Iako je naknada za članstvo u Privrednoj komori Srbije propisana zakonom, pojedini privrednici tvrde da od članstva nemaju nikakve benefite, te ne vide razlog za plaćanje.
Plaćanje članarine Privrednoj komori Srbije obavezno je za sve privredne subjekte koji su registrovani u Srbiji. Međutim, neki od njih ne žele da plate članarinu, jer smatraju da im ovaj namet ne obezbeđuje nikakve benefite. PKS ovim firmama sada šalje opomene pred utuženje, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
U jednoj od ovih opomena, u koju je Nova ekonomija imala uvid, PKS navodi da je od 2017. godine članarina uvedena kao izraz „izričite zakonske obaveze” za sve privredne subjekte. Upravo članarina, kako se navodi, obezbeđuje Komori najveći deo neophodnih sredstava za njen rad. Dodaje se i da članarina daje članovima pravo „na uživanje svih pogodnosti koje donosi članstvo”.
Ko ne plati do određenog roka, mora da plati i kamatu
PKS firmama dužnicima šalje opomene sa obračunatom zateznom kamatom. Tako firma u čiju smo opomenu imali uvid treba da plati ukupno skoro 88.000 dinara. Od tog iznosa, 62.300 su same zaostale članarine, dok oko 25.500 dinara predstavlja iznos zatezne kamate. Ipak, firma neće morati da plati zateznu kamatu ukoliko svoja dugovanja namiri najkasnije osam dana po prijemu opomene.
Ako, s druge strane, firma i dalje ne bude želela da plati dug, PKS navodi da će biti prinuđena da „bez daljeg odlaganja pokrene postupak prinudne naplate svog zakonskog potraživanja”.
Na kraju, PKS navodi da je spremna na „dodatni gest razumevanja”. Konkretno, spremna je da razmotri predloge svojih članica koji duguju novac za članarinu za dinamiku plaćanja.
Vlasnica firme kojoj je stigla opomena kaže da bi njenoj kompaniji, od svega što PKS nudi, značilo jedino ustupanje prostora, što jeste praksa – ali ona za to nije dosad nije dobila priliku.
„Nema nikakvog problema da moja firma plaća članarinu za usluge Komore, ali je neophodno da pre toga dobijemo neku uslugu. U suprotnom, stavljeni smo u neravnopravan položaj u odnosu na druge firme iste delatnosti koje su dobile pogodnosti od PKS, pa se bojim da članarinu nećemo moći da plaćamo jer za to nema osnova”, kaže sagovornica Nove ekonomije.
Kako dodaje, ne vidi nikakav razlog zašto bi njena firma morala da bude član PKS i zašto Komora primorava preduzeća na članstvo i plaćanje članarine za organizaciju od koje ne vidi nikakvu korist za svoje poslovanje i čiji ne želi da bude član.
Kolika je članarina?
Prema Zakonu o privrednim komorama, članarina je obavezna za sve pravne subjekte registrovane u Srbiji. Iznos koji firme plaćaju zavisi od njihovog godišnjeg prihoda i klasifikacije privrednog društva. Tako manje firme imaju niže troškove članarine od firmi sa velikim prihodima.
Primera radi, mikro pravna lica plaćaju mesečnu članarinu u iznosu od 600 dinara plus dvanaestina od 0,004 odsto njihovih prihoda. Upravo se taj iznos, dvanaestina od 0,004 odsto poslovnih prihoda ne menja, već se na nju dodaje fiksni iznos, u zavisnosti od veličine firme. Tako, dalje, mala pravna lica uz to plaćaju još 3.600, srednja 43.000, a velika pravna lica još 160.000 dinara. Ipak, najveća mesečna članarina iznosi 185.000 dinara.
Članovi PKS, odnosno privredna društva čiji su poslovni prihodi manji od 20 miliona dinara, ne plaćaju deo članarine koji se obračunava na osnovu prihoda, već samo fiksni iznos. Takođe, članovi PKS koji imaju poslovne prihode manje od milion dinara, nisu u obavezi da plate članarinu.
Poslovni prihodi na osnovu kojih se vrši obračun članarine nalaze se u finansijskim izveštajima, a za tekuću godinu, koriste se podaci iz 2023.
Ipak, o benefitima koje imaju firme koje plaćaju školarinu, u zvaničnim odlukama nema reči. Tu informaciju pokušali smo da dobijemo od Privredne komore, ali do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja koja smo im uputili.
„Članarina treba da bude dobrovoljna“
Dragoljub Rajić, koordinartor Mreže za poslovnu podršku, u razgovoru za Novu ekonomiju kaže da je Zakon o privrednim komorama nametnut još ‘90-ih godina, da bi potom nakratko bio ukinut. Međutim, PKS ponovo naplaćuje članarinu od 2017.
„U ekonomski razvijenim državama postoje različiti modeli funkcionisanja privrednih komora. Primera radi, u Nemačkoj i Austriji, članarinu plaćaju samo velike firme, kako bi mala preduzeća mogla da dobijaju određene usluge od komora. Tako je u evropskim državama, gde su vlade servisi svojih privreda, gde su svesni da bez privrede nema rasta životnog standarda”, kaže Rajić.
U Srbiji je, s druge strane, Privredna komora preuzela, prema njegovim rečima, privilegovan položaj.
„Sve rasprave o novim i izmenama postojećih zakona održavaju se u PKS, privrednici se o tome obaveste prekasno, pa ne mogu ni da pokušaju da nešto promene. Ovakva Komora je samo još jedan korak ka pretvaranju Srbije u totalitarnu državu, u kojoj sve odluke sa vrha vlasti moraju da se sprovedu. Kod nas se uvede svaki zakon koji po pravilu uvek predlažu ministarstva, a u kojima privreda ni ne učestvuje. Postoje i problemi različitih asocijacija, koje se žale da PKS pokušava na silu da preuzme ključnu ulogu u određenim esnafima, tako da kasnije mogu da relativizuju i svedu na minimum njihove probleme i zahteve koje imaju za državu”, kaže Rajić.
Prema rečima našeg sagovornika, Privredna komora šalje opomene pred utuženje kada joj zafali sredstava.
„Kada nema toliko transfera od države, oni se sete da postoje neke firme koje nisu platile članarinu. Ja nemam informacije o tome da li su nekad nekoga zapravo tužili, ali siguran sam da je većina privrednika protiv plaćanja obavezne članarine. Trebalo bi sprovesti privredni referendum, pa da se svi izjasne. Problem je što bi uloga komore trebalo da bude da kanališe probleme privrede, predlaže izmene zakona, a kod nas je ona kanal između političkog vrha i privrednika. Treba ukinuti ovaj sistem plaćanja i ostaviti privrednicima izbor da li žele da plaćaju članarinu”, zaključuje Rajić.
