Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da njegov resor „glasno razmišlja“ o skraćenju časova u školama sa 45 na 30 minuta zbog fenomena „difuzne pažnje” kod dece.
Ministar navodi da, zbog novih tehnologija, deca ne mogu biti koncentrisana svih 45 minuta koliko sada traje nastava i da je to problem o kojem se već neko vreme govori.
„Mislim da postoji neka vrsta psihološkog opravdanja. To je da upravo pod uticajem ovih novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje. Vi ne možete da budete fokusirani na jedan predmet, nego prosto vrlo lako krećete sa jednog na drugi sadržaj“, objasnio je Stanković.
Biće i drugih mera
Vuk Stanković smatra da bi ovakva odluka dovela do niza drugih reformi u obrazovnom sistemu.
„Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne“, kaže Stanković.
Pored toga, razmatra se i delimična ili potpuna zabrana mobilnih telefona u školama.
„Postoji anketa koja je rađena interno među decom, a to je da oni nisu protiv zabrane, nego je samo pitanje da li da ona bude delimična. Da se njima dozvoli da komuniciraju između sebe i naravno sa svojim roditeljima tokom odmora“, kaže Stanković.
Minutaža časa ne može biti u centru reformi
Snežana Romandić iz Unije sindikata škola Beograda kaže za „Vreme“ da se nada da je ovo samo najava opsežnih reformi koje su neophodne kako bi se obrazovanje u Srbiji prilagodilo potrebama savremenog deteta.
„Neophodno je prilagoditi planove i programe, ne trajanju časova od 30 minuta, nego potrebama učenika za 21. vek sa svim novim tehnologijama. Potrebno je koncipirati nastavu drugačije, pa onda razmatrati šta je najadekvatnije za vreme trajanja časa. Da li bi to bili blok ili pojedinačni časovi, koliki bi nedeljni fond časova bio, koje je opterećenje učenika i tako dalje. Dete mora da bude u fokusu onoga što treba da donese reforma trajanja časa“, kaže Romandić.
Govoreći o mogućnosti i sposobnosti Ministarstva da implementira tako široku reformu, Romandić ističe da je to „veliki kolač“ koji teško da neko želi da zagrize.
„Mi imamo škole za koje će učenici, a i roditelji reći: ’Pa dobro, škola ko škola, svakako više ničemu ne služi’. Ali da bismo školama vratili primarne funkcije, potrebna je sveobuhvatna reforma. Potrebno je smanjiti broj učenika u odeljenjima, razmotriti inkluziju, mnogo toga drugog. Sama minutaža časa ne može biti u centru tih budućih reformi“, zaključuje Romandić.
To je skraćenje za pola, ne za trećinu
Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić rekao je za N1 da se za 30 minuta nastave ne može mnogo toga uraditi.
„To bi zaista napravilo štetu, čak i kada bi se nastavnici prilagodili. Nije to skraćenje za trećinu, već za pola, jer prođe vremena na času dok se deca smire“, kaže Verbić.
Dodaje i da ne postoje istraživanja koja bi potkrepila tvrdnje ministra o smanjenju pažnje, ali i da se prilikom razmatranja skraćenja časova nisu konsultovale relevantne institucije.
„Ovo je velika promena, a niko ne pominje institucije. Nacionalni prosvetni savet se sedam godina nije sastao da radi to što je njegov posao, da promišlja i predlaže ovakve stvari“, kaže on.
Priča o tome je običan spin
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot je za N1 rekao da posredi nije pokušaj da se obrazovanje unapredi, već običan spin.
„Ova tema je još jedna od onih koje su nam bačene kako bismo mi o njoj pričali, ali ne vidim da se išta radi kako bi se to sprovelo“, kaže on.
Navodi i da bi se potencijalnom primenom ovakvih reformi profesori stavili u nezavidan položaj.
„Da li će se smanjiti nastavni plan i program, država to ne govori. Šta će biti sa opterećenjem nastavnika? Da li time žele da reše problem nedostajućeg kadra? Ako jeste, zašto ne zaposle prvo nove ljude?“, upitao je Kokot.
