Režim je pozvao građane da iskažu bunt zbog “policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi “blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima. Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Ovih dana se prelama sudbina N1 i drugih medija “Junajted grupe”. Ako budu upodobljeni, novinari neće imati kuda da odu, a publika će ostati bez jedine dve velike kritičke televizije. Sada Brent Sadler, direktor-urednik ovih medija, za “Vreme” prvi put javno iznosi neke odgovore
“Uživam u kreaciji, meni se luči hormon sreće kada stvaram, a njima kada nekoga potčine, učine neku zlobu, osvete se. I kada broje ukradene pare. Zato se ne možemo razumeti. Različiti smo ljudi”
Nedeljnik “Vreme” nastavio je serijal tribina “Beograd, pa malo i naš” posvećenih životu u Beogradu, ovog puta sa fokusom na saobraćaj. Učesnici tribine saglasni su da haos u glavnom gradu nije slučajan, već posledica korupcije i dugogodišnjeg zanemarivanja struke
Zbog čega je Vučića iznervirao susret Vladana Đokića i Marte Kos? Zašto je Srbija postala zemlja represije i dirigovane anarhije? U kakvoj prilici predsednik države može primiti rektora Beogradskog univerziteta
Nova direktorka počela je sa smenama koristeći se oprobanom tehnologijom kojom je svojevremeno udavila B92. Prethodna godina poslužila joj je kao jedini test period za određivanje političke podobnosti i kriterijum za otpuštanja
Jedan američki šekspirolog tvrdio je da je Šekspir izumitelj savremenih ljudi, da nam je on pokazao kako možemo da izrazimo svoja osećanja i oblikujemo svoje identitete. Što se tiče prvog, nama danas deluje neobično da ljudi nekada nisu umeli rečima da ispolje zaljubljenost, ljubomoru, pohlepu, ambicioznost ili tugovanje. Sva je ova osećanja Šekspir, makar do tog istorijskog trenutka, najbolje opisao, a neka je čak opisao prvi u čitavoj istoriji književnosti
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Zadatak je književnosti – ako ona uopšte i ima bilo kakav zadatak – uhvatiti se ukoštac sa prividima, propitati ne samo smisao života i čovekovog bivanja već smisao kao takav, samu “prirodu” smisla, odnosno odgovoriti na pitanje: kako doći do spoznaje? To je ključna ideja literature koju, uveren je Vilikovski, mora, daleko više od same priče, zanimati čin “pripovedanja priče”. U tomu se i kriju (s)misao i tajna ljepote i umjetnosti
Festival “Opera forward” (OFF) proslavio je desetogodišnjicu, a jubilarno izdanje održano je od 6. do 15. marta 2026. godine u Amsterdamu. OFF je osnovala Holandska nacionalna opera 2016. godine, povodom pedeset godina postojanja kompanije, a festival je pokrenut pod umetničkim vođstvom nedavno preminulog operskog vizionara Pjera Audija, dugogodišnjeg direktora ove kuće. OFF je osnovan sa ciljem da istraži budućnost opere kroz prizmu nove generacije stvaralaca
Stefan Surlić, Balkan posle rata, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2025
“Protiv destrukcije se treba boriti smislom. Smisao je izaći iz svog malog kruga, gde smo izolovani, uplašeni i gledamo samo svoja posla, pa učestvovati u različitim akcijama koje vraćaju glas svakom građaninu i građanki”
Vreme u kome je živeo i delovao Džon Braun je i posle dva veka prisutno: sve veći jaz između bogatih i siromašnih u Trampovoj Americi preti da preraste u otvoreni društveni sukob
Nakon 14-mesečne opsade, burmanske snage su uništile nekadašnje Kraljevstvo Ajutaja koje je postojalo 417 godina. Iza njega su ostali brojni raskošni hramovi koji se najlakše obilaze na dva točka
Parlament srednjih škola iz šesnaest gradova Srbije ovog vikenda organizuje humanitarni sajam „Knjige, braćo knjige“. Prikupljeni novac će donirati NURDOR-u
Manja Grčić postala je svojevrsni „glavoseča“ na Javnom servisu. Po sličnom principu radila je i na „upokojavanju“ nezavisnog B92, piše Dragan Ilić u novom broju „Vremena“
