„Nećemo dozvoliti da se naruši javni red. Nećemo popustiti pred vandalizmom ili uličnim terorizmom. Neću tolerisati ugrožavanje javnog reda i mira. Nećeno dozvoliti teror na ulicama”.
Ovo nisu reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića o protestima u Srbiji, već njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana o demonstracijama u Turskoj. Sa vrlo sličnom retorikom kojom Vučić komentariše proteste u Srbiji, Erdogan reaguje o na proteste u Turskoj, koji su izbili zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua.
„Država će obezbediti mir, ali neće tolerisati nasilje”, rekao je Vučić, samo nekoliko dana pred 15. mart i najveći protest u istoriji Srbije.
Besmislene debate i šačica ljudi
„Nemamo ni vremena da gubimo na besmislene debate, niti hrpe novca za nesmotreno bacanje”, izjavio je Erdogan, nakon što je Imamogu uhapšen.
Dodao je i da pitanja koje pokreće opozicija „nisu pitanja zemlje, već pitanja šačice oportunista u njihovim centralama”, istakao je Erdogan.
„Nemamo vremena za gubljenje na teatralnost opozicije”, poručio je predsednik Turske.
Pa je vlast uhapsila preko 1000 demonstranata.
Slično nezadovoljne u Srbiji opisuje i Aleksandar Vučić godinama unazad, a preko državnih tabloida je sintagma o „šačici ljudi koja maltretira celu zemlju” već ustaljeni narativ.
Obojica „brata autokrata” govore o izdajnicima i stranim plaćenicima, o „teroru manjine nad većinom”, o stranim centrima moći koji mešetare u njihovim zemljama samo da bi njih poštene koji neće da pognu glavu smaknuli sa vlasti.
Obojica u do srži korumpiranim državama govore da njihovi politički protivnici hoće da dođu na vlast samo da bi pljačkali zemlju, optužuju ih za terorizam.
Oba predsednika koriste i slične strategije za represiju prema medijima i civilnom društvu, a sve veću kontrolu imaju u svojim rukama.
Šta se dogodilo
Imamoglu je u pritvoru zbog optužbi za navodno vođenje kriminalne organizacije i korupciju.
On je glavni politički rival turskog predsednika Erdogana, a opozicija bi za nekoliko dana trebalo da izabere svog predsedničkog kandidata na sledećim izborima.
Više hiljada ljudi protestuje u Istanbulu zbog njegovog hapšenja, uprkos zabrani demonstracija u gradu, javio je AP.
Uhapšen je 19. marta, u okviru istrage za navodne slučajeve „korupcije i terorizma“. Nalog se ne odnosi na zasebnu istragu zbog Imamogluovog navodnog pomaganja Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i Uniji kurdskih zajednica (KCK), koje Turska smatra terorističkim organizacijama.
Ova odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo među opozicijom, nakon čega su u Istanbulu i drugim gradovima održani protesti protiv te odluke.
U njima je učestvovao i gradonačelnik prestonice Turske, Ankare, Mansur Javas, koji je opozicione snage pozvao da se udruže protiv „nepravde”.
Vlast je koristila i vodene topove da razbije demonstracije u glavnom gradu Ankari i milionskom gradu na Egejskom moru, Izmiru.
Hapšenje Imamoglua smatra se pokušajem da se politički ukloni popularni opozicionar i najozbiljniji izazivač Erdoganu na predstojećim predsedničkim izborima.
Opozicija osudila hapšenje, pa im Mask ugasio naloge
Opozicija je osudila hapšenje kao pokušaj gušenja opozicije i potkopavanja demokratskih prava.
Lider CHP-a Ozgur Ozel rekao je da će ta stranka, bez obzira na odluku univerziteta o poništavanju diplome, imenovati Imamoglua za svog predsedničkog kandidata 23. marta za izbore 2028. godine.
Za to vreme, Maskova platforma X suspendovala je opozicione naloge u Turskoj, piše briselski „Politiko“.
Ovo nije prvi put da X restriktivno postupa u Turskoj. Logično se nameće pitanje da li tako nešto moglo da se desi i u Srbiji.
