Naprednjačko šikaniranje maturanta Lazara Zgonjanina

Naprednjačkoj vlasti već duže od godinu dana „na žulj staju” prosvetni radnici, učenici i studenti. Oni koji se najviše bune često bivaju izloženi pritiscima – nastavnici su smenjivani, plate im ukidane, protiv studenata i uprava fakulteta pokretani su disciplinski postupci. Sada se otišlo i korak dalje: jednom maturantu Pete beogradske gimnazije, koji je javno izneo kritički stav o direktorki škole koju pohađa, preti izbacivanje iz škole, a protiv njega je pokrenut postupak zbog navodnog „verbalnog delikta” i povrede časti v. d. direktoke Danke Nešović.

Prethodno je više puta pozivan na razgovor sa školskom psihološkinjom, koji je, prema tvrdnjama advokata Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije, više ličio na policijsko ispitivanje nego na razgovor čiji je cilj dobrobit deteta.

Postupanje psihološkinje osudilo je Društvo psihologa.

Pokazna vežba zastrašivanja

Da je reč o pokaznoj vežbi zastrašivanja ostalih učenika, smatraju i stručnjaci.

Profesor psihologije Aleksandar Baucal izjavio je za N1 da su postupak i razgovori učenika sa psihologom krajnje neprimereni.

„Svako je ovo doživeo kao nešto što je neprihvatljivo u jednom demokratskom društvu. Zamislimo situaciju da je Lazar izašao i rekao: ‘Živeo Vučić’, ‘Danka je najbolja direktorka’ – on sigurno ne bi bio procesuiran za verbalni delikt”, ocenjuje Baucal.

Kako dodaje, ovakav scenario može da zadesi svakog učenika koji se usudi da iznese kritički stav.

„Ako malo razmislimo, jasno je da školski psiholog nije politički predstavnik vlasti i ne treba da bude tu da uteruje strah. Njegova uloga je jasno definisana i odnosi se isključivo na dobrobit dece i nastavnika. Ovde je očigledno da je koleginica stavila služenje direktorki i vlasti ispred profesije. Ako dete izađe sa razgovora uplašeno – razgovor nije urađen kako treba. Sve ukazuje na to da cilj nije bila dobrobit deteta, već zastrašivanje i slanje poruke drugima”, smatra Baucal.

Šta se dogodilo

Maturant Pete beogradske gimnazije Lazar Zgonjanin govorio je pred kamerama televizije N1 o Svetosavskoj nagradi koja je dodeljena v. d. direktorki Danki Nešović.

U svoje ime, ali i u ime svojih školskih drugarica i drugova, rekao je da dodela ove nagrade predstavlja „apsolutno nipodaštavanje” njenog značaja.

„Želimo da pitamo Ministarstvo čime je ona to zaslužila, jer je u našu školu dovela nestručan kadar, oterala trećinu profesora i za pola godine nije uspela da uspostavi normalnu nastavu”, rekao je Zgonjanin, navodeći niz poteza za koje smatra da su doveli do „urušavanja obrazovanja” u toj školi.

„Situacija u školi je neprikladna. Nestručni profesori su veoma mladi, bez iskustva. Iz škole je otišla većina vrsnih profesora koji i danas traže posao. Mi ispaštamo i nemamo obrazovanje kakvo smo očekivali kada smo upisali Petu gimnaziju”, dodao je.

Nakon ove izjave, Lazar je izveden pred „školski sud” – više puta je pozivan na razgovore sa psihološkinjom, koji su, prema navodima advokata Saveta roditelja, imali obeležja policijskog saslušanja.

Advokat Saveta roditelja i roditelj učenika Pete gimnazije, Goran Cvetković, izjavio je za N1 da pitanja koja je psihološkinja postavljala nisu bila u skladu sa strukom.

„Ono što nam je Lazar rekao to je da se radilo o nekim ne metodama koje jedan psiholog ne bi trebalo da primenjuje prema učenicima jer bi trebalo da postoji odnos poverenja između psihologa i učenika, ovo je bio više policijsko ispitivanje”, rekao je Cvetković, navodeći da su neka od pitanja bila: „Ko ti je omogućio kontakt?“ i „Da li te neko plaća?”.

Prema njegovim rečima, protiv učenika je pokrenut disciplinski postupak i u roku od 30 dana biće mu izrečena mera, a ona bi mogla da bude i udaljavanje iz škole. Tereti se za verbalni delikt i uvredu časti Danke Nešović.

Stručnjaci, međutim, smatraju da za bilo kakvo sankcionisanje nema zakonskog osnova.

Foto: FoNet/Milica Vučković

Šta kaže zakon

Disciplinski postupak protiv učenika može se pokrenuti samo ukoliko postoji osnov sumnje da je učinjena neka od težih povreda obaveza učenika propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Prema mišljenju pravnika, ova izjava učenika teško može da se podvede pod težu povredu obaveza, iako postoji zakonska odredba koja se odnosi na vređanje časti, ugleda ili dostojanstva.

Teže povrede obaveza učenika obuhvataju, između ostalog, uništenje ili krađu imovine škole, falsifikovanje dokumenata, posedovanje ili upotrebu psihoaktivnih supstanci, unošenje oružja ili droge u školu, ugrožavanje bezbednosti, kao i zloupotrebu elektronskih uređaja radi povrede prava drugih ili prevare u ocenjivanju.

Zakon takođe prepoznaje diskriminaciju i vređanje ugleda, časti i dostojanstva kao ponašanja koja mogu imati elemente psihičkog i socijalnog nasilja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se kritičko iznošenje mišljenja o radu škole i njenih rukovodilaca ne može automatski podvesti pod ove odredbe i ukazuju na to da u izjavi ovog maturanta nije bilo ničeg čime se vređa čast i ugled direktorke.

Danka Nešović postavljena je prošle godine za vršiteljku dužnosti direktorke, a mandat joj uskoro ističe. Njenom izboru protivili su se brojni roditelji, nastavnici i učenici, a đaci su zbog toga jesenas bili u jednomesečnoj blokadi škole.

Blokada je okončana pošto je ministar prosvete obećao konkurs za izbor direktora škole. Međutim, konkurs i dalje nije raspisan, a prema svedočenju nastavnika, učenika i roditelja, uprava na čelu s Nešović i u drugom polugodištu nastavila je represiju prema zaposlenima i učenicima.

Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Reakcija Društva psihologa Srbije

Društvo psihologa Srbije (DPS) saopštilo je da su navodi o razgovorima sa učenicima koji imaju obeležja ispitivanja, pritiska i zastrašivanja – zloupotreba psihološke struke.

„Školski psiholog radi u interesu učenika, nastavnika i roditelja, poštujući moralna i profesionalna načela. Njegova osnovna dužnost je da učenicima obezbedi bezbednu sredinu, odnos poverenja i psihološku podršku, a ne pritiske i pretnje”, navodi se, između ostalog, u saopštenju DPS-a.

Dodaje se da psiholog mora da deluje u najboljem interesu učenika, čak i kada je to u suprotnosti sa zahtevima drugih autoriteta.

DPS podseća da Etički kodeks jasno propisuje granice profesionalnog postupanja i da one nisu stvar ličnog tumačenja.

„Postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji nisu imali karakter psihološke podrške, već ‘isleđivanja’, čime se može naneti ozbiljna šteta učenicima, ali i poverenju javnosti u psihološku struku”, navodi se dalje.

Društvo psihologa Srbije se ograđuje od takvih postupaka i poručuje učenicima, roditeljima i nastavnicima da imaju njihovu podršku, uz poziv da se obrate nadležnim institucijama radi zaštite od svake vrste štetne psihološke prakse.