Aleksandar Vučić neće imati šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na suprotnoj strani bude vladalo jedinstvo, kaže analitičar Dragomir Anđelković
Nema zvanične odluke EU o zamrzavanju, obustavi ili ukidanju sredstava Srbiji, tvrdi šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović. I kaže da će vlasti izmeniti Mrdićeve zakone
„Nismo se pomakli sa te tačke, ostali smo u 3. i 4. maju. Ništa novo se nije desilo, niko nije preduzeo konkretne korake“, kaže Saša Panić koji je u masakru Duboni izgubio ćerku i sina
Pet kontaminiranih teglica jednog tipa dečje hrane nemačkog proizvođača HiPP pronađeno je u aprilu u Austriji, Češkoj i Slovačkoj pre nego što su bile konzumirane
„Za pad nadstrešnice je lakše upreti prstom i tražiti krivca u vlasti, a u slučaju 'Ribnikar' sve se svelo na patologiju jedne porodice“, smatra Ninela Radičević, majka jedne od žrtava masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
„Politička klima, nažalost, veoma je slična onoj iz perioda od 1998. do 2000. godine, kada su političari vodili rat protiv medija, uključujući i tadašnjeg ministra informisanja, a današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, naveo je ANEM u saopštenju
Novi superkompjuter za svega nekoliko sekundi može da izvrši zahtevne procese obrade podataka, za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko desetina godina
Od kako je odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban izgubio izbore, među njegovim bliskim saradnicama vlada panika. Oni koji su se obogatili krenuli su u bežaniju, piše "Gardijan", prebacuju ubrzano svoju imovinu u inostranstvo
Zborovi građana Novog Sada najavljuju sve duže blokade sve dok svi aktivisti ne budu pušteni na slobodu. Najekstremniji je slučaj Ivana Petrovića, mladića bez roditelja koji je štićenik Centra za socijalni rad
Kol Tomas Alen (31) iz Kalifornije, osumjičen da je pokušao da ubije predsednika SAD Donalda Trampa, je mašinski inženjer, programer igara i nastavnik. Koji je motiv imao
Budući mađarski premijer Peter Mađar istakao je da je neprihvatljivo da mađarski mediji u Vojvodini koji posluju uz podršku matice i pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara „jedan na jedan emituju propagandu za Fides“
„Morate da razumete naš stav, jer nekome uzmete 14 odsto nečije teritorije i kažete tom nekom: sada treba da budete srećni. To nije realistično“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
U obrazloženju presude navodi se da je evroposlanik Andreas Šider bio meta klevete na portalu Novosti zbog toga što je bio deo posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima u Srbiji
Odlasci iz SAJ-a zvanično su uglavnom odlasci u invalidsku ili preveremenu penziju na lični zahtev, a nezvanično - zbog nemogućnosti rada u atmosferi straha
Brojni video-snimci dece vojnika u Sudanu ovih dana postaju viralni na društvenim mrežama, naročito na platformi TikTok. Većinu su snimili oni sami mobilnim telefonima, a pregledani su milionima puta, kaže Sebastijan Vandermerš, reporter mreže Bellingcat. Slučajno je našiaop na snimke tokom svog istraživanja ratnih zločina u toj zemlji Afrike: „Na TikToku sam mogao da pronađem čitavu mrežu naloga koji dele sadržaje o deci vojnicima“, kaže i dodaje: „Deca vojnici kao influenseri potpuno su novi fenomen.“
Sudanska deca teško pogođena ratom
Rat u Sudanu, koji je započeo pre tri godine, jedna je od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu. Gotovo 14 miliona ljudi je raseljeno, a više od četiri miliona traži zaštitu u susednim zemljama. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 34 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći, što čini 65 odsto stanovništva.
Najviše su ugrožena deca, naglašava Kamal Eldin Bašir iz organizacije Save the Children u Sudanu: „Ona pate zbog raseljavanja, razdvajanja od porodice, nedostatka obrazovanja i, pre svega, nedostatka zdravstvene nege – uz neuhranjenost koja pogađa veoma veliki broj dece“, kaže Bašir.
Najugroženija su brojna deca bez pratnje, koja se nalaze u izbegličkim kampovima bez roditelja. Prema podacima UNICEF‑a, u Sudanu je registrovano oko 42.000 takve dece. Većina njih je izgubila roditelje tokom bekstva ili bombardovanja, kaže Bašir i naglašava: „Postoji realna opasnost da bi ona mogla da budu regrutovana za rat.“
Posebno milicija RSF koristi veliki broj dece vojnika, kaže Mohamed Otman, šef istražnog tima Ujedinjenih nacija za Sudan: „Koriste se u različitim ulogama, na primer na kontrolnim punktovima, ali i za špijunažu“, objašnjava Otman. Prema Rimskom statutu, na kojem se zasniva nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, korišćenje dece mlađe od 15 godina smatra se ratnim zločinom, podseća on.
„Lavlji mladunci“ s teškim traumama
Ta deca se na internetu nazivaju „lavlji mladići“ ili „lavlji mladunci“. Taj izraz korišćen je i u ranijim ratovima u Sudanu, ali i u susednim zemljama. U Južnom Sudanu i Ugandi u prošlosti su desetine hiljada dece bile korišćene na ratištu.
Pritom deca vojnici na kraju ostaju teško traumatizovana i za ceo život obeležena, upozorava Bašir iz organizacije Save the Children. „Prema statistikama, do 50 odsto dece u Sudanu pati od posttraumatskog stresnog poremećaja“, kaže on i dodaje: „To su zaista alarmantni podaci.“ Kod dece koja su aktivno učestvovala u ratu taj procenat je još veći.
Traume se ispoljavaju kroz različite simptome, uključujući noćne more i slabiji uspeh u školi. „Ali za lečenje sve te dece jednostavno nemamo dovoljno specijalizovanih zdravstvenih ustanova koje se bave tim problemom“, kaže Bašir. Posledice će biti dugoročne.
Teške posledice za budućnost
Ako se ta deca ne budu lečila, to će na kraju imati veoma negativne posledice po kompletno društvo, naglašava Viktor Očen. Taj Uganđanin je direktor organizacije AYNET, specijalizovane za rehabilitaciju bivše dece vojnika. Reč je o jednoj od retkih takvih ustanova na kontinentu. Nedavno je Očen obučavao psihologe iz Sudana. Smatra da je alarmantno to što se deca vojnici sada prikazuju kao ratni heroji: „Mogu biti zloupotrebljeni kao propagandni instrumenti zaraćenih strana“, kaže.
Očen je odrastao u Ugandi tokom građanskog rata, a njegov brat je bio prisilno regrutovan od strane pobunjeničke grupe Lord’s Resistance Army (LRA). Iz ličnog iskustva zna da takva ratna iskustva često oblikuju buduće generacije. U regionalnoj studiji sprovedenoj za Afričku uniju, organizacija AYNET navodi da čitav region – uključujući i Sudan – prolazi kroz ponavljajuće cikluse brutalnih građanskih ratova. Uzrok je, kaže Očen, u traumatizaciji dece: „Mnogi kao deca dožive rat i vide kako im roditelji bivaju ubijeni. Kada 10 do 15 godina kasnije odrastu, spremni su da uzvrate.“ Tako se trauma prenosi kroz generacije.
Istraživački novinar Vandermerš suočio je TikTok s tim video‑snimcima. Platforma je, međutim, reagovala veoma uzdržano. „Nakon 48 sati nalozi su i dalje bili dostupni“, kaže. Tek posle objavljivanja njegovog članka svi prijavljeni nalozi su uklonjeni. Ali, kako dodaje novinar, ubrzo je morao da prijavljuje nove naloge koji su odmah potom otvoreni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Dete, vojnik, influenser: Milioni pratilaca na TikToku',
pubdate: '2026-05-05 14:05:19',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Deca,Rat,Sudan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Dete, vojnik, influenser: Milioni pratilaca na TikToku',
'pageContent': 'U jednom videu na TikToku dečak star oko dvanaest godina s kalašnjikovom u ruci trči prašnjavim ulicama i na arapskom uzvikuje „Alah je veliki!“ Iza njega se vidi gomila tela ubijenih ljudi koji leže na putu. Odjekuju pucnjevi.
Video je objavljen početkom decembra, nedugo nakon što su pobunjenici milicije RSF (Snage za brzu podršku) zauzeli grad Babanusu u Sudanu – očigledno i uz učešće dece vojnika. Istraživačka mreža Bellingcat uspela je da dokaže da su neki od tih videa snimljeni upravo u Babanusi, piše DW.
Brojni video-snimci dece vojnika u Sudanu ovih dana postaju viralni na društvenim mrežama, naročito na platformi TikTok. Većinu su snimili oni sami mobilnim telefonima, a pregledani su milionima puta, kaže Sebastijan Vandermerš, reporter mreže Bellingcat. Slučajno je našiaop na snimke tokom svog istraživanja ratnih zločina u toj zemlji Afrike: „Na TikToku sam mogao da pronađem čitavu mrežu naloga koji dele sadržaje o deci vojnicima“, kaže i dodaje: „Deca vojnici kao influenseri potpuno su novi fenomen.“
Sudanska deca teško pogođena ratom
Rat u Sudanu, koji je započeo pre tri godine, jedna je od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu. Gotovo 14 miliona ljudi je raseljeno, a više od četiri miliona traži zaštitu u susednim zemljama. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 34 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći, što čini 65 odsto stanovništva.
Najviše su ugrožena deca, naglašava Kamal Eldin Bašir iz organizacije Save the Children u Sudanu: „Ona pate zbog raseljavanja, razdvajanja od porodice, nedostatka obrazovanja i, pre svega, nedostatka zdravstvene nege – uz neuhranjenost koja pogađa veoma veliki broj dece“, kaže Bašir.
Najugroženija su brojna deca bez pratnje, koja se nalaze u izbegličkim kampovima bez roditelja. Prema podacima UNICEF‑a, u Sudanu je registrovano oko 42.000 takve dece. Većina njih je izgubila roditelje tokom bekstva ili bombardovanja, kaže Bašir i naglašava: „Postoji realna opasnost da bi ona mogla da budu regrutovana za rat.“
Posebno milicija RSF koristi veliki broj dece vojnika, kaže Mohamed Otman, šef istražnog tima Ujedinjenih nacija za Sudan: „Koriste se u različitim ulogama, na primer na kontrolnim punktovima, ali i za špijunažu“, objašnjava Otman. Prema Rimskom statutu, na kojem se zasniva nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, korišćenje dece mlađe od 15 godina smatra se ratnim zločinom, podseća on.
„Lavlji mladunci“ s teškim traumama
Ta deca se na internetu nazivaju „lavlji mladići“ ili „lavlji mladunci“. Taj izraz korišćen je i u ranijim ratovima u Sudanu, ali i u susednim zemljama. U Južnom Sudanu i Ugandi u prošlosti su desetine hiljada dece bile korišćene na ratištu.
Pritom deca vojnici na kraju ostaju teško traumatizovana i za ceo život obeležena, upozorava Bašir iz organizacije Save the Children. „Prema statistikama, do 50 odsto dece u Sudanu pati od posttraumatskog stresnog poremećaja“, kaže on i dodaje: „To su zaista alarmantni podaci.“ Kod dece koja su aktivno učestvovala u ratu taj procenat je još veći.
Traume se ispoljavaju kroz različite simptome, uključujući noćne more i slabiji uspeh u školi. „Ali za lečenje sve te dece jednostavno nemamo dovoljno specijalizovanih zdravstvenih ustanova koje se bave tim problemom“, kaže Bašir. Posledice će biti dugoročne.
Teške posledice za budućnost
Ako se ta deca ne budu lečila, to će na kraju imati veoma negativne posledice po kompletno društvo, naglašava Viktor Očen. Taj Uganđanin je direktor organizacije AYNET, specijalizovane za rehabilitaciju bivše dece vojnika. Reč je o jednoj od retkih takvih ustanova na kontinentu. Nedavno je Očen obučavao psihologe iz Sudana. Smatra da je alarmantno to što se deca vojnici sada prikazuju kao ratni heroji: „Mogu biti zloupotrebljeni kao propagandni instrumenti zaraćenih strana“, kaže.
Očen je odrastao u Ugandi tokom građanskog rata, a njegov brat je bio prisilno regrutovan od strane pobunjeničke grupe Lord’s Resistance Army (LRA). Iz ličnog iskustva zna da takva ratna iskustva često oblikuju buduće generacije. U regionalnoj studiji sprovedenoj za Afričku uniju, organizacija AYNET navodi da čitav region – uključujući i Sudan – prolazi kroz ponavljajuće cikluse brutalnih građanskih ratova. Uzrok je, kaže Očen, u traumatizaciji dece: „Mnogi kao deca dožive rat i vide kako im roditelji bivaju ubijeni. Kada 10 do 15 godina kasnije odrastu, spremni su da uzvrate.“ Tako se trauma prenosi kroz generacije.
Istraživački novinar Vandermerš suočio je TikTok s tim video‑snimcima. Platforma je, međutim, reagovala veoma uzdržano. „Nakon 48 sati nalozi su i dalje bili dostupni“, kaže. Tek posle objavljivanja njegovog članka svi prijavljeni nalozi su uklonjeni. Ali, kako dodaje novinar, ubrzo je morao da prijavljuje nove naloge koji su odmah potom otvoreni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-05 14:05:19',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
