Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da suša neće ugroziti potrebe Srbije i njeno snabdevanje osnovnim poljoprivrednim proizvodima, ali da će zbog slabijih prinosa biti smanjen izvoz, posebno kukuruza, dok će soja pretrpeti najveći pad proizvodnje.
Prostran je rekao da je oko dve trećine poljoprivredne godine završeno veoma dobro, uz dobre prinose pšenice, ječma, raži, ovsa i uljane repice, kao i voća i povrća, dok je u silosima više od dva miliona tona pšenice.
„Ono što je stizalo do 20. jula bilo je odlično. Taj deo godine je završen i nema razloga da proizvodi koji su već ubrani i smešteni u silose značajnije poskupe“, izjavio je Prostran agenciji FoNet.
On je naveo da će kukuruza, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali da bi Srbija mogla da izveze manje nego što je planirano.
„Kukuruz je jedna od najvažnijih izvoznih stavki srpske poljoprivrede“, konstatovao je Prostran.
Žege „obrale rod“ soje
Prema njegovoj oceni najteže je stradala soja.
Prostran je naveo da su julske žege praktično „obrale rod“ soje i da proizvodnje neće biti dovoljno ni za sve domaće potrebe.
„Soja teško podnosi ovakvu sušu ukoliko nije proizvedena u uslovima navodnjavanja, koje je u Srbiji i dalje nedovoljno zastupljeno. Ubuduće će onaj ko se odluči za soju morati da razmišlja o tome da sve površine budu pod sistemima za navodnjavanje“, rekao je Prostran.
On je izjavio da je Srbija ranije podsticala proizvodnju genetski nemodifikovane soje, koja je tražena u industriji.
„Kod suncokreta, zasejanog na više od 300.000 hektara, očekuje se pad prinosa. Prinos bi mogao da bude oko 2,5 tona po hektaru, umesto očekivanih 3,5 tona. Ipak, prema informacijama sa terena, zrno bi trebalo da bude kvalitetno, tako da bi trebalo da bude dovoljno sirovine za proizvodnju ulja. Žetva suncokreta već je počela“, rekao je Prostran.
„Šećerna repa se za sada relativno dobro drži, ali je i njoj suša umanjila potencijal. Pošto će vađenje repe početi tek u septembru, rano je za procenu konačnog prinosa i ukupne proizvodnje“, izjavio je Prostran, uz konstataciju da najveći teret suše nose poljoprivredni proizvođači, posebno zbog cena.
„Najviše će trpeti poljoprivredni proizvođači“
Kao primer je Prostran naveo suncokret, za koji su proizvođači očekivali cenu približnu prošlogodišnjoj, od oko 50 do 55 dinara, dok im se sada nude cene od oko 40 dinara.
„Najviše će trpeti poljoprivredni proizvođači“, rekao je Prostran.
On je dodao da će se cena kukuruza znati tek kada berba odmakne, jer se radi o berzanskoj robi, čija cena zavisi i od kretanja na svetskom tržištu.
Prostran je upozorio i na problem koji dolazi sa početkom nove poljoprivredne godine.
„Zbog izrazito suvog i ispucalog zemljišta biće teško pripremiti njive za setvu uljane repice i pšenice, koja počinje na jesen. Mene više brinu uslovi zemljišta za novu poljoprivrednu godinu. Kako uzorati njivu na ovako suvom i popucalom zemljištu i pripremiti zemljište za setvu pšenice koja počinje već u oktobru“, izjavio je Prostran.
On je ocenio da domaći bilans hrane neće biti ugrožen, ali da bi Srbija mogla da ostane bez dela planiranog izvoza.
Kao dodatni problem je Prostran naveo otežan izvoz zbog niskog vodostaja Dunava, kojim se tradicionalno transportuje deo poljoprivrednih proizvoda.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
