Policija
Kriminalistička policija na Filozofskom fakultetu u BeograduDesetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Akcionarsko društvo „Vino Župa“ za proizvodnju i promet vina, alkoholnih pića, sokova, koncentrata i baza otišlo je u stečaj po rešenju Privrednog suda u Beogradu
Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu, a promet na domaćem tržištu je 49 miliona evra. Srpski izvozni adut je kraljica cveća - ruža
Režimski progon majora policije Katarine Petrović se nastavlja. Ona je ponovo privremeno udaljena s posla
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena. Da li je slika zaista tako idilična
Predizbornu kampanju uoči izbora 29. marta odlikuje izrazita neravnopravnost učesnika, uz političku zloupotrebu dece i rodno zasnovano digitalno nasilje
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Branislav Milenković je pretučen 21. novembra, kada je zadobio teške povrede i posle 85 dana umro u bolnici
Ruska grupa „Fancy Bear“ hakovala je šest imejl naloga u Ministarstu odbrane, Vojnoj akademiji i Vojnomedicinskoj akademiji. Srpske vlasti ne reaguju
Zbog izbora nekih tužilaca u Visoki savet tužilaštva opoziciona javnost smatra da je režim preuzeo potpunu kontrolu nad tim telom. Da li je zaista tako objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić
Projektovani privredni rast Srbije od tri odsto se zbog rata na Bliskom istoku od realnog pretvorio u optimističan, ali će verovatno biti iznad proseka regiona, kažu sagovornici „Vremena“
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Tramp besni što ne može jednostavno da naredi Evropljanima da pošalju brodove da otvore Ormuski moreuz, piše u analizi novinar Si-En-Ena (CNN) Stiven Kolinson
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
Najgora poplava na Havajima u proteklih 20 godina dovela je do evakuacije hiljada ljudi, dok zvaničnici upozoravaju i na opasnost da popusti brana stara 120 godina
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Hamdija Alukić (70), za kog su komšije izjavile da je bio „kul“, uhapšen je u SAD jer je osumnjičen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
„Mislim da opozicija pre svega treba da se fokusira na izvođenje birača na izbore, a manje na veštački izazvane incidente. Vreme je da hrabrimo i budemo tu da zaštitimo naše birače, da im pružimo podršku kako niko ne bi mogao da ih maltretira i ucenjuje“, kaže za „Vreme“ Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
Neke strane radnike na izgradnji izložbe Ekspo 2027 poslodavaci su obmanuli tvrdeći da je „beli karton“ koji su im dali zapravo radna dozvola
Pored 31. ekspedicionih snaga marinaca, Pentagon takođe šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju u region, jedinicu koja je stekla legendarni status u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. Njihove snage za brzo reagovanje mogu biti raspoređene bilo gde u svetu u roku od samo 18 sati.
U četvrtak je „Volstrit žurnal“ objavio da Tramp razmatra slanje dodatnih 10.000 vojnika. Ostaalo je nejasno da li bi se tu radi i o kopnenim trupama.
Trampove trupe bi u početku mogle da pokušaju da zauzmu mala ostrva u Persijskom zalivu, kao što su Tub i Abu Musa. Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati spore se oko vlasništva nad ovim golim ostrvima od 1971. godine. Ona bi mogla da posluže kao baza za specijalne operacije američkih trupa. Istovremeno, Amerikanci bi mogli da pokušaju da obezbede ostrvo Harg dalje na zapadu - najvažniji iranski terminal za izvoz nafte, čije bi eliminisanje direktno uticalo na prihode Teherana, piše „Špigel“
Velika i Mala ostrva Tub, kao i Abu Musa, nalaze se u najužem delu Persijskog zaliva, odmah iza Ormuskog moreuza. Brodska linija za tankere za naftu proteže se duž ova tri ostrva. Imaju dokove za čamce, kao i male piste za sletanje aviona.
[caption id="attachment_4983149" align="alignnone" width="1332"]
Jedna mogućnost bi bila da američke elitne jedinice brodovima stignu do Persijskog zaliva, a zatim se iskrcaju na ova ostrva. Demeri bi morali da nastave, jer se veruje da je Iran minirao morski put. Razarači i amfibijski brodovi bi zatim mogli da slede i pošalju helikoptere na ostrva. Istovremeno, padobranci bi mogli da se iskrcaju na jedno od tri ostrva ili na Čarg. U međuvremenu, borbeni avioni i dronovi bi morali da obezbede vazdušni prostor, razlaže „Špigel“ različite taktičke opcije.
Međutim, poduhvat bi bio izuzetno opasan. Amfibijsko iskrcavanje je već dovoljno komplikovano, a u moreuzu bi vojnici mogli da se nađu pod vatrom sa kopna. Abu Musa je u dometu iranske artiljerije i raketa, a Čarg i ostrva Tunb bi čak mogli da budu pogođeni FPV dronima. Misija bi morala da račuina na jaku odbranu od bespilotnih letelica, kaže vojni stručnjak Dara Masikot iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Američke kopnene trupe još uvek nisu vodile rat u kojem je ovo novo, jeftino oružje korišćeno protiv njih u masovnim razmerama.
Čak i ako bi ostrva bila uspešno zauzeta, bilo bi nejasno da li bi to bilo dovoljno da se Ormuski moreuz stavi pod kontrolu. Iranci bi i dalje mogli da napadaju brodove sa kopna. Njihova mornarica se takođe oslanja na neupadljive glisere koji mogu da pokreću brze napade raketama.
„Ostrva je relativno lako izolovati“, kaže vojni stručnjak i veteran Zalivskog rata Mark Kansijan. Dok bi Amerikanci stekli povoljniji položaj za misije protiv iranske mornarice i za razminiranje, pretnja od napada sa kopna ostaje. Alternativno, Amerikanci bi mogli da iskoriste ostrva kao polugu u pregovorima o političkom sporazumu.
Međutim, Amerikancima i dalje nedostaje potrebna snaga trupa da zauzmu i trajno drže duži deo obale. Iranska vojska ima preko 600.000 vojnika, a visoke planine se uzdižu neposredno iza obale, kroz koje je Iran prokopao tunel. Ovo je idealan teren za namamljivanje napadača u zasede. U planinama, američka vazdušna nadmoć ima samo ograničen efekat.
Bez obzira da li su SAD zabrinute zbog moreuza ili zbog itanske prozvodnje obogaćenog uranijuma, najave Vašingtona za sada ostaju namerno dvosmislene: vrši se pritiska bez obavezivanja na određeni cilj.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', title: 'Sa kojim ciljem se američke specijalne jedinice raspoređuju na domet Irana', pubdate: '2026-03-27 14:30:32', authors: authors, sections: "Svet", tags: "Bliski istok,Iran,Persijski zaliv,Rat,SAD", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Sa kojim ciljem se američke specijalne jedinice raspoređuju na domet Irana', 'pageContent': 'Pentagon šalje skoro 7.000 elitnih vojnika u pravcu Iranua, izveštava „Njujork tajms“. Raspoređivanje 4.500 marinaca i približno 2.000 vazdušno-desantnih trupa predstavlja novi nivo eskalacije u sukobu. Sve ukazuje na „Čizme na terenu“ (Boots on the ground) – da će se američki vojnici ciskrcati na teritoriju Irana.
Koji je njihov cilj? Tu je svakako Ormuski moreuz, ključna tačka za globalnu ekonomiju koju Iran blokira nedeljama. Razmatra se operacija iskrcavanja radi prisilnog otvaranja.
Vojni stručnjaci takođe razmatraju drugi mogući scenario – znatno rizičniji: napad komandosa radi obezbeđivanja iranskog nuklearnog programa. U oba slučaja, akcije bi mogle da se ispostave kao samoubilačke misije, analizira nemački „Špigel“.
Pored 31. ekspedicionih snaga marinaca, Pentagon takođe šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju u region, jedinicu koja je stekla legendarni status u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. Njihove snage za brzo reagovanje mogu biti raspoređene bilo gde u svetu u roku od samo 18 sati.
U četvrtak je „Volstrit žurnal“ objavio da Tramp razmatra slanje dodatnih 10.000 vojnika. Ostaalo je nejasno da li bi se tu radi i o kopnenim trupama.
Trampove trupe bi u početku mogle da pokušaju da zauzmu mala ostrva u Persijskom zalivu, kao što su Tub i Abu Musa. Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati spore se oko vlasništva nad ovim golim ostrvima od 1971. godine. Ona bi mogla da posluže kao baza za specijalne operacije američkih trupa. Istovremeno, Amerikanci bi mogli da pokušaju da obezbede ostrvo Harg dalje na zapadu - najvažniji iranski terminal za izvoz nafte, čije bi eliminisanje direktno uticalo na prihode Teherana, piše „Špigel“
Velika i Mala ostrva Tub, kao i Abu Musa, nalaze se u najužem delu Persijskog zaliva, odmah iza Ormuskog moreuza. Brodska linija za tankere za naftu proteže se duž ova tri ostrva. Imaju dokove za čamce, kao i male piste za sletanje aviona.
[caption id="attachment_4983149" align="alignnone" width="1332"]Jedna mogućnost bi bila da američke elitne jedinice brodovima stignu do Persijskog zaliva, a zatim se iskrcaju na ova ostrva. Demeri bi morali da nastave, jer se veruje da je Iran minirao morski put. Razarači i amfibijski brodovi bi zatim mogli da slede i pošalju helikoptere na ostrva. Istovremeno, padobranci bi mogli da se iskrcaju na jedno od tri ostrva ili na Čarg. U međuvremenu, borbeni avioni i dronovi bi morali da obezbede vazdušni prostor, razlaže „Špigel“ različite taktičke opcije.
Međutim, poduhvat bi bio izuzetno opasan. Amfibijsko iskrcavanje je već dovoljno komplikovano, a u moreuzu bi vojnici mogli da se nađu pod vatrom sa kopna. Abu Musa je u dometu iranske artiljerije i raketa, a Čarg i ostrva Tunb bi čak mogli da budu pogođeni FPV dronima. Misija bi morala da račuina na jaku odbranu od bespilotnih letelica, kaže vojni stručnjak Dara Masikot iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Američke kopnene trupe još uvek nisu vodile rat u kojem je ovo novo, jeftino oružje korišćeno protiv njih u masovnim razmerama.
Čak i ako bi ostrva bila uspešno zauzeta, bilo bi nejasno da li bi to bilo dovoljno da se Ormuski moreuz stavi pod kontrolu. Iranci bi i dalje mogli da napadaju brodove sa kopna. Njihova mornarica se takođe oslanja na neupadljive glisere koji mogu da pokreću brze napade raketama.
„Ostrva je relativno lako izolovati“, kaže vojni stručnjak i veteran Zalivskog rata Mark Kansijan. Dok bi Amerikanci stekli povoljniji položaj za misije protiv iranske mornarice i za razminiranje, pretnja od napada sa kopna ostaje. Alternativno, Amerikanci bi mogli da iskoriste ostrva kao polugu u pregovorima o političkom sporazumu.
Međutim, Amerikancima i dalje nedostaje potrebna snaga trupa da zauzmu i trajno drže duži deo obale. Iranska vojska ima preko 600.000 vojnika, a visoke planine se uzdižu neposredno iza obale, kroz koje je Iran prokopao tunel. Ovo je idealan teren za namamljivanje napadača u zasede. U planinama, američka vazdušna nadmoć ima samo ograničen efekat.
Bez obzira da li su SAD zabrinute zbog moreuza ili zbog itanske prozvodnje obogaćenog uranijuma, najave Vašingtona za sada ostaju namerno dvosmislene: vrši se pritiska bez obavezivanja na određeni cilj.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', 'pageDate': '2026-03-27 14:30:32', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });