Takve stvari danas su nezamislive doslovno bilo gde u Evropi, ali su moguće i stvarne u Putinovoj Rusiji i još nekim postsovjetskim tiranijama, naročito u “Borat-pojasu”. Može li Srbija da se profiliše kao ostrvo-filijala takvih političkih poredaka i civilizacijskih modela
Šta se dešavalo posle zabrane festivala “Mirdita, dobar dan”? O čemu su razgovarali domaćini iz Beograda sa gostima sa Kosova? I kakva je, posle svega, ostala poruka
Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti
Zbog složenosti života, dešavaju se situacije u kojima bi bilo nepravično primeniti zakon koji je načelno pravedan, ali neka specifična okolnost čini njegovu doslovnu primenu vitopernom i nepravičnom
Godinama unazad praksa pokazuje da se u Americi konačni rezultati u anketama posle TV sučeljavanja kandidata razlikuju od rezultata predsedničkih izbora za maksimalno tri odsto
Nisu problem Amerike samo autokratske ideje Donalda Trampa i njegovog MAGA pokreta koji je postao radikalniji od svog tvorca, već i autoritarnost u krugovima onih koji su lojalni aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu i odbijaju svaku mogućnost da se razgovora o nekom drugom predsedničkom kandidatu
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
Jesmo li danas sretniji, jesmo li pametniji zahvaljujući video-asistiranom referiranju, odnosno suđenju, VAR sistemu koji bi, da je postojao ranije, promenio istoriju fudbala
Kontrapunkt intimnoj drami Nadežde i njenog oca su dva podzapleta u dvema porodicama u kojima je otac odsutan. U sva tri nivoa priče pratimo kako prisutni ili odsutni otac utiče na svoju nedoraslu decu. Kontrapunkt glavnoj dramskoj priči predstavlja i “nevidljiva” ali “prisutna” društvena drama oko smrti patrijarha. Dakle, imamo “malu smrt” “običnog” oca i nasuprot njoj “veliku smrt” “oca nacije”
Ovaj film opterećuju i ruže brojne opštemestaške prečice, koje pred gledaoce nisu iznete u vidu proživljenog, osmišljenog i opravdanog omaža ili pastiša klasicima i zaslužnim autorima i imenima žanra. Takođe i sumanuto dugačak niz banalnosti i ostalih truizama koji naprosto vape za štrihovanjem i ukazuju na raspričanost neretko povezivanu sa starošću, koja za sebe samu najviše mari
Svakidašnja ekstatičnost izdvaja Adrianne Lenker iz mora “unuka Joni Mitchell” koje su preplavile alternativnu muzičku scenu u poslednjih nekoliko godina
