Predizborni portret: Aleksandar Vučić u kampanji

“Kada se dogodi stvarna ljudska tragedija, poput stradanja rudara, posade helikoptera i pada nadstrešnice, maska patosa pada – gluma i izveštačeno emotivno prenemaganje pucaju, a ispod njih se otkriva stvarna, hladna priroda i proračunatost”, kaže za “Vreme” psihološkinja Ana Mirković. “Razlog je jednostavan: stvarna nesreća i stvarna žalost zahtevaju preuzimanje odgovornosti i iskrenu empatiju, a autoritarni nagon to doživljava kao slabost”

Ivan Milenković

Kampanja 2026

Glasači SNS-a koji se suprotstavljaju Vučiću na njegovoj turneji pred neraspisane izbore ne nastupaju kao opozicija, nego kao razočarani vernici. A upravo prema njima Vučić pokazuje možda najveću dozu gađenja

Jovana Gligorijević

U susret izborima

Kao što bezbednjaci kažu da najveća snaga tajnih službi leži u fami o njihovoj svemoći, čitav vučićevsko-naprednjački angažman od pada nadstrešnice naovamo zasniva se na pokušaju da se zadrži, odnosno povrati percepcija svemoći. Tome služe ogoljeno političko nasilje, silne šatre i televizijski program “Vučić 24/7”. A sva je šansa da je Vučić takođe sazreo da padne i da, koliko god se trudio i šta god radio, retko ko osim “ispodšatraša” – i to ne svih – veruje da je svemoćan

Nedim Sejdinović

Ova situacija

Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu

Filip Švarm

Lični stav

Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene

Unutrašnji glas

U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava

Navigator

Zoran Stanojević

Pola veka od smrti Mao Cedunga (1)

Mao je dugo bolovao. Nije mogao ni da govori ni da se kreće. To se znalo i o tome se pričalo iako nije bilo zvaničnih informacija. Na TV su svakog dana reprizirali njegove stare susrete sa raznim državnicima. Na radiju su čitani raniji članci. Svi dopisnici su imali unapred pripremljeni tekst kad stigne vest. Dopisnik “Saut Čajne” imao je odličan, jednostavan naslov: “Crveno sunce je zašlo”. Ja sam napisao da je Mao bio i otac i sin kineske revolucionarne nacije. Propustio sam da kažem: i sveti duh. Taj duh i posle pedeset godina luta Kinom

Intervju – Rade Marković, likovni umetnik

Izložba “Crno-beli svet – uvod u fašizam” govori o crno-belom svetu “naših i njihovih”, svetu kamufliranog fašizma. A svet je odistinski sve osim crno-belog. On je u mnogo boja i sa mnogo mogućnosti da bude harmoničan. Svet “naših i njihovih” odgovara samo onima koji žele da nasiljem vladaju nad drugim ljudima. Crno-beli pogled na svet je seme za sve vrste nasilja. Seme fašizma. Ova izložba postavlja pitanja o tome, a odgovore ćemo morati pronaći u stvarnom svetu ili ćemo živeti u atmosferi nejednakosti, nepravde i nasilja

Roman

Ante Tomić, Kraljević Marko oslobađa Imotski, Laguna, Beograd, 2026

Ivan Milenković

Pozorište

Fun Facts, Novi Tvrđava teatar, Akademija umetnosti u Novom Sadu

Domaći film

Pukotina u ledu, režija Maja Miloš

Film

Njen privatni pakao, režija Nikolas Vinding Refn

Strip

Od skice u maloj sobi do neuništivog Duha koji hoda: kako je Li Falk pre tačno devedeset godina stvorio mit o Fantomu, prvom modernom superheroju bez natprirodnih moći, utemeljenom na porodičnom nasleđu i ljudskoj ranjivosti

Zaboravljeni

Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je

Paralele

U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice

Veliko pitanje

Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi

Obrazovanje

Zašto su naši petnaestogodišnjaci funkcionalno nepismeni i kako bi ta duboka „rupa“ u obrazovanju lako mogla da se reši za pet godina, piše „Vreme“ u novom broju

J. G.

Srpstvo bez jedinstva

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković smatra da u Srbiji postoji otpor proučavanju srpske tradicije, zbog čega će nastaviti da se zalaže za snažniju ulogu SPC u obrazovanju

Srpska napredna stranka

Naprednjačka „Srbija pobeđuje“ po svemu sudeći naopako

Saobraćaj

Sistem ima mogućnost da istovremeno registruje više vrsta saobraćajnih prekršaja

Studenti

„Dok oni 22 meseca beže od odgovornosti i pravde, mi ponovo izlazimo na ulice da ih podsetimo da će za smrt 16 nevinih ljudi morati da odgovaraju“, napisali su studenti

Analiza

Žan-Klod van Dam, veliki prijatelj Kosova i Albanaca, odlukom gradske vlasti postao je počasni gost Niša, a ukazana mu je i čast da otvori prvi Međunarodni filmski festival. Nešto je tu čudno

„Tradicija otpora“ govori o tradiciji otpora u Srbiji tokom poslednjih stotinak godina, od antifašizma i antiratnih pokreta do različitih oblika građanskog suprotstavljanja represiji

Deliblatska peščara

Obnova Deliblatske peščare neće početi odmah nakon gašenja požara. Moraće da se proceni šteta, uklone oštećena stabla i stabilizuje teren. Prema proceni dekana Šumarskog fakulteta Branka Stajića, prve mlade šume mogle bi da se formiraju za pet do deset godina