Lična zamenica – Ljiljana
Predsednik Vlade Srbije predložio je da mesto zamenika ministra odbrane zauzme pripadnica lepšeg pola. Ljiljana Zelen-Karadžić još nije odgovorila premijeru, ali se nakon izdataka koje je imala u desetogodišnjoj samohranosti očekuje njeno sudbonosno da. Time bi misija Vojislava Koštunice bila dovedena do hepienda, penzionisani patolog bi svoju bliskost sa Mladićem iskoristio da ovoga nagovori na predaju Haškom sudu, dok bi njegova zamenica imala da presaldumi bračnog druga. Kao državljanka Republike Srpske ima, naravno, i te kakvo pravo da bude u Ministarstvu odbrane SCG! Iz Srbije su u pratnji beogradskih velikodostojnika u Hag odleteli onoliki bosanski Srbi, svi su ušli u raboš sa domaćim traženicima i makar na petnaest minuta odobrovoljili Karlu del Ponte, ergo, ako su nam oni valjali, zašto neosuđivana i netražena građanka ne bi mogla u vojni vrh! Drugo, ili prvo, SDS i DSS su posestrime, ili bolje rečeno sestre od tetke, pošto su Srbija i Republika Srpska rođene sestre i među njima dvema, dok je Koštunice, mora da caruje osmoza, bilo da su u pitanju ideje, novac, roba ili ljudi.
Praznični ukras – Mladić
Karla del Ponte naumila je da predaja Ratka Mladića uveliča neku svečanost. Ako nije uhapšen ni za desetogodišnjicu Srebrenice ni sada kad su počeli pregovori o evropskoj budućnosti SCG, neka bude uhapšen ili neka se preda tokom svečane akademije uoči godišnjice Dejtonskog sporazuma. Navada tužiteljice da Mladićeva kapitulacija padne na blagdan tolika je da bi bio greh uhititi ga preko nedelje, nekog radnog dana. Ako se izjalovi predaja na godišnjicu Dejtona, ostaju Vavedenje (4. decembar) i Dan armije (22. decembar). Rođenje Hristovo (25. decembar) otpada jer većina zaposlenih u Ševeningenu taj dan provodi u krugu porodice, prvi sledeći praznik koji general Mladić svojim prisustvom može i treba da uveliča jeste pravoslavni Božić, a tužiteljica će prihvatiti još: krsnu slavu begunčevu, njegov rođendan, svoj rođendan (datum poveren primarijusu Stankoviću) te dan kad je položila pravosudni ispit.
Ono je moj tata!
Predsednik Demohrišćanske stranke Vladan Batić juče je u Medija centru predstavio svoju decu u koju se kleo dok je poricao umešanost u oslobađanje Malog Bidže: „Pitate zašto sam doveo decu da ih ovde pokazujem i da pravim cirkus, pa zato, gospodo, što u Srbiji Vojislava Koštunice sve može da bude dovedeno u pitanje. Neću da mi sutra neko kaže kako i nemam decu pa se kunem uprazno, insistiram da se deca ovde pred kamerama priključe na poligraf i da odgovore ko je njihov tata. Evo, ja ću stati u red sa još deset muškaraca moje životne dobi i moga stasa, pa neka deca upere prstić u onoga ko im život darova.“
Dvostruki demanti
Mlađan Dinkić dokazao je crno na belo da mu niko od akcionara Nacionalne štedionice nije kum. Predstavnicima sedme sile dato je na uvid fototipsko izdanje Matične knjige okumljenih (SO Novi Beograd, 1946. do 2005), na video bimu videla se e-mail poruka sa namerno zamućenim korisničkim imenom pošiljaoca, ali sa jasnim slovima sympatico.ca. „Evo, ovo je moj kum! Koji živi u Kanadi!“, uzviknuo je šarajući laserom po onome „ca“, „Laže!“, začulo se iz gomile. „Molim gospođu Barać da ne dobacuje i da se vrati u stan koji je dobila ona najbolje zna kako, ja ne znam!“
1001 poslovica
Dragi gledaoci, dok je trajao ovaj dnevnik, a trajao je 72 minuta jer mi u multimedijalnoj kući Pink nemamo srca da vam prećutimo bilo šta od svega što su naši dopisnici opremljeni najsavremenijom tehnikom za vas i vaše bližnje snimili na skoro svim meridijanima, kažem, eto, dok je trajao naš dnevnik koji, neka ostane među nama, mi zaposleni zovemo „Plači Tijaniću“, pala mi je na pamet stara kineska poslovica, mada su one skoro sve stare kao i ta velika civilizacija, koja glasi, otprilike, nemojte me držati za reč, novcem možeš kupiti štošta, ali ne možeš kupiti sve, tako nekako, odnosno, parama možeš kupiti sve, ali ne možeš kupiti mladost, ugled, pa čak ni zdravlje, ako ti je prilikom bogaćenja narušeno, sa tim biserima dalekoistočnog duha hteo sam da vam poželim laku noć, iz režije me upozoravaju da sam zagazio i to debelo u reklame od kojih svi mi živimo, jer ne želimo da vi dragi gledaoci plaćate pretplatu, dakle, ako hoćete da budete srećni jedno veče, uzmite devojku za pratnju, ako hoćete da budete srećni godinu dana zaposlite se, ili se oženite, evo, evo, završavam, bio je ovo nacionalni dnevnik Televizije Pink, gledajte nas ponovo u četvrtak kad sam ja opet dežuran, ali pogledajte i moje kolege, Sašenjka Crkvenjakov ispričaće vam nešto iz Hiljadu i jedne noći a kolega Nenad Milić nešto iz glave, laku noć.
Conference call
Predlog hapšenog pa puštenog (umalo ne napisah ponesenog pa upuštenog, kako muzika samog jezika ume da ponese, obično kud ne treba!) vođe demohrišćana Batića da se na poligrafu koji policajci već zovu Trojeručica u isto vreme nađu Batić himself, Koštunica i Jočić zaintrigirao je i javnost i brojne političke protivnike sve te trojice (Svete Trojice, Pavaroti, Domingo, Kareras, tako beše?), avaj, ovu za policiju dragocenu spravu kod nas proizvodi samo „Mile Dragić“ pa je natpevavanje odgođeno za neko srećnije vreme.
