U novinarstvu od 2008. godine. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a već tokom studija ušla u redakciju. Sarađivala sa brojnim domaćim i stranih redakcijama, a posebno je ponosna na priču o korupciji u sindikatima Srbije i Hrvatske, koju je objavila kao stipendistkinja BIRN-a, kao i dokumentarac koji prati žrtve silovanja kao ratnog zločina u Bosni, koji je izašao na BBC-iju. Za „Vreme“ radi od 2025. i nada se da će tu još dugo ostati.
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Iz Ministarstva za brigu o porodici prozvali su potencijalne roditelje koji se prijavljuju za usvajanje - da previše biraju kada žele da usvoje dete. Iz Savetovališta za usvajanje odgovoraju: „Sramota, mi smo ljudi koji su prevazišli uobičajene emocije“.
Studenti su sredinom februara silovito ušli u Studentski kulturni centar i na taj način, samo naizgled, napravili presedan – ovo je prva ustanova koju su, pored sopstvenih fakulteta, blokirali. Zašto baš SKC? Da li je ovaj centar uopšte studentski, kao što mu ime kaže, ili se, u međuvremenu, pretvorio u parapolitički mulj koji nema veze kulturom niti sa studentskim idejama
Brojni sastanci iza zatvorenih vrata su u toku, a pitanje je da li će neki od njih iznedriti rešenje za američke sankcije NIS-u koje bi trebalo da stupe na snagu 25. Februara. Koji je ishod susreta Sergeja Lavrova i Marka Đurića
Roditelji dece obolele od retkih bolesti prijatno su se iznenadili kada je prošle godine država raspisala konkurs za pomoć. A onda je došlo do otrežnjenja. Pogođeni za “Vreme” pričaju o administrativnim mukama pred koje su stavljeni i nepotpunoj pomoći koja ne rešava njihove probleme
Studentski kulturni centar je trenutno studentski zato što su ga studenti zauzeli. Ali ko zapravo upravlja ovom kultnom kulturno-umetničkom ustanovom koja je postala bastion za partijsko zapošljavanje
Poznati su kao biračko telo koje najteže menja stav, te po pravilu glasa za vlast. Da li su studenti sada uspeli nešto što niko nije – da pokrenu najstarije i budu njihovi svojevrsni vodiči za političko razmišljanje
SBB je prodat komaniji e&PPF Telecom. Iako država na prvi pogled nema udela u firmi čiji je naziv teško izgovoriti, odnosi Srbije i novog vlasnika SBB-a ipak govore za sebe
Hoteli, sobe, apartmani - Kragujevac je gotovo ceo bukiran za predstojeći vikend kada je za Sretenje zakazan veliki studentski protest u centru Šumadije
Zatežu i jedni i drugi. Dok Vučić ne veruje da će Amerikanci prihvatili srpski zahtev za odlaganje sankcija na 90 dana, i Rusi su postavili sopstvene uslove, tvrde izvori „Vremema“
Roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima prosečno mesečno moraju da plate 500 evra za privatnog logopeda, defektologa i psihologa jer država nema dovoljno zaposlenih specijalista. Na listu troškova treba dodati i suplemente, vitamine, dodatnu stimulativnu terapiju, pa izdaci premašuju i 1.000 evra mesečno
“Voleo bih da ovaj osećaj upamtimo. Ovo nikad neće biti funkcionalna demokratija bez aktivnih građana, ljudi koji su voljni da žrtvuju svoje vreme i pokažu ljudima na vlasti šta misle. Kako god da se ovo završi, potrebno je da zapamtimo kako izgleda biti aktivni građanin. Vlast onda reaguje. Neće biti dobro da prepustimo da ovo završavaju političke elite. Vlast bez kontrole se pretvara u apsolutnu, to smo u ovoj zemlji videli više puta u par decenija. Institucije su slabe, civilni sektor baš i nije sposoban za tako nešto, mediji svi znamo kakvi su – nema ko da bude taj kontrolor osim građana samih”
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija” ponovo su se razbuktale kako studentski protesti uzimaju maha. Radikalizacijom odgovora vlasti društvo se još više polarizuje po novom merilu – „ćaci ili đaci”
Sa parolama „moramo da rešimo bag“, „sistem mora da se reinstalira“, kao i „obrišite fajl korupcije“, IT-ijevci su masovno učestvovali u generalnom štrajku, blokirajući u petak (24. januara) Novi Beograd na skoro ceo dan. Njihove priče su specifične
Putnici na letu iz Barselone do Beograda prvi su među onima koji su direktno oštećeni zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije. Poremećaja u satnici i dužini letova, sigurno će biti zbog toga, kažu stručnjaci
I Srbi i Albanci sa Kosova tek poslednjih meseci mogu u Evropsku uniju bez viza, 15 godina nakon građana Srbije. Ukidanje viza povećalo je broj putovanja, ali i tražioca neosnovanog azila
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku. Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
Na svim protestima se poslednjih dana čuju uzvici - „generalni štrajk“, a sam pojam mnogima nije najjasniji. U evropskim zemljama je generalni štrajk poslednjih godina više puta organizovan
Premijer Miloš Vučević kaže da nastava „počinje 20. januara i tačka”. Preti da će snositi posledice svi koji budu kršili zakon, a ne uživaju podršku i zaštitu sindikata. Nastavnici za „Vreme” govore da su počele konkretne pretnje
Iako su lideri reprezentativnih sidnikata prosvetnih radnika saopštili da su se dogovorili sa predstavnicima vlasti, malo je reći da je na terenu među nastavnicima nastao opšti haos. Neki su zadovoljni što su dobili povećanje plata i nastavljaju posao, dok drugi takođe nastavljaju - ali da štrajkuju
Dok predsednica Skupštine Ana Brnabić preti studentima da će zbog blokada izgubiti mesto na budžetu, bivši studenti govore za „Vreme“ šta su izgubili, a šta dobili te zime 1996-97, kada su preskočili jedan ispitni rok
„Razgledanje suvišnih i rashodovanih pasa moguće je isključivo licima uz prethodnu najavu“, stoji u oblasu.
Jedino što u oglasu nije navedeno jeste šta će se sa životinjama i dogoditi ukoliko, nakon razgledanja, niko ne odluči da ih kupi. Ostaje veliko i žalosno pitanje da li će ovi psi biti, vojničkim rečnikom, „trajno rashodovani“.',
title: 'Vojska Srbije „rashoduje“ pse: Petsto dinara za „suvišnog“ nemačkog ovčara',
pubdate: '2025-05-21 08:52:03',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Vojska Srbije,zaštita životinja,Vojni psi,Službeni psi",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Vojska Srbije „rashoduje“ pse: Petsto dinara za „suvišnog“ nemačkog ovčara',
'pageContent': 'Kao što se puške i uniforme u vojskama koriste, troše, vuku tamo-vamo po terenu, pa se i rashoduju, Vojska Srbije po istom principu tretira i svoje pse. Raspisali su neverovatan oglas u kojem pse nazivaju "suvišnim i rashododavnim", a prodaju ih po cenama već od 500 dinara po psu.
U samom oglasu psi su navedeni isto kao i bilo koja vojna oprema - naziv, godina izrade i cena. Tako je i Vojska klasifikovala živa bića - nemački ovčar, godina oštenuća 2014, cena 500 dinara ili belgijski ovčar, godina oštenuća 2018, cena 1.500 dinara.
— Dobrica Veselinović (@dobrinacelnik) May 20, 2025
„Razgledanje suvišnih i rashodovanih pasa moguće je isključivo licima uz prethodnu najavu“, stoji u oblasu.
Jedino što u oglasu nije navedeno jeste šta će se sa životinjama i dogoditi ukoliko, nakon razgledanja, niko ne odluči da ih kupi. Ostaje veliko i žalosno pitanje da li će ovi psi biti, vojničkim rečnikom, „trajno rashodovani“.',
'pageDate': '2025-05-21 08:52:03',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
