Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Asfalt u Beogradu tokom letnjih dana može da se zagreje na više od 60 stepeni Celzijusa, dok površine u gustoj hladovini drveća mogu biti i za nekoliko desetina stepeni hladnije. Kako pokazuje termovizijsko istraživanje dr Ivana Simića, objavljeno na portalu Klima 101, izbor materijala, zelenilo i hladovina imaju veliki uticaj na toplotni komfor ljudi u gradu.
Jedan od upečatljivih primera zabeležen je u novobeogradskom A bloku, prema Ulici Jurija Gagarina. Iako je temperatura vazduha tokom merenja bila oko 31 °C, asfalt na parkingu zagrejao se na 65 i više stepeni, dok je prirodno zemljište pod krošnjom drveta bilo hladnije od 30 °C.
Reč je o temperaturama površina, a ne vazduha, ali one značajno utiču na osećaj toplote. Asfalt, beton i druge veštačke površine tokom dana apsorbuju veliku količinu energije, koju kasnije emituju u okolinu.
Termovizijsko snimanje, sprovedeno kamerom na dronu tokom sunčanog avgustovskog dana, obuhvatilo je više karakterističnih lokacija u Beogradu.
U Ruzveltovoj ulici, kod „Zire“, temperatura asfalta bila je oko 55 °C, dok su fasade izložene suncu dostizale približno 50 °C. U Bulevaru kralja Aleksandra, kod „Liona“, gde odrasli platani formiraju gustu hladovinu, temperatura asfalta u hladu bila je ispod 30 °C.
Kako se navodi u tekstu, razlika se ne oseća samo na površinama. Iako temperatura vazduha može biti ista, ulica bez hladovine je znatno neprijatnija za pešačenje od prostora ispod krošnji.
Za to je važna srednja temperatura zračenja, koja objedinjuje uticaj Sunčevog zračenja, fasada, asfalta, betona i drugih površina koje okružuju čoveka. Zbog toga dve lokacije sa istom temperaturom vazduha mogu imati potpuno različit toplotni komfor.
Na Banovom brdu upoređene su Požeška ulica i Ulica Blagoja Parovića. U Požeškoj je asfalt dostigao oko 50 °C, a behaton oko 55 °C, dok su odrasle lipe u Blagoja Parovića značajno smanjile zagrevanje površina.
U novobeogradskom Bloku 38 asfaltne pešačke staze u hladu imale su između 25 i 30 °C. Međutim, igrališta, školska dvorišta i parking, gde dominiraju beton, asfalt i crni tartan, ostali su mnogo topliji.
Temperatura betona školskog dvorišta dostigla je oko 55 °C, dok je tartan na dečjem igralištu bio rekorder sa više od 75 °C.
Termovizijsko snimanje A bloka pokazalo je i značaj albeda – sposobnosti materijala da reflektuje Sunčevo zračenje. Svetlije površine apsorbuju manje energije i manje se zagrevaju, što u prostoru sa malo prirodnog zemljišta i drveća može donekle ublažiti toplotno opterećenje.
Ipak, prema Ulici Jurija Gagarina, na parkingu je izmerena temperatura asfalta od čak 65 °C.
Nalazi istraživanja dr Ivana Simića, objavljeni na portalu Klima 101, pokazuju da se toplotni komfor ne može procenjivati samo na osnovu temperature vazduha. Razlike u temperaturi površina i srednjoj temperaturi zračenja mogu biti ogromne.
Zbog toga bi obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da bude jedan od prioriteta urbanog planiranja, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima.
Odrasla stabla sa razvijenim krošnjama predstavljaju jedan od najefikasnijih načina zaštite od Sunčevog zračenja. Tamo gde sadnja drveća nije moguća, važan je izbor svetlijih materijala sa višim albedom, uz propusne i vegetacijom pokrivene površine.
Kako se zaključuje, toplotni komfor trebalo bi da bude jedan od osnovnih kriterijuma urbanog planiranja, a ne naknadna intervencija.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
