Požari i izbori
Zemlja gori, a Vučić navlači glasoveKako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima naslovna je tema novog broja „Vremena“
Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima naslovna je tema novog broja „Vremena“
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
“Kada se dogodi stvarna ljudska tragedija, poput stradanja rudara, posade helikoptera i pada nadstrešnice, maska patosa pada – gluma i izveštačeno emotivno prenemaganje pucaju, a ispod njih se otkriva stvarna, hladna priroda i proračunatost”, kaže za “Vreme” psihološkinja Ana Mirković. “Razlog je jednostavan: stvarna nesreća i stvarna žalost zahtevaju preuzimanje odgovornosti i iskrenu empatiju, a autoritarni nagon to doživljava kao slabost”
Glasači SNS-a koji se suprotstavljaju Vučiću na njegovoj turneji pred neraspisane izbore ne nastupaju kao opozicija, nego kao razočarani vernici. A upravo prema njima Vučić pokazuje možda najveću dozu gađenja
Kao što bezbednjaci kažu da najveća snaga tajnih službi leži u fami o njihovoj svemoći, čitav vučićevsko-naprednjački angažman od pada nadstrešnice naovamo zasniva se na pokušaju da se zadrži, odnosno povrati percepcija svemoći. Tome služe ogoljeno političko nasilje, silne šatre i televizijski program “Vučić 24/7”. A sva je šansa da je Vučić takođe sazreo da padne i da, koliko god se trudio i šta god radio, retko ko osim “ispodšatraša” – i to ne svih – veruje da je svemoćan
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Mao je dugo bolovao. Nije mogao ni da govori ni da se kreće. To se znalo i o tome se pričalo iako nije bilo zvaničnih informacija. Na TV su svakog dana reprizirali njegove stare susrete sa raznim državnicima. Na radiju su čitani raniji članci. Svi dopisnici su imali unapred pripremljeni tekst kad stigne vest. Dopisnik “Saut Čajne” imao je odličan, jednostavan naslov: “Crveno sunce je zašlo”. Ja sam napisao da je Mao bio i otac i sin kineske revolucionarne nacije. Propustio sam da kažem: i sveti duh. Taj duh i posle pedeset godina luta Kinom
Izložba “Crno-beli svet – uvod u fašizam” govori o crno-belom svetu “naših i njihovih”, svetu kamufliranog fašizma. A svet je odistinski sve osim crno-belog. On je u mnogo boja i sa mnogo mogućnosti da bude harmoničan. Svet “naših i njihovih” odgovara samo onima koji žele da nasiljem vladaju nad drugim ljudima. Crno-beli pogled na svet je seme za sve vrste nasilja. Seme fašizma. Ova izložba postavlja pitanja o tome, a odgovore ćemo morati pronaći u stvarnom svetu ili ćemo živeti u atmosferi nejednakosti, nepravde i nasilja
Ante Tomić, Kraljević Marko oslobađa Imotski, Laguna, Beograd, 2026
Od skice u maloj sobi do neuništivog Duha koji hoda: kako je Li Falk pre tačno devedeset godina stvorio mit o Fantomu, prvom modernom superheroju bez natprirodnih moći, utemeljenom na porodičnom nasleđu i ljudskoj ranjivosti
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi
Zašto su naši petnaestogodišnjaci funkcionalno nepismeni i kako bi ta duboka „rupa“ u obrazovanju lako mogla da se reši za pet godina, piše „Vreme“ u novom broju
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković smatra da u Srbiji postoji otpor proučavanju srpske tradicije, zbog čega će nastaviti da se zalaže za snažniju ulogu SPC u obrazovanju
