Bilo je tužno biti na 69. Sajmu knjiga u Beogradu

Da je juče zatvoren 69. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu retko ko je zabeležio, a njegovo postojanje zanimalo je tek po neki medij. Ima se utisak da ga nije ni bilo.

Zapravo, o Sajmu knjiga koji je trajao od  23. do 31. oktobra, gotovo da nije imalo šta da se javi. RTS javlja da je tokom devet dana predstavljena nova književna i stručna izdanja, da su organizovana gostovanja domaćih i stranih autora, da su dodeljene književne nagrade, da je priređen program tuniskoj kulturi i književnosti koja je bila gost domaćin.

Bez izdavača i njihovih knjiga

I to je sve tačno. Ali: na 69. Sajmu knjiga je odsustvovalo više od 100 izdavača i njihovih knjiga, i to onih najvažnijih izdavača u Srbiji čije knjige opstaju u vremenu.

Iako je bilo za četvrtinu manje izdavača nego prethodnih godina, izlagački prostor nije smanjen, Sajam je održan u halama 1, 1a, 2a i 4. Valjda da bi broj iskorišćenih kvadrata bio argument da je sve kako treba da bude.

S obzirom da ove godine nije bilo glavnih izdavača i njihovih knjiga, nije bilo ni publike. Lepe hale Beogradskog sajma bile su prazne. Bilo je tužno biti na Sajmu ove godine.

Foto: Printscreen/RTS

Beogradski sajam knjiga je svih svojih decenija najvažnija manifestacija izdavaštva u Srbiji. Mesto gde se pokažu sve objavljene knjige protekle godine. Koliko novih knjiga ove godine nije bilo na Sajmu? Samo „Laguna“ ih objavi više od 300, plus svi ostali izdavači čijih knjiga ove godine nije bilo na Sajmu. Koliko je to? Prema odokativnoj proceni više od ukupnog broja izdanja svih ovogodišnjih  učesnika.

Pošta Srbije nije izdavač

Najuočljivi štand 69. Sajma imala je Pošta Srbije, koja istina ima izdavačku delatnost, ali nije izdavač. Na najvećem štandu, u centru arene Hale 1 organizovali su svakodnevni program, pa i predstavljanje svojih izdanja.

Na primer „185 godina Pošte Srbije“ i „Prve opštinske pošte Kraljevine Srbije: 1883–1903”. Na njihovom programu su bile i promocije  knjiga  partnerskih kuća poput „Vujanski krst patrijarha Pavla” Centra za stručno usavršavanje iz Kruševca ili Arhiva Vojvodine sa izabranim knjigama Pere Zupca.

Promocije su bile malo posećene, a  štand su posetili Zoran Anđelković i njemu bliski ljudi.

Po čemu ćemo ga pamtiti

Sajam je pretvoren u izložbu državne administracije i javnih službi, prostor za promovisanje poštanskih usluga, administrativnih projekata, crkvenih izdanja, a pre svega za tapšanje po ramenu onih koji tvrde da je 69. Sajam knjiga – sajam knjiga. I to impresivan.

Pre dve godine na Sajam knjiga je došlo više od 203.000 posetilaca, prošle manje od 135.000, a ove godine se očekuje broj nedostojan ove manifestacije. Mediji čije su ekipe bile juče na Sajmu, poslednjeg dana, kažu da su mnogi štandovi već bili zatvoreni, a da je na preostalima bilo nezamislivo malo ljudi.

Eto po tome će ostati upamćen 69. Sajam: po izostanku knjiga i publike. Da su organizatori hteli da se ovo ne desi i da bude kako priliči, radili bi u korist knjiga izdavaštva i publike. Zašto nisu? Stiče se utisak da nisu hteli.

Inače, Sajam knjiga i Sajam automobila su najprofitabilniji programi Beogradskog sajma.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!