Katarza, demonstracija sile, obelodanjivanje dela studentske liste, održavanje protestene energije? Šta može da se očekuje od studentskog skupa 23. maja u Beogradu, prvog velikog, antirežimskog okupljanja posle gotovo godinu dana
Rudari, koji su bili zarobljeni u rudniku „Stari trg“, izvučeni su na površinu
Protivnici odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu ponovo se automobilima zaleću u građane
Direktor „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu, u pokušaju da spreči protest roditelja učenika te gimnazije, zaključao je njihovu decu u školi uz obrazloženje da to čini zbog njihove bezbednosti. Onda je izašao pred roditelje i ćutao
Predsednik SAD Donald Tramp gostujući u Pekingu kineskog lidera Si Đinpinga uporno i pomirljivo naziva „velikim vođom“. Ovaj mu u lice odgovara da može doći čak i do sukoba Kine i SAD ukoliko se pitanje Tajvana ne rešava „pravilno“
Nakon sanacije treće majske krađe kablova i opreme na brzoj pruzi Novi Sad-Subotica voz „Soko“ ponovo može da razvije projektovanu brzinu do 200 kilometara na sat
I Zrenjanin je dobio svoj "ćacilend". U njemu borave uglavnom penzioneri, deo ljudi je iz okolnih sela, a ne nedostaje ni policijski kordon da ih čuva. Kako sve to izgleda za "Vreme" komentariše profesorka sociologije u Zrenjaninskoj gimnaziji Senka Jankov
Državno rukovodstvo se bori da ostvari svoje vlasničko pravo i da pomogne promeni vlasništva koje ne bi ugrožavalo dalji rad NIS-a, kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković
Telekom je istakao da je to jedna od najtraženijih korporativnih transakcija na tržištima u razvoju na globalnom nivou tokom 2025. i 2026. godine
Okrećući se svojim radikalskim korenima i Šešeljevim metodama komunikacije, Aleksandar Vučić angažuje "crvene beretke" da paradiraju na naprednjačkim skupovima. Šta na taj način poručuje građanima Srbije i za šta je služila Jedinica za specijalne operacije (JSO)
Nevreme praćeno gradom veličine graška čak dva puta pogodilo Kragujevac
Kolektiv Muzeja Jugoslavije tražio je od nadležnog ministarstva biografiju imenovane v. d. direktorke , ali ona nije dostavljena
Za sada su veći izvoz sirove nafte iz Sjedinjenih Država i slabiji uvoz iz Kine ključni faktori koji su pomogli da se globalno tržište zaštiti od većeg šoka. Od juna se, međutim, situacija menja ako Ormuski moreuz ostane zatvoren
Ostavka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita deo je dogovora između Milorada Dodika i SAD, kaže za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić
„Ovo nije kovid, niti grip. Način prenosa hantavirusa je potpuno drugačiji i zahteva blizak, intiman kontakt“, objasnila je epidemiološkinja Svetske zdravstvene organizacije Marija van Kerhove
Neposredno pre nego što je suzavac bačen u beogradski kvir klub „Mornar“ jedan od napadača pretio je okupljenima
Predsednik SAD Donald Tramp je kritikovao Iran da „igra igre“ sa SAD i ostatkom sveta i odgovor Teherana na najnoviji američki mirovni plan nazvao "totalno neprihvatljivim"
Budući da biračko telo koje je protiv naprednjačkog režima nije homogeno, ideja o „tri kolone“ mogla bi da bude prihvatljiva za one birače koji ni po koju cenu ne žele da odustanu od svojih političkih identiteta, tj. da daju blanko glas Studentskoj listi
Da li su odličan rezultat sudentsko-građanske liste u Kuli i lakrdija prilikom izbora predsednika Skupštine opštine Kula pokazatelji kako se režim može srušiti na nivou Srbije
Zdravstvene vlasti više država pokušavaju da lociraju i nadgledaju putnike kruzera MV Hondijus nakon potvrđenih slučajeva hantavirusa i tri smrtna ishoda
Iranske snage lansirale su više projektila, dronova i manjih plovila prema američkim brodovima, a američka vojska je neutralisala pretnje i izvela udare na iranske vojne objekte
Zbog ostavke selektora vaterpolo reprezentacije Srbije Uroša Stevanovića čak 11 vaterpolista, osvajača svetskih, olimpijskih i evropskih zlatnih medalja, napustilo je reprezentaciju
U Srbiji postoji najmanje 11 pojedinaca i porodica koji su milijarderi, a oni zajedno imaju najmanje 16 milijardi evra
Ljudi koji su napustili kruzer da bi se vratili u svoje zemlje, a nakon prvog smrtnog slučaja od posledica hantavirusa, pripadnici su najmanje 12 nacionalnosti, dok je za dve osobe nacionalna pripadnost nepoznata
Ambasada Kine odbacila je navode da je Aleksandar Vučić obećao da kineski konzorcijum neće odgovarati za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno, Kina nije reagovala na surovosti kojima su radnici izloženi u kineskim kompanijama u Srbiji, pa je pitanje da li su kineskim izvođačima date odrešene ruke da rade šta hoće
Moskva je pozvala diplomatska predstavništva da obezbede blagovremenu evakuaciju iz Kijeva, s obzirom na „neizbežni udar“ ruskih oružanih snaga na taj grad, a u znak odmazde. Istovremeno ukrajinski napadi dronovima na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sve su intenzivniji
Sagovornici „Vremena“ smatraju da su očekivanja u vezi sa skupom 23. maja veoma šarenolika I ističu da se vrlo teško može znati šta bi taj skup mogao da donese.
Dok direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ocenjuje da ga studenti ogranizuju kako bi održali energiju i bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju, sociolog Ivan Živkov se nada da će na tom skupu građani dobiti odgovor ko su bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi.
„Od skupa 23. maja ne bi trebalo očekivati ništa specijalno. To je još jedan od redovnih događaja koji studenti organizuju s vremena na vreme kako bi održali energiju i kako bi bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju“, kaže Popović za „Vreme“
Dodaje i da su svi studentski protesti ujedno i podsećanje na to kako je i na kojim temeljima nastao studentski pokret, pa je mišljenja da je to i sada ideja.
[caption id="attachment_4979084" align="aligncenter" width="1536"]
S druge strane, Ivan Živkov podseća da skup 23. maja nije zakazan zbog nekog konkretnog povoda.
„Nadam se da će građani dobiti odgovor na pitanje ko su predstavnici studentskog pokreta i ko će biti bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi, jer su takva okupljanja sada već predizborni skupovi podrške jednom političkom akteru. Krajnje je vreme da sazivač tog obelodani svoje lice“, kaže Živkov za „Vreme“.
Naglašava da bi takva očekivanja trebalo da budu očekivanja „zrele političke javnosti, ali je veliko pitanje da li mi imamo zrelu političku javnost“.
„Po mnogo čemu što smo videli u proteklih godinu dana mi nemamo zrelu političku javnost, nego najviše volimo te mistične pokrete u koje možemo da učitavamo svoje najlepše želje, a kad se ti pokreti definišu i pokažu svoja lica skloni smo da se veoma razočaramo, da tražimo dlaku u jajetu i svakome nađemo sto i jednu manu“, ocenjuje Živkov.
[caption id="attachment_4895125" align="aligncenter" width="1440"]
Upitan kako izbeći defetizam koji se javio u delu javnosti nakon što se od 15. marta nije dogodilo ništa veliko, Dragan Popović ističe da to nije lako učiniti.
„Defetizam će uvek biti prisutan u delu javnosti, jer ljudi imaju različita očekivanja, ali mislim da je dobro da se pre skupova komunicira sa ljudima o tome šta je realno, a šta nije. Mi smo u smislu izgradnje demokratije još mlado političko društvo, tako da deo ljudi ovde očekuju stvari koje nisu realne“, kaže Popović, uz opasku da nikada nije razuemo očekivanje da će neki skup nešto da reši.
„To je teško očekivati, osim ako se ne zalažete za nasilje, ali mislim da to nije put i to ne rešava ništa, niti je realno da se nasiljem menja vlast. Skupovi i protesti služe za izgradnju atmosfere pritiska na vlast, i to u manje vanrednim okolnostima nego što su naše“, naglašava Popović.
Istovremeno, Živkov ocenjuje da su 15. marta mnogi otišli kućama razočarani, jer je „pala velika mantra koja je do tada važila u Srbiji“ - da je dovoljno samo da se okupi kritična masa pa da dođe do promena.
„Tada se okupila nikad veća masa, a do promene vlasti nije došlo. Mnogi su tada otišli razočarani ne samo zbog toga što se tog dana vlast nije revolucionarno promenila, već i zato što se sa bine nije čulo jasno i glasno: 'Želimo da Aleksandar Vučić ode sa čela ove države'. Verujem da je 99 odsto onih koji su se okupili tog dana želelo da čuje tu rečenicu sa centralne bine“, smatra Živkov.
Poredeći skupove 15. marta i 28. juna 2025. godine Živkov ističe da među njima postoji velika razlika.
„Na skupu 15. marta studentski pokret nije pominjao zahtev za izborima i nije se definisao kao politički akter koji će učestvovati na izborima. Na taj skup su došli svi zainteresovani da protestuju protiv vlasti Aleksandra Vučića. Do 28. juna se dogodila ta promena da su studenti objavili zahtev za vanrednim parlementarnim izborima“, kaže Živkov.
[caption id="attachment_4916856" align="aligncenter" width="1440"]
Smatra da je zato na skupu 28. juna možda prvi put javnost pomno pratila ko će se pojaviti na govornici, jer je želela da vidi koji će to novi faktor učestvovati na izborima.
„Otuda su se pojavile i reakcije, pre svega na govor profesora Mila Lompara, ali podsetiću da se tada obratio i rektor Vladan Đokić koga danas javnost doživljava kao pro-EU factor unutar studentskog pokreta. Dakle, i tada je to bilo izbalansirano, ali javnost nije dobila odgovor ko su zaista studentski predstavnici, pa je sada, godinu kasnije, krajnje vreme da se to definiše, jer je očigledma potreba na nerežimskoj strani za saradnju svih, pošto prednost u javnom mnjenju nije toliko velika i komotna da bi se smela rasipati“, kaže Živkov.
I pored razočaranja dela proevropski orijentisane javnosti, Popović smatra da na skupu 23. maja neće biti naglasak na Evropskoj uniji, jer to „nije pitanje relevantno za ovakvu atmosferu u društvu“.
„Ne verujem da će uopšte biti pomena EU. Studenti će pokušati da održe ideološki minimum, odnosno ono što su definisali u samom startu. Kada dovedete govornike oni imaju slobodu da govore šta žele i mogu da odu na jednu ili drugi stranu, ali se to vremenom niveliše kroz aktivnosti i rad na terenu studentskog pokreta. Iako je vrlo izazovno držati sredinu i ne uleteti u te visokoeksplozivne teme koje uglavnom posvađaju ljude - bar u ovakvoj situaciji, kada nema slobode medija i kada nema slobodnog javnog mnjenja -studentski pokret za sada uspeva da održi tu ekvidistancu i kreće se unutar crvenih linija koje mogu da zadovolje većinu ljudi“, kaže Popović.
[caption id="attachment_4962509" align="aligncenter" width="1200"]
Konačno, kada je reč o eventualnom odgovoru na okupljanje 23. maja Popović ističe da „od režima možemo da očekujemo svašta“.
„Možemo da očekujmo svašta, posebno što se ključne odluke donose u glavi jednog čoveka, a sa druge strane tu je i taj element da njegove odluke treba da sprovode ljudi koji su vrlo često slabih intelektualnih kapaciteta - oni koji predvode batinaške ili policijske jedinice. Iako je to uvek na ivici sukoba, dosadašnje iskustvo nam pokazuje da studentsko-građanski pokret dosta dobro sprečava veće incidente i da dobro kontroliše situaciju čak i kad je masa ogromna, kao što je bilo 15. marta. Nema tu nikakve specijalne pripreme osim da ljude koji su došli na vaš poziv držite što više disciplinovanim i da ih ubedite da što manje nasedaju na provokacije“, zaključuje Popović.
Živkov veruje da će vlast, kao i u prethodnim sličnim situacijama, na sve načine pokušati da omete dolazak većeg broja ljudi do Slavije.
„Ne znam da li će to opet biti neka izmišljena bomba u železničkom saobraćaju, jer se pokazalo da najveći broj građana ne dolazi železnicom, i takvi pokušaji nisu smanjili broj okupljenih ljudi. Možda će promeniti taktiku, pa će biti građevinskih radova i zatvorenih mostova, ili pretresa. Nešto će smisliti da otežaju dolazak ljudi, ali ne očekujem da će preduzeti neke radikalne korake, jer im ne ide u prilog eskalacija, tako da će to proći uz tenzije nižeg intenziteta, ali bez velikih problema“, smatra Živkov.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Studentski skup 23. maja: Demonstracija sile, zagrevanje pred izbore ili nešto treće?', pubdate: '2026-05-15 07:48:49', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Protest,Slavija,Studenti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Studentski skup 23. maja: Demonstracija sile, zagrevanje pred izbore ili nešto treće?', 'pageContent': 'Nakon što je najveći skup u istorji Srbije koji su organizovali 15. marta 2025. završen napadom „zvučnim topom“ na građane, a na drugom se 28. juna nemali broj građana razočarao njihovim navodnim „skretanjem udesno“, studenti su ih pozvali da se opet u što većem broju okupe 23. maja na Slaviji.
Sagovornici „Vremena“ smatraju da su očekivanja u vezi sa skupom 23. maja veoma šarenolika I ističu da se vrlo teško može znati šta bi taj skup mogao da donese.
Dok direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ocenjuje da ga studenti ogranizuju kako bi održali energiju i bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju, sociolog Ivan Živkov se nada da će na tom skupu građani dobiti odgovor ko su bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi.
„Od skupa 23. maja ne bi trebalo očekivati ništa specijalno. To je još jedan od redovnih događaja koji studenti organizuju s vremena na vreme kako bi održali energiju i kako bi bili spremni za aktivnu predizbornu kampanju“, kaže Popović za „Vreme“
Dodaje i da su svi studentski protesti ujedno i podsećanje na to kako je i na kojim temeljima nastao studentski pokret, pa je mišljenja da je to i sada ideja.
[caption id="attachment_4979084" align="aligncenter" width="1536"]S druge strane, Ivan Živkov podseća da skup 23. maja nije zakazan zbog nekog konkretnog povoda.
„Nadam se da će građani dobiti odgovor na pitanje ko su predstavnici studentskog pokreta i ko će biti bar neki kandidati na najavljenoj studentskoj listi, jer su takva okupljanja sada već predizborni skupovi podrške jednom političkom akteru. Krajnje je vreme da sazivač tog obelodani svoje lice“, kaže Živkov za „Vreme“.
Naglašava da bi takva očekivanja trebalo da budu očekivanja „zrele političke javnosti, ali je veliko pitanje da li mi imamo zrelu političku javnost“.
„Po mnogo čemu što smo videli u proteklih godinu dana mi nemamo zrelu političku javnost, nego najviše volimo te mistične pokrete u koje možemo da učitavamo svoje najlepše želje, a kad se ti pokreti definišu i pokažu svoja lica skloni smo da se veoma razočaramo, da tražimo dlaku u jajetu i svakome nađemo sto i jednu manu“, ocenjuje Živkov.
[caption id="attachment_4895125" align="aligncenter" width="1440"]Upitan kako izbeći defetizam koji se javio u delu javnosti nakon što se od 15. marta nije dogodilo ništa veliko, Dragan Popović ističe da to nije lako učiniti.
„Defetizam će uvek biti prisutan u delu javnosti, jer ljudi imaju različita očekivanja, ali mislim da je dobro da se pre skupova komunicira sa ljudima o tome šta je realno, a šta nije. Mi smo u smislu izgradnje demokratije još mlado političko društvo, tako da deo ljudi ovde očekuju stvari koje nisu realne“, kaže Popović, uz opasku da nikada nije razuemo očekivanje da će neki skup nešto da reši.
„To je teško očekivati, osim ako se ne zalažete za nasilje, ali mislim da to nije put i to ne rešava ništa, niti je realno da se nasiljem menja vlast. Skupovi i protesti služe za izgradnju atmosfere pritiska na vlast, i to u manje vanrednim okolnostima nego što su naše“, naglašava Popović.
Istovremeno, Živkov ocenjuje da su 15. marta mnogi otišli kućama razočarani, jer je „pala velika mantra koja je do tada važila u Srbiji“ - da je dovoljno samo da se okupi kritična masa pa da dođe do promena.
„Tada se okupila nikad veća masa, a do promene vlasti nije došlo. Mnogi su tada otišli razočarani ne samo zbog toga što se tog dana vlast nije revolucionarno promenila, već i zato što se sa bine nije čulo jasno i glasno: 'Želimo da Aleksandar Vučić ode sa čela ove države'. Verujem da je 99 odsto onih koji su se okupili tog dana želelo da čuje tu rečenicu sa centralne bine“, smatra Živkov.
Poredeći skupove 15. marta i 28. juna 2025. godine Živkov ističe da među njima postoji velika razlika.
„Na skupu 15. marta studentski pokret nije pominjao zahtev za izborima i nije se definisao kao politički akter koji će učestvovati na izborima. Na taj skup su došli svi zainteresovani da protestuju protiv vlasti Aleksandra Vučića. Do 28. juna se dogodila ta promena da su studenti objavili zahtev za vanrednim parlementarnim izborima“, kaže Živkov.
[caption id="attachment_4916856" align="aligncenter" width="1440"]Smatra da je zato na skupu 28. juna možda prvi put javnost pomno pratila ko će se pojaviti na govornici, jer je želela da vidi koji će to novi faktor učestvovati na izborima.
„Otuda su se pojavile i reakcije, pre svega na govor profesora Mila Lompara, ali podsetiću da se tada obratio i rektor Vladan Đokić koga danas javnost doživljava kao pro-EU factor unutar studentskog pokreta. Dakle, i tada je to bilo izbalansirano, ali javnost nije dobila odgovor ko su zaista studentski predstavnici, pa je sada, godinu kasnije, krajnje vreme da se to definiše, jer je očigledma potreba na nerežimskoj strani za saradnju svih, pošto prednost u javnom mnjenju nije toliko velika i komotna da bi se smela rasipati“, kaže Živkov.
I pored razočaranja dela proevropski orijentisane javnosti, Popović smatra da na skupu 23. maja neće biti naglasak na Evropskoj uniji, jer to „nije pitanje relevantno za ovakvu atmosferu u društvu“.
„Ne verujem da će uopšte biti pomena EU. Studenti će pokušati da održe ideološki minimum, odnosno ono što su definisali u samom startu. Kada dovedete govornike oni imaju slobodu da govore šta žele i mogu da odu na jednu ili drugi stranu, ali se to vremenom niveliše kroz aktivnosti i rad na terenu studentskog pokreta. Iako je vrlo izazovno držati sredinu i ne uleteti u te visokoeksplozivne teme koje uglavnom posvađaju ljude - bar u ovakvoj situaciji, kada nema slobode medija i kada nema slobodnog javnog mnjenja -studentski pokret za sada uspeva da održi tu ekvidistancu i kreće se unutar crvenih linija koje mogu da zadovolje većinu ljudi“, kaže Popović.
[caption id="attachment_4962509" align="aligncenter" width="1200"]Konačno, kada je reč o eventualnom odgovoru na okupljanje 23. maja Popović ističe da „od režima možemo da očekujemo svašta“.
„Možemo da očekujmo svašta, posebno što se ključne odluke donose u glavi jednog čoveka, a sa druge strane tu je i taj element da njegove odluke treba da sprovode ljudi koji su vrlo često slabih intelektualnih kapaciteta - oni koji predvode batinaške ili policijske jedinice. Iako je to uvek na ivici sukoba, dosadašnje iskustvo nam pokazuje da studentsko-građanski pokret dosta dobro sprečava veće incidente i da dobro kontroliše situaciju čak i kad je masa ogromna, kao što je bilo 15. marta. Nema tu nikakve specijalne pripreme osim da ljude koji su došli na vaš poziv držite što više disciplinovanim i da ih ubedite da što manje nasedaju na provokacije“, zaključuje Popović.
Živkov veruje da će vlast, kao i u prethodnim sličnim situacijama, na sve načine pokušati da omete dolazak većeg broja ljudi do Slavije.
„Ne znam da li će to opet biti neka izmišljena bomba u železničkom saobraćaju, jer se pokazalo da najveći broj građana ne dolazi železnicom, i takvi pokušaji nisu smanjili broj okupljenih ljudi. Možda će promeniti taktiku, pa će biti građevinskih radova i zatvorenih mostova, ili pretresa. Nešto će smisliti da otežaju dolazak ljudi, ali ne očekujem da će preduzeti neke radikalne korake, jer im ne ide u prilog eskalacija, tako da će to proći uz tenzije nižeg intenziteta, ali bez velikih problema“, smatra Živkov.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-05-15 07:48:49', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
