Intervju: Ivan Čolović

Let Vučića i Porfirija na Bogorodičinom čudesnom pojasu

Ako ima nekih pojedinaca koje će Crkva oplakati, to su samo oni čije stradanje je simbol svenarodnog srpskog stradanja od spoljašnjih neprijatelja. Stradanje pojedinaca od ruke vlasti, pa tako i stradanje devojke koju su pretukli policajci, nije podstaklo Crkvu da stane na njenu stranu. Ostaje utisak, bar kod mene, da je u ovom slučaju milostivo srce Crkve bilo na strani policajca, jer on se jadan bori protiv velike pošasti koja je – kako ponavljaju patrijarh i drugi episkopi SPC – u Srbiju stigla sa neprijateljskog Zapada, on se bori protiv “obojene revolucije”

Reportaža

Kota 2525: bitka na Kajmakčalanu

O žestini borbe 18. septembra na Kajmakčalanu najbolje govori utrošak municije na srpskoj strani. “Ispaljeno je 9.310 artiljerijskih granata svih kalibara, 200.000 puščanih i 250.000 mitraljeskih zrna, 400 ručnih bombi, 450 hazen bombi, 380 raketa za osvetljivanje, 250 signalnih raketa i 800 signalnih metaka”

Ova situacija

Ministri posebnog kova

Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica

TV manijak

577

Predsednik Vučić se nalazi u, kako to on kaže, istorijskoj poseti Republici Kini. U režimskim medijima, ova poseta je dobila epske razmere, gotovo kao delo Marka Pola Milion, koje je, kažu, bilo vezano za stub na mostu Rijalto u Veneciji kako bi ga zainteresovani mogli čitati. Putovanje je promovisano kao nastavak poseta svetskih lidera Pekingu, pa je bilo logično da posle Putina i Trampa tamo dođe Vučić, tek malo manje važna politička figura od prethodnika

Lični stav

Građanska hrabrost u doba autokratije

Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu

Unutrašnji glas

Snaga ljubomore

Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne

Navigator

Veći algoritmik od pape

Da li je veštačka inteligencija novi ekonomski balon

Mračna šuma veštačke inteligencije

Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo

Duh vremena: Osam i po decenija od odlaska iz života poetese XX veka (3)

Život i poetika Marine Cvetajeve između Erosa i Tanatosa

“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) “slika ličnosti”, stvorila je veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena “gnezdom” i sama, pronalazila je i gubila, i pravila beskrajne greške”

Književnost

Knjiga protiv zla vremena

Drago Mažar, Dva kurira,
Srpsko narodno vijeće iz Zagreba i Arhiv Republike Srpske iz Banjaluke, 2025.

Beldocs 2026. (1)

Priče koje opominju

Ovogodišnji, 19. Međunarodni filmski festival dokumentarnog filma Beldocs, ponudio je više od sto filmova različitih vidova i metraža. Za čitaoce “Vremena” izdvajamo ostvarenja koje bi valjalo videti

Pozorište

Snovi malih naroda

Showcase hrvatskog teatra

Filozofija

Povratak iskustvu

Leksikon fenomenologije Edmunda Husserla; uredio Hans-Helmuth Gander; s nemačkog preveo Željko Pavić; Breza, Zagreb, 2026.

Slikarstvo

Metafizika svakodnevice

Nostalgija je sećanje na bezbrižna vremena. Iako su naše generacije prošle kroz ratove i siromaštvo, ipak su to bili eksterni faktori. Održavali smo nekakvu stabilnost i viziju budućnosti. Bojim se da generacije koje odrastaju sa toliko unutrašnje nesigurnosti neće imati period kojem bi se kasnije mogle vratiti kroz nostalgiju

Bolja prošlost

Vreme kad je obnovljeno JDP

Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas

Razglednica

Snegovi Ararata

Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku

Košenje

Benefiti i stabilnost: Nova valuta na tržištu rada

U vremenu u kojem se domaće tržište rada menja brže nego ikada, visina zarade, iako izuzetno važna, odavno je prestala da bude jedino merilo dobrog poslodavca. Savremeni radnik, ali i nove generacije zaposlenih traže nešto mnogo teže nadoknadivo: stabilnost, predvidivost, brigu o zdravlju i balans između posla i privatnog života. Pitanje koje se postavlja pred velike sisteme i poslodavce više nije samo koliko plaćaju, već kako tretiraju čoveka iza radne pozicije

Festival

Festival solo igre: Telo kao lična ekspresija, komunikacija, istraživanje

Počinje 6. „Festival sola“, novo istraživanje mogućnosti solo forme, otvara pitanja lične ekspresije pojedinca na sceni

Ubistvo u „27“

O čemu sve može da propeva Veselin Milić?

Zbog čega hapšenje prvog policajca Beograda ne vodi novoj „Sablji“? O tome „Vreme“ piše u novom broju

Putopisni performans

„Hamam Internacionala“: U potrazi za zaboravljenim zajedništvom

Performativni putopis nastao istraživanjem ostataka turskih hamama u regionu - „Hamam Internacionala – pod kupolama“ je potraga za zaboravljenim zajedništvom

Vrli novi svet

Sa veštačkom inteligencijom radićemo više, a ne manje

Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju

Srbija i geopolitika

Kuda li si krenuo, Aleksandre Vučiću?

Ide li Srbija ovih nedelja ka Zapadu ili Istoku? Šta režim želi, a šta mu se dešava? O tome „Vreme“ piše u novom broju

Borba protiv korupcije

Hapšenja po Srbiji zbog utaje poreza i pranja novca

Policija je širom Srbije uhapsila predstavnike više privrednih društava zbog pranja novca, utaje poreza i poreske prevare

Dobrotvorna akcija

ULUS: Već smo skupili više novca nego što nam daje Grad

I pre početka dobrotvorne akcije pokrenute kako bi se pomoglo zaposlenima bez plate, Udruženje likovnih umetnika Srbije skupilo je više novca nego što dobijaju od Grada Beograda

Crna Gora

Loza naša nasušna: Kako se domaća rakija uteruje u pravilnik EU

Pred ulazak u Evropsku uniju, Crna Gora uvodi registraciju svih proizvođača rakije i evidenciju kazana, pa će i domaća loza za ličnu upotrebu prvi put ući pod nadzor Uprave carine

Vlast i Crkva

Ivan Čolović: SPC popuje i bogati se u simbiozi sa režimom

O tome što crkveni vrh drži stranu režima, o pojasu presvete Bogorodice i drugim čudima za novi broj „Vremena“ govori etnolog Ivan Čolović