Aleksandar Vučić neće imati šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na suprotnoj strani bude vladalo jedinstvo, kaže analitičar Dragomir Anđelković
Nema zvanične odluke EU o zamrzavanju, obustavi ili ukidanju sredstava Srbiji, tvrdi šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović. I kaže da će vlasti izmeniti Mrdićeve zakone
„Nismo se pomakli sa te tačke, ostali smo u 3. i 4. maju. Ništa novo se nije desilo, niko nije preduzeo konkretne korake“, kaže Saša Panić koji je u masakru Duboni izgubio ćerku i sina
Pet kontaminiranih teglica jednog tipa dečje hrane nemačkog proizvođača HiPP pronađeno je u aprilu u Austriji, Češkoj i Slovačkoj pre nego što su bile konzumirane
„Za pad nadstrešnice je lakše upreti prstom i tražiti krivca u vlasti, a u slučaju 'Ribnikar' sve se svelo na patologiju jedne porodice“, smatra Ninela Radičević, majka jedne od žrtava masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
„Politička klima, nažalost, veoma je slična onoj iz perioda od 1998. do 2000. godine, kada su političari vodili rat protiv medija, uključujući i tadašnjeg ministra informisanja, a današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, naveo je ANEM u saopštenju
Novi superkompjuter za svega nekoliko sekundi može da izvrši zahtevne procese obrade podataka, za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko desetina godina
Od kako je odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban izgubio izbore, među njegovim bliskim saradnicama vlada panika. Oni koji su se obogatili krenuli su u bežaniju, piše "Gardijan", prebacuju ubrzano svoju imovinu u inostranstvo
Zborovi građana Novog Sada najavljuju sve duže blokade sve dok svi aktivisti ne budu pušteni na slobodu. Najekstremniji je slučaj Ivana Petrovića, mladića bez roditelja koji je štićenik Centra za socijalni rad
Kol Tomas Alen (31) iz Kalifornije, osumjičen da je pokušao da ubije predsednika SAD Donalda Trampa, je mašinski inženjer, programer igara i nastavnik. Koji je motiv imao
Budući mađarski premijer Peter Mađar istakao je da je neprihvatljivo da mađarski mediji u Vojvodini koji posluju uz podršku matice i pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara „jedan na jedan emituju propagandu za Fides“
„Morate da razumete naš stav, jer nekome uzmete 14 odsto nečije teritorije i kažete tom nekom: sada treba da budete srećni. To nije realistično“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
U obrazloženju presude navodi se da je evroposlanik Andreas Šider bio meta klevete na portalu Novosti zbog toga što je bio deo posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima u Srbiji
Odlasci iz SAJ-a zvanično su uglavnom odlasci u invalidsku ili preveremenu penziju na lični zahtev, a nezvanično - zbog nemogućnosti rada u atmosferi straha
Iako ti rezultati ukazuju na i dalje snažnu podršku građana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on se očigledno ne usuđuje da raspiše izbore, a kritičari režima smatraju da je to zbog toga što nije sve tako, kao što na prvi pogled izgleda.
Sveobuhvatna lista sve nerealnija
Šta to, dakle, kvari Vučićevu sreću i kakve bismo izbore mogli da očekujemo, za „Vreme“ objašnjava analitičar Dragomir Anđelković.
„Vučićevu sreću kvari činjenica da je svestan da je drastično izgubio podršku većinske Srbije, odnosno da je većina građana aktivno protiv njega i da manjina koju ima na pravim, poštenim izborima nema nikakvu šansu“, kaže Anđelković.
Ističe da Vučić nema šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na drugoj strani bude vladalo jedinstvo.
„Njega brine puls javnosti, ali ga istovremeno raduje činjenica da su njegovi oponenti nejedinstveni, da se vode bitke oko studentske liste i da je dobitna kombinacija, sveobuhvatna lista najšireg tipa, bez svađa oko ideologije, imena i geopolitike, sve nerealnija. To mu daje šansu da čak i sa manjinskom podrškom namesti izbore sebi u korist“, kaže Anđelković.
Ipak, naglašava da bez obzira na to što može da namesti izbore ukoliko ne bude sveobuhvatne jedinstvene liste, Vučića brine i to što bi to dalo novu, ogromnu energiju narodnim protestima iste večeri kada bi namešteni izbori bili završeni i rezultati budu bili objavljeni.
„Većinska Srbija nije spremna da pasivno posmatra nastavak njegove vladavine, čak iako je razočarana u političare ili u studente zbog toga što se nisu ujedinili. On može da namesti izbore, ali je svestan da time priziva mnogo veću eksploziju nezadovoljstva od dosadašnje“, kaže Anđelković.
Ne shavata se važnost parlamentarnih izbora
Smatra da bi, ako bi izbori bili organizovani u narednih nekoliko meseci, kao što govore informacije ili dezinformacije, Vučić išao samo na parlamentarne izbore.
„Ako se ne bira predsednik to onda kod dela građana unosi zabunu da to nisu ključni izbori. Oni često ne shvataju da je formalno ključna vlast u Vladi i Skupštini Srbije, a da Vučić tu vlast zloupotrebljava. To što ne shvataju važnost parlamentarnih izbora može da destimuliše deo birača opozicije da izađu na izbore. On želi da razdvoji predsedničke i parlamentarne izbore ne bi li sprečio jačanje referendumske atmosfere, jer je za njega najgora stvar da ima izbore opšteg tipa i da protiv sebe ima jedinstvenu listu“, ukazuje Anđelković.
Smatra da je ključni problem kod studenata što iz nekog razloga ne prihvataju široku listu sa opozicijom, „gde bi bio postignut dogovor da nema više prepucavanja da li Milo Lompar ili Vladan Đokić, nego svi“.
„Uz to široko objedinjavanja ne bi terbalo odustati ni od ranije datog obećanja da će se nakon šest meseci ili godinu dana nakon smene Vučića održati normalni izbori na kojima će građani glasati za to koga hoće, a ne za koga neće“, zaključuje Anđelković.
Više kolona, velika izlaznost
Ne misle svi da je nužno da se forsira jedinstveni front svih onih koji su za promenu vlasti. I u više kolona i pod izbornim (ne)uslovima na koje se Srbija navikla od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, pri velkoj izlaznosti Aleksandar Vučić ne bi mogao da se održi na vlasti.
Uz pretpostavku da je velika većina dosadašnjih apstinenata izvor glasova za opoziciju, ako bi se izlaznost na izborima, ma u kojoj kombinaciji, makar približila onoj na nedavno održanim parlamentarnim izbornima u Mađarskoj (79 odsto), Studentska lista i ujedinjena tzv. proevropska opozicija mogli bi da računaju na ubedljivu većinu u Skupštini Srbije.
Nepredvidivost procenta izlaznosti svakako kvari sreću Aleksandru Vučiću, režimski mediji čine sve da glasačima ogade i Studentsku listu i opoziciju, ako već ne mogu da privole građane koji su im okrenuli leđa da glasaju za SNS, a koketiranje sa izborima usred jula je u svrsi računice kako da se što više obori izlaznost.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Izborna kombinatorika: Šta kvari Vučićevu sreću',
pubdate: '2026-05-04 14:36:54',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Aleksandar Vučić,Izbori,Srbija",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Izborna kombinatorika: Šta kvari Vučićevu sreću',
'pageContent': 'O prevremenim izborima se priča kao da će biti održani sutra, iako niko ne zna ni tačan datum ni njihov obim, odnosno da li će biti održani samo parlamentarni, samo predsednički izbori, ili će biti objedinjeni.
Razjašnjenju situacije nimalo nije doprinelo ni objavljivanje rezultata istraživanja agencije Faktor plus prema kojima bi za Srpsku naprednu stranku glasalo više od 46 odsto, a za studentsku listu manje od 29 odsto birača.
Iako ti rezultati ukazuju na i dalje snažnu podršku građana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on se očigledno ne usuđuje da raspiše izbore, a kritičari režima smatraju da je to zbog toga što nije sve tako, kao što na prvi pogled izgleda.
Sveobuhvatna lista sve nerealnija
Šta to, dakle, kvari Vučićevu sreću i kakve bismo izbore mogli da očekujemo, za „Vreme“ objašnjava analitičar Dragomir Anđelković.
„Vučićevu sreću kvari činjenica da je svestan da je drastično izgubio podršku većinske Srbije, odnosno da je većina građana aktivno protiv njega i da manjina koju ima na pravim, poštenim izborima nema nikakvu šansu“, kaže Anđelković.
Ističe da Vučić nema šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na drugoj strani bude vladalo jedinstvo.
„Njega brine puls javnosti, ali ga istovremeno raduje činjenica da su njegovi oponenti nejedinstveni, da se vode bitke oko studentske liste i da je dobitna kombinacija, sveobuhvatna lista najšireg tipa, bez svađa oko ideologije, imena i geopolitike, sve nerealnija. To mu daje šansu da čak i sa manjinskom podrškom namesti izbore sebi u korist“, kaže Anđelković.
Ipak, naglašava da bez obzira na to što može da namesti izbore ukoliko ne bude sveobuhvatne jedinstvene liste, Vučića brine i to što bi to dalo novu, ogromnu energiju narodnim protestima iste večeri kada bi namešteni izbori bili završeni i rezultati budu bili objavljeni.
„Većinska Srbija nije spremna da pasivno posmatra nastavak njegove vladavine, čak iako je razočarana u političare ili u studente zbog toga što se nisu ujedinili. On može da namesti izbore, ali je svestan da time priziva mnogo veću eksploziju nezadovoljstva od dosadašnje“, kaže Anđelković.
Ne shavata se važnost parlamentarnih izbora
Smatra da bi, ako bi izbori bili organizovani u narednih nekoliko meseci, kao što govore informacije ili dezinformacije, Vučić išao samo na parlamentarne izbore.
„Ako se ne bira predsednik to onda kod dela građana unosi zabunu da to nisu ključni izbori. Oni često ne shvataju da je formalno ključna vlast u Vladi i Skupštini Srbije, a da Vučić tu vlast zloupotrebljava. To što ne shvataju važnost parlamentarnih izbora može da destimuliše deo birača opozicije da izađu na izbore. On želi da razdvoji predsedničke i parlamentarne izbore ne bi li sprečio jačanje referendumske atmosfere, jer je za njega najgora stvar da ima izbore opšteg tipa i da protiv sebe ima jedinstvenu listu“, ukazuje Anđelković.
Smatra da je ključni problem kod studenata što iz nekog razloga ne prihvataju široku listu sa opozicijom, „gde bi bio postignut dogovor da nema više prepucavanja da li Milo Lompar ili Vladan Đokić, nego svi“.
„Uz to široko objedinjavanja ne bi terbalo odustati ni od ranije datog obećanja da će se nakon šest meseci ili godinu dana nakon smene Vučića održati normalni izbori na kojima će građani glasati za to koga hoće, a ne za koga neće“, zaključuje Anđelković.
Više kolona, velika izlaznost
Ne misle svi da je nužno da se forsira jedinstveni front svih onih koji su za promenu vlasti. I u više kolona i pod izbornim (ne)uslovima na koje se Srbija navikla od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, pri velkoj izlaznosti Aleksandar Vučić ne bi mogao da se održi na vlasti.
Uz pretpostavku da je velika većina dosadašnjih apstinenata izvor glasova za opoziciju, ako bi se izlaznost na izborima, ma u kojoj kombinaciji, makar približila onoj na nedavno održanim parlamentarnim izbornima u Mađarskoj (79 odsto), Studentska lista i ujedinjena tzv. proevropska opozicija mogli bi da računaju na ubedljivu većinu u Skupštini Srbije.
Nepredvidivost procenta izlaznosti svakako kvari sreću Aleksandru Vučiću, režimski mediji čine sve da glasačima ogade i Studentsku listu i opoziciju, ako već ne mogu da privole građane koji su im okrenuli leđa da glasaju za SNS, a koketiranje sa izborima usred jula je u svrsi računice kako da se što više obori izlaznost.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-04 14:36:54',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
