O studentsko-građanskom buntu već sada bi se mogla napisati višetomna enciklopedija. Iz hronološkog pregleda koji smo priredili izostavljena su, zbog manjka prostora, mnoga važna zbitija i mnoge važne ličnosti koje su pretprele torturu. Izabrani su događaji koje smo smatrali najindikativnijim
Jedini plan koji imaju sitni prevaranti iz režima jeste da od sebe naprave energetsku žrtvu “zle Evrope”, mada je to jedina adresa koja će nas tokom zime spasavati
“Moje mišljenje je da će studentska lista imati sve veću i veću podršku. Neki misle da će podrška da opadne s vremenom, ja mislim suprotno. Sve je veće nezadovoljstvo vlastima i ako izbori budu za godinu dana, mislim da će studenti imati još veću podršku nego sada, bez obzira šta se u međuvremenu bude dešavalo”
Klima u Briselu prema srpskim vlastima se menja. To se vidi i po izjavi predsednice Evropske komisije prilikom posete Srbiji, koja je uzdržanija nego prošlogodišnja, kao i po najavama teksta dolazeće rezolucije. Šta to u stvari znači? Na čemu je predsednica EK zasnovala svoje jedine pohvale i imaju li građani Srbije razloga da se tome raduju? Za “Vreme” govore Srđan Majstorović, Maja Kovačević, Andreas Šider, Vula Ceci i Nemanja Nenadić
Kako se jedna Beograđanka gorko prevarila jer je mislila da je lako saznati ko se to lažno prijavio na njenoj adresi. I kako još ne zna da li je u pitanju naprednjačka selidba birača ili neka druga mutna radnja zbog koje joj, nada se, valjda neće doći izvršitelji
“Trenutna vlast se vodi politikom zavadi pa vladaj. Oni godinama seju mržnju u narodu zbog međusobnih razlika, a te razlike bi trebalo da doživljavamo kao bogatstvo. Na to smo se već navikli, ali se ne obaziremo”
Bolesni mozgovi su očekivali da ću špijunirati svoju majku, suprugu, decu, kumove i prijatelje koji su redovno dolazili pred Valjevsku gimnaziju u 11:52 kako bi odali poštu nastradalima. Teško je ponoviti šta sam im sve tom prilikom izgovorio, ali jedino pristojno što sam rekao bilo je da ću sugrađane sam braniti, ali kao građanin
Ubistvo pripadnika škaljarskog klana Filipa Ivanovića u Beogradu na vodi otvorilo je niz pitanja za koja se sluti odgovor – umesto da jure kriminalce, policija i bezbednosne strukture su telohranitelji i dadilje licima sa Interpolovih poternica koja utočište pronalaze u najelitnijem delu srpske prestonice
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Kasno popodnevno avgustovsko sunce u tom spotu ostalo mi je kao trajno obeležje atmosfere u kojoj sam obitavao. Ceo moj život od ’90. naovamo izgleda kao party dugotrajnog opraštanja od života kojim nikad neću živeti
Često se dešavalo da novinar preko telefona diktira tekst našoj daktilografkinji, a ona ga unosi u računar. Neki su slali svoje tekstove faksom, ispisane rukom ili otkucane na pisaćoj mašini. Mogućnosti za komunikaciju bile su ograničene, ali zato smo se više družili i bolje poznavali
Gledanje televizije u Srbiji u protekle tri i po decenije zaista možemo opisati kao blejanje u šarena vrata. Kako drugačije shvatiti očekivanje gledalaca da vide i čuju nešto novo od istih aktera na političkoj sceni
Naša deca treba samo na pečenju da odrastaju, sve ostalo su strane plaćeničke namirnice. Samo kaša od škembića za srpsku decu! Roditelji koji poturaju svojoj odojčadi kaše od brokolija i kelja, pa to su strani plaćenici jedan na jedan
U vreme društvenih mreža i dejting aplikacija, svi odnosi su izgubili intenzitet, sve se razvodnilo i razmlačilo. Pre nekoliko godina, 25. oktobar proglašen je za Međunarodni dan opere. A čim moraju da ti dodele poseban dan, znači da si postao ugrožena vrsta i preti ti izumiranje
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Godina 2025. proglašena je kvantnom u čast stogodišnjice krupnih prodora u razumevanju čudesne fizike na nivou atoma, a Nobelova nagrada za fiziku ove je godine dodeljena upravo za otkrića kvantnih pojava koja su obojila staru revoluciju
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Istina je da meni niko nikada neće valjati. Kada se bude desila promena, ja ću opet krenuti u akciju. Nisam siguran ni za one prethodne pobede da li su se ikada potpuno ostvarile. Zato je “Pobednik” na Kalemegdanu tu da nas stalno opominje da je pobeda utopija, ali utopija kojoj stalno treba težiti
Podela moći, režija i tekst Anđelka Nikolić, Bojana Lazarević i Dimitrije Kokanov
Posle više od četiri decenije, objavljeno je u jednoj knjizi šest najranijih beležnica Ive Andrića koje su se selile iz džepa njegovog studentskog kaputa, zatvoreničke košulje, diplomatskog fraka i na koncu, iz radnog stola u ostavinsku rukopisnu riznicu
Palata Albanija nije dobila ime po istoimenoj državi zato što ona tada nije ni postojala. Ovo je priča o imenu te poznate zgrade koja obeležava centar prestonice, i o tadašnjim Beograđanima
U Njujorku je u toku izložba 75 plakata iz Musolinijeve ere koji svedoče o uvek aktuelnoj sprezi umetnika, kompanija, marketinških stručnjaka i totalitarnog režima
