Ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, poslovni princip Željka Mitrovića je da se aranžira sa svakom vlašću. Ako je suditi po dosadašnjem delovanju Studentskog pokreta, to mu ovog puta neće poći za rukom
Među najupečatljivijim scenama iz vremena neposredno posle Petog oktobra 2000. godine je ona kada je Nenad Čanak, tada lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, svirao klavir na Televiziji Pink.
U tom trenutku Pink je važio za televiziju koja je samo nekoliko dana pre Čankovog izvođenja pesme „My Way“ bila simbol zlokobnog medijskog sistema koji su iznedrili Slobodan Milošević i Mirjana Marković.
Ništa nije bilo prepušteno slučaju, a Željko Mitrović je uspeo da uspostavi dihotomiju: oko Čanka koji je sedeo za belim klavirom uvijale su se oskudno odevene plesačice. Bilo je jasno da šalje poruku da će Pink kao lajt motiv uređivačke politike zadržati kič kulturu, ali i da će njegov dotadašnji medijski rad kod postmiloševićevskih vlasti biti prokuvan i iscentrifugiran na 90 stepeni, s omekšivačem, i beo kao sneg.
Pre Čankovog performansa, Petog oktobra, Pink je prekinuo program na dva sata. Kada je emitovanje nastavljeno, program su otvorili bubnjari Dragoljuba Đuričića, a potom se gledaocima obratio Mlađan Dinkić, jedan od istaknutih predstavnika DOS-a. Bila je to jasna poruka da će se ova televizija prilagoditi novoj političkoj realnosti ili je neće biti.
Oportunizam i žilavost Pinka nisu u tom momentu bili tek sticaj srećnih okolnosti, jer Pink i nije nastao kao medijski projekat koji je slučajno uspostavio dobre odnose sa vlašću. Od samog početka je bio tesno povezan sa političkim i poslovnim ambijentom devedesetih.
Promena strane nakon Petog oktobra nije značila da je Pink postao nezavisan medij, niti da je Mitrović odlučio da preispita sopstvenu ulogu tokom devedesetih.
Već 27. oktobra 2000. godine on je prodao deo Pinka austrijskoj kompaniji Mitsui, obrazlažući potez potrebom za svežim kapitalom i širenjem međunarodnih veza. Taj posao izazvao je ozbiljne sumnje u javnosti. NUNS je transakciju ocenio kao moguće pranje novca, dok su pojedine organizacije upozoravale da bi ulazak stranog kapitala mogao da posluži kao zaštita od eventualnog preispitivanja ranijeg poslovanja. Mitrović je takve optužbe odbacivao.
Narednih godina je održavao dobre odnose sa različitim centrima političke moći, i gledajući da se ne zameri ni Zoranu Đinđiću, ni kasnije Borisu Tadiću.
Novi zaokret dogodio se dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, toko je je doživeo pravi političko-propagandni procvat.
Pink je postepeno postao jedan od najvažnijih medijskih oslonaca Aleksandra Vučića. Informativni program dobio je izrazito jednostranu političku, praktično propagandnu funkciju. Na TV Pink obračuni sa opozicijom, kritičarima vlasti i nepodobnim javnim ličnostima postali su svakodnevica.
Posebno su poznata Mitrovićeva „otvorena pisma“ Vučićevim neistomišljenicima koja su, najblaže rečeno, bila na ivici dobrok ukusa.
Mnogo mračniji – neki Mitrovićevi kritičari smatraju smatraju čak i poguban – bio je „prilog“ koji je Pink objavio o Oliveru Ivanoviću.
Mitrović nije skrivao svoju podršku novoj Vučićevoj vlasti. U septembru 2012. godine, u intervjuu za Kurir, govorio je o pozitivnim znacima koje je davala nova vlada i očekivanjima da će se promeniti politički ambijent u zemlji.
Još eksplicitniji bio je u decembru 2018. godine, gostujući u jutarnjem programu sopstvene televizije, kada je izjavio da ne vidi nijedan problem u aktuelnoj vlasti i da Pink podržava njenu politiku. Aleksandra Vučića opisao je kao političara kakvog Srbija nije imala i kakvog, prema njegovom mišljenju, neće imati narednih 200 godina.
Posebno je zanimljivo njegovo objašnjenje zbog čega je zavoleo Vučića. Mitrović je ispričao da je Pink 2013. godine imao poreski dug i da je od tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade tražio određenu vrstu ustupka. Vučić mu je, prema njegovim rečima, dao rok od 30 dana da izmiri obaveze, uz upozorenje da će u suprotnom kompanija otići u stečaj. Mitrović je tvrdio da je zbog toga morao da proda deset odsto Pinka i fabriku žvaka, ali je upravo taj postupak protumačio kao dokaz da se u Vučićevoj Srbiji prema svima postupa jednako.
Tako je nastala neobična politička ljubavna priča u kojoj je vlasnik televizije zavoleo predsednika zato što mu ovaj nije progledao kroz prste.
Usledila je nprekidna kampanja veličanja lika i dela Aleksandra Vučića i obrušavanja na njegove političke protivnike.
Aktuelni politički događaji ponovo otvaraju pitanje koliko je Pink vezan za jednu političku garnituru i da li bi Mitrović mogao da ponovi potez iz oktobra 2000. godine.
Indikativno je da je još 12. oktobra 2026, u emisiji Hit tvit, pročitano njegovo otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. U njemu je Mitrović predsedniku poželeo uspeh na izborima, nazivajući ga prijateljem i poručujući mu da njegova stabilnost i čvrstina predstavljaju preduslov napretka i budućnosti Srbije. Završio je potpisom: „Tvoj drug i prijatelj zauvek Željko Mitrović, zvani Žekspir“.
Naravno smanjenje poslovnog sistema ne dokazuje da je Mitrović počeo da menja politički kurs tako što će se ratosiljati pozorišta u kojem su stvarna ili glumljena publika bili Vučićevi sledbenici. Ekonomski problemi mogu da imaju sasvim druge uzroke.
Ipak, to malo vremena što je prošlo između političkog preokreta i najave velikog restrukturiranja njegove imperije teško može da prođe bez pažnje.
Svega nekoliko dana pre objave o otpuštanjima, Mitrović je javno iskazivao bezrezervnu odanost Vučiću. Za sada, dakle, nema dokaza da je već počeo da se približava novoj vlasti, ali istorija Pinka pokazuje da takvu mogućnost ne treba unapred odbacivati.
I vidno, pod hitno promenjen ton ružičastih informativnih programa, u kojima najednom podeljeno na ravne časti do izražaja dolaze predstavnici Studentske liste i „lider opozicije“ Aleksandar Vučić. Za sada.
Ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, Vučiću bi uskoro mogla da bude uskraćena mogućnost da nastavi da truje javnost preko Pinkovih kanala i da se upravo na toj televiziji suoči sa „revolucionarnom pravdom“, jer Mitrovićev osnovni poslovni model je aranžiranje sa aktuelnom vlašću. Bilo kojom.
Ako je suditi po dosadašnjem delovanju Studnetskog pokreta, to mu ovog puta neće poći za rukom.
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija.Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pripadnici Uprave kriminalističke policije izneli su crne džakove i kutije iz prostorija PIO fonda u Beogradu. Ranije je podneta krivične prijave protiv direktora Fonda Relje Ognjenovića i NN odgovornih lica zbog sumnje na uništavanje službenih spisa i dokaza.
Grupa od 37 novinara i drugih medijskih profesionalaca zatražila je hitnu obustavu finansiranja medija javnim novcem, uz obrazloženje da pojedine televizije i drugi mediji krše zakon i etički kodeks. Potpisnici apela očekuju i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oduzme dozvolu za emitovanje televiziji Informer
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
