U predizbornoj retorici građanina Aleksandra Vučića izdvajaju se tri obrasca: najava odbrane izborne volje, targetiranje političkih protivnika kao pretnje državi i neodređenost oko toga ko će sprovoditi „odbranu“ te izborne volje.
Kada se izborna utakmica prikazuje kao borba za opstanak zemlje, protivnik kao neko ko želi da je uništi, a odbrana rezultata kao pitanje odlučnosti i snage, ostaje otvoreno pitanje da li se govori isključivo o zaštiti zakonitog izbornog procesa ili se priprema teren za političko opravdavanje oštrijeg obračuna.
Na predizbornom skupu u Leskovcu, 10. oktobra, Vučić je pozvao pristalice da predstojeće izbore shvate kao „odsudnu bitku“, upozorivši da Srbija neće imati budućnost ako njegovi politički protivnici pobede. Govorio je i o novcu koji je, prema njegovim tvrdnjama, uložen spolja u rušenje Srbije, da bi poručio kako nikome neće dozvoliti da promeni ili preinači narodnu volju.
Poziv građanima da izađu na izbore i bore se za svaki glas nije sporan. Problem nastaje kada se redovna politička konkurencija predstavlja kao egzistencijalna pretnja državi. Ako je protivnička pobeda unapred povezana s uništenjem zemlje, onda se izborni rezultat više ne predstavlja samo kao odluka birača već kao pitanje nacionalne bezbednosti.
Takva retorika može da suzi prostor za prihvatanje političkog poraza i da unapred delegitimiše protivnika, bez obzira na to šta će pokazati izborni rezultati. Sama po sebi, međutim, ona nije dokaz da je nasilje planirano.
Sličan obrazac vidi se i u drugim Vučićevim izjavama.
„Potpuno smo spremni da odbranimo izbornu volju“
Vučić je 28. septembra poručio da je njegova lista spremna da odbrani izbornu volju, uz tvrdnju da protivnici razmišljaju o tome kako da na ulici ostvare ono što ne mogu na izborima. Dodao je da će nadležne institucije štititi rezultate ukoliko neko pokuša da ih sruši nasiljem. Istovremeno je rekao da je uvek prihvatao i poštovao izborne rezultate.
Zaštita izbornog rezultata od nasilja legitimna je obaveza države. Međutim, politički je značajno i u ovom slučaju veoma problematično što Vučić unapred naglašava mogućnost nasilnog osporavanja rezultata, uz optužbe na račun protivnika. Tako se javnost priprema za mogućnost da eventualni spor nakon izbora bude protumačen ne kao pitanje regularnosti glasanja, već kao pokušaj nasilnog prekrajanja narodne volje.
Izjava ne predstavlja neposrednu najavu nasilja vlasti, ali ostavlja prostor za pitanje ko sve može biti obuhvaćen pojmom odbrane.
„Država će izabrati trenutak kada će da odgovori na nasilje“
U aprilu 2025, govoreći o studentskim blokadama i protestima, Vučić je rekao da će država odabrati trenutak kada će odgovoriti na nasilje, koje je izjednačio sa i siledžijstvom. Dodao je da će takvo stanje prestati kada država više ne bude mogla da ga toleriše.
Ova izjava nije neposredno vezana za izborni rezultat, ali je važna za razumevanje Vučićevog političkog rečnika. Kada se različiti oblici protesta unapred svrstavaju u nasilje, a odgovor države predstavlja kao pitanje trenutka, kao što to Vučić čini, onda se ne precizira dovoljno jasno šta taj odgovor podrazumeva i gde su njegove granice. Država ima pravo i obavezu da reaguje na protivzakonito ponašanje, ali takva reakcija mora da bude zasnovana na zakonu, individualnoj odgovornosti i srazmernosti, a ne na političkoj proceni da je strpljenje vlasti iscrpljeno.
„Imaćemo dovoljno snage da se odbranimo“
U martu 2025. Vučić je, govoreći o nasilju i radu policije i tužilaštva, rekao da će vlast imati dovoljno snage da se odbrani tamo gde institucije ne budu radile svoj posao. Istovremeno je naglasio da nikoga neće napadati niti dirati i da želi da se uspostavi vladavina institucija.
Upravo je taj dodatak važan: izjava se ne može korektno predstaviti kao otvorena najava fizičkog obračuna. Ipak, kada Vučić – koji je u tom trenutku nosilac najviše državne funkcije – govori o snazi kojom će se vlast sama braniti u slučaju da institucije ne postupaju, ostaje pitanje na koga se ta poruka odnosi i kojim sredstvima bi se takva odbrana sprovodila.
U demokratskom sistemu odgovor na neefikasnost institucija trebalo bi da bude njihovo osposobljavanje i zakonito postupanje, a ne stvaranje utiska da politička vlast može da preuzme njihovu ulogu.
„Molim sve pristalice da ne prihvate nasilje“
Vučić je 2. oktobra pozvao pristalice svoje liste da ne prihvate nasilje, govoreći o tvrdnjama da se očekuje novi 5. oktobar i upozoravajući na ono što je opisao kao ozbiljnu opasnost za zemlju.
Ovaj poziv ne treba zanemariti, jer predstavlja jasno javno odbacivanje nasilja. Međutim, otvara se pitanje zbog čega se mogućnost političke promene ponovo povezuje s nasilnim prevratom. Peti oktobar 2000. jeste uključivao upad demonstranata u Skupštinu i paljenje dela zgrade, ali je predstavljao i masovni protest nakon spornih predsedničkih izbora.
Svako poređenje s tim događajima zahteva da se razlikuju izborno osporavanje, masovna mobilizacija i nasilni incidenti, umesto da se sve unapred svodi na istu kategoriju.
Iako nijedna od ovih izjava sama po sebi ne dokazuje da Vučić planira nasilje u slučaju nepovoljnog izbornog rezultata, njihov značaj je u obrascu koji zajedno stvaraju: da je vlast čuvar jedine autentične narodne volje, da su njeni protivnici pretnja državi, a da je za odbranu izbornog rezultata potrebna odlučnost i snaga. Zato ostaje pitanje da li će se ta odbrana, ako dođe do spora, odvijati isključivo kroz institucije i zakonske procedure ili će politička retorika poslužiti kao opravdanje za pritisak na one koji osporavaju rezultate.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
