Digitalni stub srama: Kad objavljivanje ličnih podataka botova postane sud

Izborni poraz Aleksandra Vučića, čak i dok se on samo nazirao, doveo je do toga da su se u javnom prostoru, na internetu, pojavili lični podaci ljudi za koje se tvrdi da su bili deo organizovane mreže režimskog botovanja.

To je otvorilo pitanje koje nije partijsko ni ideološko, već se tiče granica javnog interesa, zaštite privatnosti i pouzdanosti informacija.

Ne treba zaboraviti da su Vučićevi botovi koristili slične ili gore mehanizme onlajn targetiranja, ali ne treba smetnuti s uma da bi pobeda nad režimom trebalo da podrazumeva i odricanje od najcrnjih praksi koje je režim koristio za obračun s neistomišljenicima.

Objavljivani čak i brojevi telefona

Najvidljiviji primer objavljivanja ličnih podataka ljudi koji se smatraju režimskim botovima je internet stranica Očisti.net. Na njoj su objavljeni spiskovi razvrstani po okruzima i opštinama, sa imenima i prezimenima osoba, navodnim ulogama u organizaciji, korisničkim nalozima i drugim podacima. Omogućena je pretraga po imenu, opštini, nalogu na društvenim mrežama, a prema pisanju medija, i po broju telefona. Stranica sadrži i delove navodne interne komunikacije i prikaz organizacije zadataka unutar sistema.

U pojedinim slučajevima objavljivanje nije ostalo samo na imenima i korisničkim nalozima.

Portal Storyteller je, izveštavajući o spiskovima za Bački Petrovac i Pivnice, naveo da se uz imena nalaze i brojevi telefona. Redakcija je pritom upozorila da nije utvrđeno da li su navedeni brojevi zaista u vlasništvu osoba čija su imena objavljena. Drugim rečima, pored pitanja da li je neko učestvovao u organizovanom političkom delovanju, otvoreno je i pitanje da li su podaci koji ga povezuju sa tim delovanjem uopšte tačni.

Slični primeri pojavili su se i u drugim mestima.

Portal Volim Zrenjanin objavio je da se na spisku za Srednjobanatski okrug nalazi 341 nalog, od čega 65 iz Zrenjanina, uz tvrdnju da se među imenima mogu prepoznati i osobe povezane sa gradskom upravom, lokalnim funkcionerima i javnim ustanovama. Ista redakcija, međutim, izričito je upozorila da poklapanje imena nije dokaz da je reč o konkretnoj osobi, niti da je ta osoba zaista učestvovala u aktivnostima koje joj se pripisuju.

U izveštaju o Srbobranu navodi se 67 osoba i 88 korisničkih naloga, među kojima su, prema objavljenom spisku, zaposleni u obrazovnim ustanovama, opštinskim službama i javnim ustanovama.

U tim slučajevima je ipak važno da se razlikuju podaci koji se odnose na javne funkcionere i podaci o građanima koji nisu javne ličnosti. Interes javnosti jeste da sazna da li je neka javna ustanova korišćena za partijsku propagandu, ali iz toga ne proizlazi automatski pravo da se objave privatni podaci svakog zaposlenog koji se našao u nekoj bazi.

Reakcija Poverenika

Zbog toga je reagovao i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i saopštio da je 29. oktobra primio veći broj predstavki građana zbog objavljivanja njihovih podataka na stranici Očisti.net. Poverenik je pokrenuo postupak utvrđivanja činjenica i identifikacije ljudi koji su obradili podatke.

To ne znači da je utvrđena nezakonitost svakog pojedinačnog podatka, niti da su tvrdnje sa sajta netačne, ali znači da je pitanje načina na koji su podaci prikupljeni i objavljeni postali predmet postupanja nadležnih institucija.

Naravno, to ne umanjuje značaj otkrivanja organizovanog političkog delovanja na internetu, jer ako je postojala infrastruktura koja je koordinisala komentarisanje i napade na političke protivnike, to je tema od nesumnjivog javnog značaja.

Tako je upravo analiza „Vremena“ ukazala na prijavljivanje korisnika sa mreža 231 javne ustanove, pri čemu je 94 odsto evidentiranih prijava iz tih mreža bilo u periodu između 7 i 16 časova. To su podaci koji zaslužuju institucionalnu proveru, naročito zbog mogućeg korišćenja javne infrastrukture i radnog vremena.

Premeštanje pažnje s mehanizma na pojedince

Moguće je, dakle, objaviti dokumentaciju o načinu rada sistema, analizirati njegove naloge, zadatke, finansiranje i veze sa javnim institucijama, a da se pritom ne objavljuju brojevi telefona i drugi podaci koji nisu neophodni za razumevanje slučaja.

U suprotnom, javnost dobija mnogo imena, ali ne nužno i mnogo pouzdanih saznanja, a što je možda i gore, umesto razumevanja mehanizma, pažnja se premešta na pojedince, a umesto provere podataka, njihovim objavljivanjem stvara se privid da je stvar već dokazana.

Dodatni problem su objave sa privatnih naloga na društvenim mrežama, koji za razliku od novinske redakcije ili institucije, nemaju ustanovljene uređivačke procedure, obavezu provere navoda, pa i pravo druge strane na odgovor. Tako se briše granica između dokumentovanja političkog delovanja i javnog targetiranja.

Ako je javno objavljivanje ličnih podataka problem kada su meta protivnici prethodne vlasti, onda je problem i kada su meta njegove pristaše. U suprotnom, ne štitimo princip, već samo menjamo stranu kojoj je dozvoljeno da ga krši.

Razotkrivanje političke propagande jeste u javnom interesu, ali objavljivanje ličnih podataka nije samo po sebi dokaz javnog interesa.  Razlika između ta dva postupka možda je jedan od prvih testova da li se posle političkog poraza režima menja samo raspored moći ili i način na koji društvo razume granice dopuštenog.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!