Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost upotrebe bombe MOAB, poznate kao „majka svih bombi“, u eventualnim novim napadima na Iran, objavio je CNN pozivajući se na američke zvaničnike. Ipak, postoje sumnje da bi ovo oružje moglo da uništi duboko ukopana iranska nuklearna postrojenja
Američka vojska pripremila je nove planove za moguće napade na iransku energetsku infrastrukturu i nuklearna postrojenja, koji uključuju i upotrebu takozvane „majke svih bombi“, ukoliko predsednik SAD Donald Tramp naredi nastavak vojnih operacija protiv Irana, objavio je CNN pozivajući se na više američkih zvaničnika upoznatih sa vojnim planiranjem.
Reč je o bombi GBU-43/B MOAB („Massive Ordnance Air Blast“), najvećem nenuklearnom eksplozivnom oružju u američkom arsenalu. Njena eventualna upotreba protiv Irana predstavljala bi značajnu eskalaciju sukoba, ali američki vojni planeri istovremeno izražavaju sumnju u to da li bi ovo oružje moglo da ostvari ključne strateške ciljeve Vašingtona.
Prema izvorima CNN-a, Tramp je naredio izradu dodatnih planova za napade koji bi obuhvatili veliki broj energetskih postrojenja. Jedna od razmatranih mogućnosti jeste i upotreba MOAB-a u operacijama protiv iranskih nuklearnih lokacija, uključujući planinsko područje Pikaks (Pickaxe Mountain), za koje SAD i Izrael veruju da se u njemu nalaze delovi iranskog nuklearnog programa.
Nije poznato da li će Tramp odobriti takve napade. Iako je javno nagovestio da pre američkih međuizbora 3. novembra neće pokretati nove vojne operacije, pojedini njegovi savetnici, prema navodima CNN-a, nisu sigurni da li je ta izjava konačna.
Iako ima ogromnu razornu moć, MOAB nije prvenstveno namenjena uništavanju duboko ukopanih postrojenja. Eksplodira iznad tla i stvara snažan udarni talas, zbog čega je pogodnija za ciljeve na površini nego za objekte zaštićene debelim slojevima stena.
Upravo to predstavlja problem za eventualni napad na iranska nuklearna postrojenja. Prema izvorima CNN-a, sumnja se da bi bomba mogla da prodre dovoljno duboko da uništi objekte za koje se veruje da se nalaze ispod planine Pikaks, gde bi postrojenja mogla biti zaštićena slojevima granita.
Jedan od izvora upoznatih sa vojnim planiranjem ocenio je da je MOAB pogodnija za uništavanje velikih površina nego za probijanje duboko ukopanih bunkera. Zbog toga bi njena upotreba mogla da ima i psihološku svrhu, odnosno da demonstracijom razorne moći poveća pritisak na iransko rukovodstvo.
Dodatni rizik predstavlja mogućnost velikog broja civilnih žrtava ukoliko bi bomba bila upotrebljena protiv infrastrukture u blizini naseljenih područja.
Planiranje novih udara odvija se u trenutku kada Bela kuća pokušava da pronađe način da okonča sukob, a da Tramp to ne predstavi kao američki poraz. Prema navodima CNN-a, predsednik SAD odbacivao je ideju da se američke snage jednostavno povuku, jer bi takav potez mogao biti protumačen kao poraz Vašingtona.
Istovremeno, Tramp ne pokazuje spremnost za veliku kopnenu operaciju u Iranu, koja bi mogla da izazove velike ljudske gubitke na američkoj strani. Vojni planeri razmatraju različite opcije, dok deo administracije traži način da predsednik proglasi uspeh i povuče snage, a da pritom ostavi prostor za diplomatski dogovor.
Među mogućim ciljevima takvog dogovora jeste ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog pravca za međunarodnu trgovinu energentima. Ipak, prema izvorima CNN-a, zasad nema jasnih naznaka da su Vašington i Teheran blizu sporazuma.
MOAB je razvijena početkom dvehiljaditih godina, a američka vojska prvi put ju je upotrebila u borbi u aprilu 2017. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, protiv položaja Islamske države u Avganistanu.
Meta je tada bila mreža utvrđenih podzemnih tunela koje su koristili borci te organizacije. Avganistanske vlasti saopštile su da je u napadu poginulo 36 pripadnika Islamske države.
Ukoliko bi bila upotrebljena protiv Irana, to bi bila prva upotreba ove bombe u sukobu sa tom zemljom. Američki vojni planovi, međutim, još ne znače da je odluka o napadu doneta.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Nasilni protesti potresli su Tiranu, gde su demonstranti palili objekte i sukobljavali se sa policijom. Okupljeni zahtevaju promene u obrazovnom sistemu i veću odgovornost vlasti, dok deo njih traži ostavku premijera Edija Rame
Protesti francuskih srednjoškolaca ne samo da ne jenjavaju već su postali gotovo uvodna vest svih svetskih medija, uz zastrašujuće slike ogoljenog policijskog nasilja. Poražavajuća slika francuskog školstva danas u suštini je samo slika i prilika kontinuiranog zanemarivanja i urušavanja javne uprave uopšte, a školstva naročito, koje je za Makronovog dvomandatskog vakta 2017–2027 doživelo svoj žalosno očigledni vrhunac
Uoči izbora 27. oktobra, centralna tema kampanje je pitanje odgovornosti premijera Benjamina Netanjahua (vidi sliku) za Hamasov masakr pre tri godine. Oko 70 odsto birača kaže da će ta tema uticati na njihovu odluku
Donald Tramp je prešao na pogrešnu stranu istorije, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Sparazum Trampa i Putina o ruskoj isporuci dizela smatra izdajom
Sud u Vašingtonu produžio je privremenu meru kojom se CNN-u, MSNBC-u i Politiku omogućava izveštavanje iz Bele kuće do okončanja sudskog postupka. Sudija Keli ocenio je da je odluka Trampa da novinarima tih medija ukine stalne propusnice odmazda
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
