje bude odbijala njegova ponuda da naprosto pazari ostrvo.
Odlaže se sporazum o carinama?
EU je ionako prihvatila vazalni položaj u trgovinskoj politici kada je, u jeku prošlog carinskog obračuna, prihvatila da ukine sve carine na američke proizvode, dok Sjedinjene Države i dalje sa 15 odsto globe robu sa druge strane Atlantika.
No taj sporazum je trebalo zvanično da bude ratifikovan tek ove srede (21. januar), ali sada Evropski parlament preti blokadom.
„Tramp neće dobili bescarinski pristup za svoje američke proizvode“, rekao je bavarski konzervativac Manfred Veber, prvi čovek Evropske narodne partije. To je, kaže, dogovorio sa drugim šefovima poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu.
Kako dodaje, ako Tramp ne dokaže da će se držati pravila, dobiće snažan odgovor EU.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je najavila „postojan i odlučan“ odgovor. Šefovi država i vlada članica srešće se verovatno u četvrtak (22. januar) da razmotre dalje korake.
Kako javlja agencija dpa, zvanični Pariz se zalaže za pokretanje retko korišćenog instrumenta kojim bi mogao da ograniči američkim kompanijama pristup javnim nabavkama, investicijama i bankarskim poslovima, te da ograniči trgovini uslugama na onim poljima gde SAD imaju suficit u razmeni sa EU.
Iako je to na dugom štapu, moglo bi posebno da pogodi internet-divove iz Silicijumske doline.
Propala politika laskanja
Tramp je tokom vikenda ponovio namere o aneksiji Grenlanda i opet to pravdao navodnom ruskom i kineskom pretnjom.
Njemu se nije dopalo što su evropske zemlje i Kanada poslale po nekoliko vojnika na poziv Danske, u misiju da se tobože ispita šta se dodatno može učiniti za bezbednost Arktika.
Na Grenlandu, autonomnoj oblasti Danske, prema anketama 85 odsto ljudi odbija američku aneksiju. Neizvesno je i kako bi eventualna američka vojna intervencija uticala na budućnost NATO. Jedino je izvesno – Danska i saveznici ne bi mogli da vojno brane ostrvo.
Retorika iz evropskih prestonica o Grenlandu bitno je oštrija nego ocene o upadu u Venecuelu i otmici Nikolasa Madura. Tako je nemački kancelar Fridrih Merc kod kuće požnjeo kritike i sprdnju kad je izjavio kako je procena američkog napada na Venecuelu „veoma kompleksna“ sa stanovišta međunarodnog prava, te da njegovoj Vladi treba dosta vremena da sve izvaga.
Kod Grenlanda pak su se u EU setili principa teritorijalnog integriteta.
Pišući o novoj rundi najavljenih sankcija, londonski Gardijan ocenjuje da je propala taktika EU da „laska“ Trampu.
„Neizgovoreni razlog što je Evropa prošli put prihvatila asimetričnu trgovinsku nagodbu jeste nada da će tako zadržati SAD pri podršci odbrani Ukrajine u ratu protiv Rusije, da će pružati kapacitete poput obaveštajnih koje Evropa nema jer je decenijama malo ulagala u odbranu“, ocenjuje list.
No sada je, piše, Tramp možda preterao. Uspeo je da ujedini u Evropi čak i mejnstrim politiku i krajnju desnicu. „Naredne sedmice pokazaće da li će ovog puta biti drukčije nego prošlog.“
