Srpski parlament biće među najobrazovanijim na svetu

Astrofizičar koji se bavi evolucijom galaksija, elektroinženjer sa iskustvom u projektovanju robota, organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida-19, istraživači u oblasti obrazovanja, sociolozi, politikolozi, ekonomisti i lekari našli su se među novoizabranim poslanicima Skupštine Srbije.

Reč je o sazivu koji se, prema oceni časopisa Science, po obrazovnoj strukturi može svrstati među najobrazovanije parlamente na svetu.

Među budućim poslanicima „Studentske liste” je nekoliko desetina predstavnika akademske zajednice, dok više od polovine njih ima doktorat nauka ili doktorat medicine.

Program „Studentske liste” među ključnim ciljevima ističe borbu protiv korupcije, uspostavljanje meritokratije, odgovornost i vladavinu prava.

Očekuje se obnova autonomije univerziteta

Pobeda „Studentske liste” stvorila je očekivanja i u oblasti nauke i visokog obrazovanja. Istraživači u Srbiji nadaju se da bi značajno prisustvo akademskih radnika u novom parlamentu moglo da doprinese obnovi univerzitetske autonomije, stabilnijem finansiranju nauke i dostupnijem obrazovanju.

Tokom Vučićeve vlasti, kako ocenjuju predstavnici akademske zajednice, akademske slobode su oslabljene, univerziteti su postali duboko politizovani, a kritički nastrojeni pojedinci potisnuti na marginu. Jedan od ciljeva nove političke grupacije jeste i zaustavljanje dugotrajnog odlaska obrazovanih ljudi iz zemlje.

„Za naše univerzitete, ova pobeda je odlučujuća – ona odmah zaustavlja aktivno razaranje visokog obrazovanja koje je sprovodio prethodni režim“, kaže Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu. „Iako nova vlada prvo mora da uspostavi vladavinu prava i suzbije korupciju – što znači da će za potpuni oporavak našeg naučnog sektora biti potrebno vreme – promene su, po svemu sudeći, na pomolu.”

Slična očekivanja izneo je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji je poručio da su pred Srbijom bolja vremena.

Stručno znanje kao značajan resurs za sprovođenje reformi

Časopis Science navodi da nije izvesno koliko će izabranih akademskih radnika napustiti svoje dosadašnje poslove i profesionalno se posvetiti politici. U Srbiji je moguće da poslanici istovremeno obavljaju i druge poslove, pod uslovom da time ne dolaze u sukob interesa.

Iako veliki broj novih poslanika nema prethodno političko iskustvo, njihovo stručno znanje moglo bi da bude značajan resurs za sprovođenje reformi, smatra molekularni biolog Željko Popović sa Univerziteta u Novom Sadu.

Jedan od ključnih problema jeste politički uticaj na rad univerziteta, režim je vršio pritisak na akademske radnike kako bi se prilagodili politici vladajuće partije, a svoje političke saveznike je postavljao u upravljačka tela visokoškolskih ustanova. Pojedini akademski radnici, označeni kao politički nepodobni, ostali su bez posla.

Hemičarka Marija Lesjak sa Univerziteta u Novom Sadu, koja je takođe izabrana za poslanicu, smatra da univerziteti moraju imati slobodu da samostalno razmišljaju, sprovode istraživanja i iznose kritičke stavove, bez straha od političkih posledica.

Kao jedan od mehanizama političkog pritiska navela je centralizovani sistem finansijskog upravljanja, u okviru kojeg se sve transakcije obavljaju preko državne blagajne. Prema njenoj oceni, takav sistem značajno ograničava mogućnost fakulteta da samostalno upravljaju novcem i planiraju sopstveni razvoj.

Promene se očekuju i u načinu raspodele sredstava za naučna istraživanja. Fizičar Miodrag Krmar sa Univerziteta u Novom Sadu, koji je bio kandidat „Studentske liste“, ocenio je da su se tokom prethodne vlasti sredstva često dodeljivala na osnovu političkih i ličnih veza, umesto prema stručnim i naučnim rezultatima, što je ozbiljno narušilo kvalitet istraživačkog rada.

Program nove političke grupacije predviđa uvođenje predvidljivijeg sistema finansiranja nauke, osnivanje nezavisnog Fonda za nauku i sprečavanje političkog mešanja u evaluaciju istraživačkih projekata. Među najavljenim merama nalazi se i podrška istraživačima koji rade u inostranstvu, a žele da se vrate u Srbiju.

Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!