Iza seksi novinarskih priča o "crvenim beretkama u Iraku" itd. krije se nešto sasvim drugo – globalizacija poslova iz oblasti bezbednosti i osiguravanja poslova velikih firmi. Tu nema mesta za amatere, avanturiste i za Rambo-manijake. To je posao za ozbiljne i ozbiljno obučene i kvalifikovane uravnotežene i iskusne ljude
Šta će regulisati novi zakon o policiji, a šta podzakonski akti
Koga se setilo – setilo se. Plakete bezbednosti nisu se delile, što ne znači da je neko od Čvorovića ostao prikraćen. Naglasak je bio na "javnosti, evropskim integracijama, profesionalizmu" i rezultatima teškog rada Agencije; među tim rezultatima ima zaista značajnih, ali nema onih obećavanih; možda je tako bolje...
Da li je država Srbija, predstavljena sadašnjom tužnom ekipom ministara, računala da će dva opštinska suda odbiti optužbe protiv dva "državna neprijatelja" kakvi su Vladan Batić i Čedomir Jovanović? Ide li se u takve rizične i politički osetljive postupke tek tako, bez dobrog razmišljanja i pripreme, a uz javnu galamu i trijumfalizam? Iskusnim rutinerima političke vlasti dobro je poznato da ni policajci, ni tužioci, ni sudije ne vole da ih se pritiska
"Soška, brate, ladna!" Tako oduvek glasi dobra vest među munđosima, "međunarodnim umetnicima". "Hladan" pasoš je siguran i daje novi identitet za prelaženje granica. Države se trude da otežaju takve poslove, ali kriminalci prate trendove. Ali, kad se država udruži u posao, pasoš postaje zaista pravi
Deset godina trebalo je da Sreten Jocić postane dostupan našem pravosuđu. U međuvremenu je bio svuda i polako gubio i poslove i zaštitu: Služba ga više ne poznaje, Legija i Duća istisnuli su ga iz posla, Kolumbijci su našli druge veze... Jedina mu je uteha to što ovde može da mu se sudi samo za jedno delo – ako se tužilaštvo i policija ne zainteresuju i za neka druga Jocina posla
Dejan Milenković Bagzi konačno se nagodio sa Jovanom Prijićem, posle dugih i bolnih pregovora. Sada se čeka da se sudsko veće Marka Kljajevića upozna sa Bagzijevim iskazom i odluči hoće li ga prihvatiti za svedoka-saradnika. Odmah su se pojavili znaci panike i usklađeni pokušaji kontrole moguće štete
Pre dvesta godina Britanija je konačno potvrdila svoju premoć nad morima. Ta je premoć stvarana decenijama pre oktobra 1805. i admiral Nelson samo je krunisao napore svojih velikih prethodnika. Poginuo je kada je pobeda već bila postignuta, kao vojnik, od metka. Sve do kraja Drugog svetskog rata Britanija je vladala morima; a onda je avijacija postala glavna
Prvi započeti postupak za politička ubistva prvi se približava kraju. U trenutku kada čitalac bude imao u rukama ovaj broj "Vremena", prvostepena presuda u ponovljenom suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali biće poznata. Bio je to težak proces, opterećen politikom i drugim postupcima protiv istih ljudi, ali je dokazni postupak izneo i neoborive činjenice
Vojislav Koštunica odneo je u Brisel spisak. To je neukusno, ali nije problem. Problem je ko mu je i kako taj spisak pravio
Mrgud je ostao kuvan i pečen sa Jovicom i ekipom; danas se priča da ima zajedničke poslove sa Canetom Subotićem (neka mesna industrija); priča se i o kući u Ubu... Škorpioni su, kako se čini, rasvetljena priča; Mrgud Milovanović još nije
Sada je odjednom otkriveno da je novembra 2001. godine zapravo bilo došlo do "oružane pobune JSO-a", a tom dubokom prosvetlenju Vladu Srbije priveo je Srpski pokret obnove sasvim jasnom grubom političkom ucenom
Danas je jasno da su se – protivno zakonu – jedan ministar i jedan direktor tajne službe sreli sa jednim optuženikom za ubistvo premijera i da su izvesno vreme – opet protivzakonito – s njim razgovarali. Ni posle nedelju dana od objavljivanja te informacije i potvrde da je istinita, ministar i direktor nisu imali šta da kažu javnosti Srbije o tome. Toliko o "legalizmu" koalicije na vlasti. Izgleda da je došlo vreme za izvesne kadrovske promene
Do sada najdramatičniji deo suđenja zaverenicima za ubistvo Zorana Đinđića odigrao se ovog utorka: konačno su se – i to rešenjem suda po službenoj dužnosti – suočili Vladimir Beba Popović i Milorad Ulemek Legija. Okolnost na koju su suočeni ubrzo je pala u drugi plan
Već famozni prepisi navodnih telefonskih razgovora Duće Spasojevića i Čede Jovanovića otvorili su više pitanja nego što se mislilo i nameravalo
Iz nekog razloga neko je rešio da podgreje slučaj prebijanja Dragana Ilića Limara, glavnog blagajnika i oružara Željka Maksimovića Make, jednog od najopasnijih gangstera iz "ekipe snova" stare Udbe. Napravljena je jedna nemoguća konstrukcija: pritvoreni su jedan pošteni policajac i jedna sumnjiva udbaška kreatura, a po istoj stvari. Pozadina te priče, međutim, mnogo je složenija
Za 24 sata Dejan Milenković promenio je mišljenje i ponudio se Specijalnom tužilaštvu za status svedoka-saradnika. Šta bi Bagzi mogao da ispriča
U nastavku suđenja ubicama Zorana Đinđića svedočili su Milorad Bracanović (bivši oficir za bezbednost JSO-a i bivši zamenik direktora BIA), Zoran Janjušević (bivši savetnik Zorana Đinđića), Dejan Mihajlov (trenutno generalni sekretar Vlade Srbije) i Dušan Mihajlović (bivši ministar unutrašnjih poslova). Epohalnih otkrića nije bilo, ali je zato bilo očekivanih razjašnjenja
"Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Đinđić dolazi do ulaznih vrata (reč je o metar-dva). Čudno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put..." (iz iskaza Zvezdana Jovanovića)
Bagzi se udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo da mu stave soli na rep. Moglo je drugačije, samo da je događaj bio ozbiljnije shvaćen: da su Bagziju uzeli telefone i zadržali ga do dolaska BIA i UBPOK-a; da Zoran Đinđić nije incident minimalizovao kao delo neke budale "koja uči da vozi"; da je njegovo obezbeđenje odmah podnelo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva; da je tužilac tu prijavu prihvatio i tražio trideset dana pritvora
Grupa zanimljivih građana uspela je konačno da "obnovi" Skupštinu Republike Srpske Krajine i čak da izglasa vladu u izgnanstvu. Od toga će štetu imati svi, najviše Srbi u Hrvatskoj, a korist samo Srpska radikalna stranka, kojoj se ostvaruju pusti snovi Tome Nikolića
Dizanje u vazduh Čumetove firme Difens roud u Zemun Polju, u decembru 2002, imalo je dve ključne posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Đinđića, kome su saradnici konačno objasnili da je to poruka bande – kad možemo to, možemo i sve drugo; kao drugo, Čume se izgleda tada slomio i rešio da zaista sarađuje. Zoran Đinđić treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prisluškivanju (tada već imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Duća i Legija. Preko Londona proveravaju se spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, puštena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplaši – "znamo sve o vama". Zoran Đinđić je prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoružanog pratioca
Zašto direktor BIA sa izvesnim znatnim zakašnjenjem, tvrdi da nije on odneo podatke iz arhiva u Lengli
Od Bačke Palanke do Ženeve, iz izbledele "vijetnamke" u "armanija". Slika i prilika uspešnog renesansnog čoveka: novinar, menadžer, umetnik, disident, operativac, političar, svačiji istomišljenik u civilu, neizbežni čaršijski lik, čovek koji zna svoj put. Treba ga imati u vidu: sve zna unapred, avangarda od čoveka. Kad vidiš da mu gori kuća, pali i ti svoju: nije to bez neke...
