Iz nekog razloga prošlonedeljni NIN pomenuo je "Vreme" kroz jednu zlonamernu i opasnu aluziju, u nadi da su svi zaboravili šta se sve zbivalo sa živopisnom karijerom bivšeg engleskog špijuna Ričarda Tomlinsona. Taj britanski Aleksa Žunić nije se proslavio u službi, pa je onda napisao knjigu koja je nakratko izazvala buru u čaši vode i onda bila zaboravljena – sve dok se NIN nije setio
Analiza događaja od prošlog četvrtka sve jasnije ukazuje na njihova dva ključna elementa: demonstranti umešani u nasilje bili su organizovani mnogo bolje nego se to činilo na prvi pogled; policija je imala u najmanju ruku čudna, ako ne i neshvatljiva uputstva. Neizbežno nesrećna kombinacija ova dva elementa dovela je do gubitka jednog života, velike materijalne štete i dugoročnog ugrožavanja ugleda zemlje. A mi još ne znamo ko rukovodi policijom u Srbiji
Opet se desilo isto: policija je žrtvovana trenutnim političkim interesima i veštački napumpanoj histeriji koju su huligani i navijači opet iskoristili da izravnaju račune sa policijom i usput urade svaku trafiku koju su našli
Nova moda hapšenja uz TV kamere i nepotrebnog javnog vezivanja ljudi lišenih slobode zabrinjavajući je znak dalje brutalizacije policije u političke svrhe. To što je naglašavanje preteće i represivne uloge policije postalo svetski trend ne mora da obavezuje i nas. Demokratsko društvo počiva na minimumu prinude i samo tako policija neće biti doživljena kao sredstvo ugnjetavanja građanstva
Zašto samo u ovim krajevima postoji problem sa ministrima i drugim visokim funkcionerima u javnom saobraćaju? Odakle veliki pas u mraku nasred autoputa Beograd–Niš? Zašto se ministar vozio u neodgovarajućem vozilu, brzinom neprilagođenom uslovima saobraćaja? Nesreća se desila, ali iz nje treba izvući pouke
Prvostepena presuda zločinačkoj organizaciji "Zemunski klan" izrečena je prošle nedelje. Kazne su očekivane, ali po drugi put u novijoj sudskoj praksi presuđeno je da krivci vrate imovinsku korist, ovoga puta oštećenima u otmicama. Kao i svaka novost u krivičnom pravu, ovaj deo presude nužno će voditi različitim tumačenjima – dok se sudska praksa vremenom ne staloži
Šta je zajedničko udbaškoj mafiji, ratnim zločinima u Bosni, trgovini drogom na Balkanu, reketu, atentatima na Željka Kopanju, finansiranju Radovana Karadžića i ubistvima u Beogradu i na Palama? Kroz sve prolazi ime Ljubana Ećima, od 1991. pa do pre mesec dana kada je u Beogradu uhapšen sa 52 kile čistih narkotika, gomilom oružja i lažnim ispravama
Pre 27 godina, organi unutrašnjih poslova oduzeli su od beogradskog mladog pankera Gvida ukupno 21 predmet od izvesnog bezbednosnog interesa. Ta zaboravljena epizoda iz naše kulturne baštine aktuelizovana je povodom jedne izložbe Goranke Matić, a "Vreme" je došlo do aktera i dokumenata iz tog doba
Zakonski predlozi koji po hitnom postupku treba da se pojave u Skupštini konačno uvode red u haos nasleđen iz tri bivše Jugoslavije; SFRJ, SRJ i SCG. Neke stvari se pojednostavljuju, a neke komplikuju, što je neizbežno, kao što će i skupštinska debata o njima biti neizbežno besprincipijelna i dosadna
Ovih dana podignuta optužnica za ratni zločin protiv jednog lica podsetnik je na tragični incident koji se mogao izbeći uz malo više sreće i pameti. Osim toga, postoji opasnost da se cela stvar politizuje više nego što je to zdravo, ali to ne treba da nas iznenadi; takva su vremena, nažalost
Napori zlikovačkog kartela da relativizuju i podriju sudske procese protiv svojih članova nešto su izgubili na upornosti. Mora biti da je to zbog nespornih činjenica, tako da su sada na redu apsurdni i očajnički pokušaji da se javnost uveri kako su Legija i ekipa nevini
Za svega nekoliko dana u Beogradu je jedan čovek poginuo od bombe podmetnute u automobil, a jedna takva bomba veštinom policajaca i srećom demontirana je bezbedno. Eksplozivna naprava u automobilu jedan je od podlijih i tehnički savršenijih načina da se čoveka ubije, a jako malo ljudi zna kako se to radi majstorski
U prošlom broju "Vremena" Dejan Anastasijević je hladno i faktografski, uz mnogo uzdržavanja, ispričao šta se sve desilo i šta se sve nije desilo za šest meseci od kada su mu na prozor stavili dve aktivirane bombe, od kojih je jedna eksplodirala. Onda je nastalo naglo uzbuđavanje (adv. Srđa Popović) među radikalima i njihovim saradničkim vezama, kojom prilikom je palo mnogo uvreda, kleveta i teških reči. Druga pomenuta strana, Jovica Stanišić i njegova nevladina organizacija SDB, nisu se, međutim, uzbuđavali: oni su po ko zna koji put uzeli bolovanje, kao i svaki put kad stvari zaguste
Uz malo policijskog obaveštajnog rada i zdrave pameti do incidenta u Novome Sadu ne bi bilo došlo. Ovako je krv pala, a političari bez principa i pameti došli su na svoje: debata u Skupštini Srbije bila je vrhunski dokaz sumraka svake pameti i gubitka svakog sistema vrednosti. Sve se to – nažalost – dalo predvideti
Ministarstvo odbrane moralo je da se taktički malo povuče u slučaju pritiska porodica nastradalih u bombardovanju RTS-a, aprila 1999. Pritisak je nastao zbog insistiranja porodica da se konačno rasvetli priča oko navodno presretnutog razgovora pilota NATO-a, koji se odnosi upravo na RTS. Postojanje tog snimka, međutim, ostaje sporno: porodice tvrde da snimak postoji; eksperti to dopuštaju, ali sa rezervama; Ministarstvo odbrane gleda da se izvuče iz te nasleđene neprijatne priče
Na osnovu članova 223. i 224. Zakona o krivičnom postupku Republike Srbije
Zašto se podgrevaju odavno rasvetljene afere i reciklirao pravosudni, policijski i politički otpad? Neko se, kako izgleda, češe tamo gde ga jako svrbi
Prošle nedelje ubijen je Ramiz Delalić Ćelo, istorijska ličnost u Sarajevu: sve vreme je bio kriminalac; ponekad je bio i tajni agent, a ponekad i vojnik. Skončao je kao kriminalac, ali to je bio njegov izbor. Sarajevskim kafedžijama i trgovcima laknulo je, kao i policiji i pravosuđu
(ili odgovor na uvodnik Dragoljuba Žarkovića iz prošlog broja "Vremena")
Prošli put smo ilustrovali političku ekonomiju cigareta, sa raznim primerima. Ove nedelje zabavićemo se evropskim uglom, ali i najnovijim razvojem naših iznenadnih i neočekivanih svađa oko starih i poznatih stvari. Dušan Mihajlović odjednom se setio nečega što je znao oduvek, ali nije govorio; tu je nalik na našu policiju koja je takođe sve znala o "duvanskoj mafiji" već godinama, ali se setila tek sada da podiže krivične prijave. Nije sve to tako jednostavno kao što izgleda
Vladimir Beba Popović kaže za "Vreme" da je u izjavi Mihajlovića istina jedino da ih je on upoznao: "Još iz vremena te duhanske afere ministar Mihajlović se zanimao za prirodu kontakata Zorana Đinđića i moju sa Subotićem. Bez obzira što je sve o tome znao, insistirao je da se sretne sa ‘svojim najuspešnijim zemljakom’. Subotić je to izbegavao, ali je na moju molbu pristao da se vidi sa Mihajlovićem krajem novembra 2003. Sreli su se iza ponoći u prostorijama ND-a u Majke Jevrosime"
Predsednik Republike upravo je održao konstitutivni sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, nadvoje-natroje sklepanog tela za koje se tek priprema zakon koji će mu naći mesto u političkom sistemu. Da li će novi savet biti tek još jedan kišobran za haške nepogode ili ozbiljno i Srbiji veoma potrebno telo, videće se uskoro – kad bude ozakonjen
Policija MUP-a Srbije počela je demokratsku fazu svog postojanja bežeći u pozajmljenoj civilnoj odeći 5. oktobra 2000. po podne, mučki zloupotrebljena i ostavljena na milost i nemilost razjarenoj masi. Masa je bila milostiva, ne treba to nikada zaboraviti: nijedan policajac nije stradao! Za ovih sedam godina policija se uveliko vratila u normalan život i rad; ima, doduše, nasleđenih problema – kadrovskih pre svega – ali se i oni mogu rešiti: treba samo malo političke dobre volje
