Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
U delu Dunava kod Đerdapa locirano je više desetina nemačkih ratnih brodova potopljenih pred kraj Drugog svetskog rata, od kojih je veliki broj u zoni luke Prahovo.
Reč je uglavnom o plovilima nemačke Crnomorske flotile koja su u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, namerno potopljena kod Prahova kako ne bi pala u ruke protivnika i kako bi bio otežan prolaz Dunavom. Njihovi ostaci decenijama predstavljaju problem za bezbednost plovidbe, posebno pri niskom vodostaju.
Na izvađenim brodovima pronađene su velike količine neeksplodiranih ručnih bombi, municije za protivavionske topove, dubinskih mina i projektila velike razorne moći.
Direktor Centra za razminiranje Republike Srbije Bojan Glamočlija rekao je FoNetu da su do sada iz korita reke izvučena tri plovila, među kojima je i jedan minolovac, dok su četiri plovila potkopana i gurnuta dublje u rečno korito Dunava.
Pored tih brodova, započeto je i vađenje četvrtog plovila, koje je isečeno na tri dela. U njegovom središnjem delu uočena je dubinska bomba, koja je uklonjena i uništena, kazao je Glamočlija.
On je objasnio da brizantni eksplozivi kojima se pune ubojna sredstva imaju praktično neograničen vek trajanja i da su i posle 80 i više godina opasni i smrtonosni, zbog čega je potreban veliki oprez prilikom njihovog uklanjanja i transporta.
Kako je naveo, ubojna sredstva velike mase, poput avionskih bombi i artiljerijskih projektila velikog kalibra, usled svoje težine najčešće prodiru na veće dubine u zemlju i, dok su nepomerena, ne predstavljaju neposrednu opasnost po civilno stanovništvo.
Snaga i razorna moć tih ubojnih sredstava zavise od njihove vrste, kalibra i količine eksploziva koju sadrže. Reč je o avio-bombama i artiljerijskim projektilima velike razorne moći, koji i nakon više decenija predstavljaju ozbiljnu opasnost ukoliko dođe do njihovog pomeranja ili oštećenja, istakao je Glamočlija.
On je upozorio da je sasvim izvesno da se zbog niskog vodostaja, u isušenim delovima korita Dunava, ali i drugih reka, mogu pronaći različita neeksplodirana ubojna sredstva, koja su potencijalno veoma opasna.
Građanima se savetuje da budu oprezni ukoliko naiđu na predmete koji po obliku podsećaju na ubojna sredstva, da im ne prilaze i ne dodiruju ih, već da o tome odmah obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije pozivom na broj 192.
S obzirom na to da su se tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom drugih oružanih sukoba, ratne operacije vodile na Dunavu i u njegovoj neposrednoj okolini, postoji verovatnoća da na pojedinim delovima reke i dalje ima neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Glamočlija je podsetio da je Beograd 1941. godine dva puta bombardovala nemačka avijacija, dok su tokom 1944. godine savezničke snage izvele 11 bombardovanja, pri čemu je posebno bila pogođena železnička infrastruktura i područje Železničke stanice.
Prilikom izgradnje kompleksa Beograd na vodi pronađen je veliki broj neeksplodiranih ubojnih sredstava, među kojima i šest avio-bombi mase po 500 kilograma. I prilikom izgradnje tržnog centra Ada Mol pronađen je projektil velike mase, kazao je Glamočlija i dodao da se zbog toga, pre izvođenja radova u određenim delovima korita Dunava, sprovode opsežna istraživanja.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Od 1.858 brodova na 58. Barkolani u Trstu, najvećoj regati na svetu, Skiperi i polaznici IYT škole Sailing School Srbija zauzeli su 101. mesto
Željko Obradović vraća se u Beograd, ovog puta kao trener Panatinaikosa, u prvom susretu protiv Partizana od odlaska s klupe crno-belih. Arena je rasprodata, a večerašnji evroligaški duel donosi susret bivšeg trenera i kluba čiji je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
