Komisija za zaštitu konkurencije otkrila je mehanizme koje su pojedinim firmama garantovale pobedu na tenderima i to sa što višom cenom. O kojim se kompanijama radi
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv firmi AP Sidro, Westom global i CCC Industrial Engineering zbog pretpostavke da su zajednički nameštale tendere koje je raspisivala Elektroprivreda Srbije. Komisija sumnja da su se ove firme planski javljale za obavljanje poslova u EPS-u, a onda dve firme nudile cene posla sa računskim greškama, kako bi treća dobila posao po najvišoj mogućoj ceni, piše Katarina Pantelić na portalu Nove ekonomije.
Prema navodima Komisije, jedna od firmi je na javnim nabavkama Elektroprivrede Srbije podnosila ponudu čija je vrednost bila malo ispod procenjene vrednosti i predstavljala prihvatljivu ponudu.
Ostale dve firme su davale ponude koje su sadržale niže cene od prve, ali koje su imale računsku grešku.
U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, kako je Komisija navela, Elektroprivreda Srbije je kao ponuđač morala da zatraži od firmi da prihvati ispravku računske greške kao i da, ukoliko firma ne da saglasnost za ispravku računske greške, EPS mora da odbije ponudu firme.
Ukoliko se na tender ne bi javile još neke firme, sem ove tri, dve firme sa najnižim ponudama ne bi dostavile saglasnost za ispravku greške, pa bi na tenderu pobedila prva firma iz ove grupe, koja je dala najvišu cenu.
Tako je EPS bio prinuđen svaki put da zaključi ugovor sa najskupljom firmom jer je to i bila jedina prihvatljiva ponuda.
Mehanizam je funkcionisao drugačije kada se na tender jave i drugi učesnici sa nižim cenama, kada su članovi ove grupe, kako se sumnja, odobravali ili uskraćivali dozvolu za odobravanje ispravke greške, kako bi u nadmetanju ostavili samo najvišu moguću cenu sa kojom dobijaju tender.
„Kada učestvuju i drugi ponuđači u konkretnom postupku javne nabavke, ponuđač sa nižom cenom daje saglasnost na ispravku računske greške, čime njegova ponuda postaje najpovoljnija. Društva Sidro, Westom i CCC nude identična dobra, odnosno dobra istog proizvođača, sa različitim cenama“, navela je Komisija.
Kao jedan od primera nabavki u kojima su ove tri firme učestvovale, navodi se nabavka „odlivaka segmenata zuba sekundarnih drobilica na Drobilani- Tamnava“ čija je procenjena vrednost bila 18,5 miliona dinara bez PDV-a.
AP Sidro je u tom slučaju ponudila najvišu cenu od 12,97 miliona dinara, dok su ostali učesnici tendera, Westom, CCC i Tim invest koji nije deo ove grupe, ponudili niže cene. Westom je ponudio 7,98 miliona, CCC 9,99 miliona, Tim invest 12,65 miliona i Sidro 12,97 miliona.
Westom i CCC su imale računske greške u svojim ponudama, tako da bi na tenderu pobedilo Sidro sa svojom najvišom cenom, ali je takav ishod „pokvario“ Tim invest koji je dao drugu najbolju cenu, tek malo nižu od Sidra. To znači da bi ova grupa firmi, ako su zajednički radile na nameštanju tendera, morala da dozvoli da se ispravi greška samo kod CCC-a, a da ne dozvoli ispravku kod Westoma, kako bi pobedila Tim invest i ujedno dobila najviše novca.
Upravo to se i dogodilo, piše Nova ekonomija.
Westom nije odgovorio na poziv da dostavi ispravljenu računsku grešku, a CCC je dostavila saglasnost da ispravi svoju računsku grešku tako da je njena ponuda postala prihvatljiva i najpovoljnija.
Poslovi koje je Komisija za zaštitu konkurencije navela kao primere ovakvog nameštanja tendera bili su vredni 10,4 miliona dinara, 25,2 miliona dinara, 4,03 miliona dinara…
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije pokrenula je u oktobru 2024. Postupak protiv trgovinskih lanaca Delez (Maxi), Merkator S, DIS i Univerexport zbog sumnje u dogovaranje cena, nakon što je utvrđen sumnjiv rast bruto marži sa 19 odsto (2016) na 38 odsto (2023). Iako se očekivao pritisak na marže, cene su rasle iznad inflacije, a poslovna dobit je porasla sa 3,7 na 18,6 milijardi dinara. Za ovaj postupak i dalje nije doneto nikakvo rešenje.
Izvor: Nova ekonomija
Severna Makedonija je uvela privremenu upravu nad Alta bankom u Bitolju. U subotu, kad je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci, iz ove banke u Bitolju podignuto je oko dva miliona evra
Kakva sudbina čeka guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, s obzirom na veze između nje i Alta banke, na koje je „Vreme“ ranije ukazivalo. Da li će Tabaković strefiti isti scenario koju je ona priredila njenom prethodniku na čelu NBS-a Dejanu Šoškiću, sada kandidatu za poslanika pobedničke Studenske liste?
Dnevni list „Blic“ je na listi „300 najmoćnijih ljudi u Srbiji“ Davora Macuru svrstao na 15. mesto. I napisao mu mali hvalospev. Šest meseci kasnije NBS je zbog mutnih poslova njegovoj ALTA banci oduzeo dozvolu za rad. Ko je Davor Macura i kako se vinuo u poslovna nebesa?
U registru dužnika Narodne banke Srbije stoji da je ALTA banka u blokadi od 30. oktobra. Narodna banka Srbije joj je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad. ALTA banka, u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, izgledala je proteklih godina kao privredno čudo, što se dovodilo u vezi sa tesnim odnosima sa SNS-om.
U TENT-u Obrenovac sprema se prijem u stalni radni odnos 50 radnika koji su botovali za bivši režim, tvrde radnici ovog preuzeća. Slične radnje dešavaju se i u gradskoj upravi Niša
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
