Ekstremne vrućine dovele su do nestanka glečera na Triglavu, najvišem vrhu Slovenije. Ostale su samo „mesečaste kamene pustinje".
Poslednji ledeni deo sa najvišeg vrha Slovenije, Triglava, je nestao.
Triglavski glečer je izgubio 93 odsto svoje površine između 1983. i 2003. godine, smanjivši se na manje od hektara.
On je ranije pokrivao ledom prekrivenu površinu od preko 56 fudbalskih terena, a sada je ostalo tek nekoliko manjih, izolovanih površina koje više podsećaju na komade skamenjenog snega zimi, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.
Fotografije sa Triglava potvrđuju da leda više nema.
Foto: AP PhotoTopljenje glečera na Triglavu
Matija Zorn, direktor Geografskog instituta Anton Melik u Sloveniji, kazao jeda planina Triglav zauzima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu i da nestanak glečera predstavlja gubitak važnog izvora podataka i indikatora klimatskih promena.
„Znao sam da će svake godine leda biti sve manje, ali sam šokiran koliko je to manje,“ kaže Zorn.
On je prvi put izvršio merenja na glečeru 2001. godine i kaže da je brzina promena bila iznenađujuća.
„Topljenje je neverovatno. Godine 2002. smo izvadili jezgro leda za geohemijske analize i bilo je duboko pet metara. Sledeće godine, stajao sam na istom mestu, ne na ledu, već na steni,“ kaže Zorn.
Leda ima samo još u pećinama
Iako je glečer na Triglavu praktično nestao, naučnici su pronašli led u pećinama ispod najvišeg vrha Slovenije, jer je njegovo povlačenje omogućilo da se otkriju nova okna.
Drugi slovenački glečer na planini Skuta se takođe dosta smanjio i istanjio, ali preostali deo leda je bolje zaklonjen od onog na Triglavu, pa se očekuje da će izdržati još nekoliko godina.
Foto: AP Photo„Postoje neke stvari za koje su ljudi mislili da su večne. Glečeri to očigledno nisu“
Veliki toplotni talasi, pojačani zagađenjem ugljenikom su opustošili i Alpe i sveli glečere na ono što naučnici nazivaju „mesečastim kamenim pustinjama“.
Miha Pavšek, glaciolog i planinarski vodič, kaže za „Gardijan“ da se se priroda menja pred našim očima, ali da to još uvek nismo shvatili ozbiljno.
„Postoje neke stvari za koje su ljudi mislili da su večne. Glečeri to očigledno nisu,“ rekao je Pavšek.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Naslov monografije Sidro i pesak je njen, Branke Petrić. Sidro je simbol uzemljenja, težišnog oslonca, pesak svakovrsne prolaznosti. A njen se život, rekla je, zbivao i odvijao na razmeđi”
Na izborima 5. maja 1935. godine glasalo se između vladine i opozicione liste. Vlast je pred izbore zastrašivala učitelje i učene ljude otkazima i hapšenjem, opozicione kandidate je nazivala saveznicima ustaša i optuživala ih da su organizovali atentat na kralja, inostrane novinare je sprečavala da izveštavaju…
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
