Predsednik Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije Nemanja Milošević izjavio je povodom Svetosavske nagrade dodeljene vršiocu dužnosti direktora te škole Danki Nešović, da je jasno da „kriterijumi i komisija i izbor laureata dolaze sa jedne adrese – iz zgrade okružene Ćacilendom“.
„Zbog toga svetosavsku nagradu dobija žena koja je za diktatora i njegov režim učinila sve što treba – otpustila i suspendovala više od trećine kolektiva, obesmislila nastavni proces, uvela strahovladu, učinila odlazak u školu neprijatnim i za nastavnike, učenike, a roditeljima i zabranila ulazak u školu“, naveo je Milošević.
Prema njegovim rečima, iza svega stoji lično predsednik države koji se sveti Petoj.
„Sve naše žalbe, apeli, pokušaji da preko Ministarstva prosvete, prosvetne inspekcije, školske uprave, Ombudsmana i svih drugih relevantnih institucija unormalimo stanje u Petoj pali su u vodu iz jednog prostog razloga – uzurpirana država se svojim aparatom i svojim resursima sveti nastavnicima, deci i roditeljima“, naveo je Milošević.
Užasavajuća dubina problema u prosveti
Iako je godinama unazad resor prosvete u problemu, događaji u poslednjih godinu i nešto razotkrili su svu njegovu užasavajuću dubinu, naveo je Milošević, dodajući da „danas konačno imamo i materijalni dokaz da postoji jasan plan da se prosveta do kraja uništi i unizi“.
„Za to, iz ugla vlastodršca i autokratora, postoje dva razloga. Ovakvom režimu nije potrebno znanje, nisu potrebna deca koja postaju slobodni ljudi, već naprotiv, potrebni su poslušni, bez kičme i etičkih principa. Drugi razlog, opet, ima svoje korene u samoj svrsi autokratija i diktatura – osveta, odmazda, vladavina bičem“, naveo je Milošević.
Ko je trebalo da dobije Svetosavsku nagradu
Roditelji učenika Pete gimnazije, kako je naglasio, smatraju da je Svetosavsku nagradu trebalo da dobije jedan od učenika Vanja Marković, koji je spasao život svom drugaru na zimovanju i pokazao šta znači solidarnost, drugarstvo, požrtvovanost i hrabrost.
„Maloletan, ali već sad veliki čovek! To su vrednosti koje mi želimo da vratimo u srpsko društvo, a ne da nagrade dobijaju beskrupulozni poslušnici bez ijednog kvaliteta“, istakao je Milošević.
Svetosavska nagrada dodeljena je Danki Nešović za „izuzetno zalaganje u domenu profesionalnog javnog delovanja“, uz obrazloženje da je „u veoma teškim i zahtevnim trenucima dala značajan doprinos razvoju i unapređenju vaspitno-obrazovne delatnosti, doslednom ostvarivanju ciljeva i zadataka utvrđenim važećim propisima i standardima kvaliteta rada ustanove obrazovanja i vaspitanja“.
Nagrade su uručene u Vladi Srbije, a premijer Đuro Macut rekao je tom prilikom da predstavljaju priznanje svima koji su odgovorni za doprinos u obrazovanju i naučnom napretku sistema koji je jedan od stubova društva.
Ko je Danka Nešović
Imenovanje Danke Nešović za vršioca dužnosti direktorke Pete beogradske gimnazije u februaru 2025. godine pokrenulo je jedan od najdugotrajnijih i najvidljivijih školskih protesta u Srbiji poslednjih godina. Učenici, nastavnici i deo roditelja reagovali su gotovo istovremeno, dovodeći u pitanje zakonitost, legitimitet i posledice takve odluke Ministarstva prosvete.
Nešović je na čelo Pete gimnazije postavljena bez konkursa, kao v. d. direktorka, što je izazvalo snažan otpor kolektiva škole. Učenici su već u prvim danima nakon imenovanja započeli proteste i blokade nastave, uz zahtev da se ona razreši i da se raspiše konkurs za direktora iz redova zaposlenih u školi. Protesti su ubrzo prerasli u širi simbol borbe za autonomiju škole i protiv partijskog upravljanja obrazovnim institucijama.
Tokom narednih meseci, situacija u Petoj gimnaziji dodatno se zaoštravala. Nastavnici su podneli krivičnu prijavu protiv v. d. direktorke, navodeći sumnje na prekoračenje ovlašćenja, pritiske na zaposlene i narušavanje prava učenika. U javnosti su se pojavile i informacije o zaključavanju škole zbog navodno ugrožene bezbednosti, što je dodatno pojačalo tenzije i izazvalo reakcije dela stručne i šire javnosti.
Sukob direktorke, nastvanika, roditelja i učenika
Danka Nešović je u više navrata tvrdila da je u školi došlo do zloupotrebe dokumentacije i „hakovanja“ školskih računara, dok su učenici i nastavnici te navode odbacivali kao pokušaj delegitimizacije protesta. Ministarstvo prosvete, s druge strane, dugo je insistiralo da je stanje u školi „normalizovano“, iako su blokade i protesti trajali nedeljama.
Krajem 2025. godine, nakon višemesečnih pritisaka, Ministarstvo je najavilo raspisivanje konkursa za direktora škole i povratak nastave u redovne tokove. Ipak, slučaj Danke Nešović ostao je upamćen kao primer dubokog konflikta između institucija i onih zbog kojih one postoje – učenika i nastavnika.
Za mnoge, ovaj slučaj nije bio samo spor oko jednog direktorskog mesta, već upozorenje koliko je krhka autonomija škola u sistemu u kojem se odluke donose bez dijaloga, a posledice snose upravo oni koji bi trebalo da budu zaštićeni – đaci.
Izvor: FoNet
