foto: marija janković
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović tvrdi da opozicija preko medija širi paniku zbog navodnog otvaranja novih rudnika kod Zaječara. Gde bi ti rudnici trebalo da se otvore i odakle priča o njima?
„Širenje panike.“
Ovo je naslov koji je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović stavila preko medijskog teksta u kojem se piše o planovima kineske kompanije Ziđin da počne posao u petom rudniku u Srbiji.
Poslednjih nedelja ponovo slušamo pokušaje opozicionih političara da šire paniku, piše ministarka, „u vezi tobož otvaranja novih rudnika, preseljenja ljudi i uništavanja jednog dela Srbije“.
„Cilj te kampanje je da se kod građana neminovno stvori strah i nepoverenje“, dodala je ministarka i rekla da ove tvrdnje ne počivaju na činjenicama.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Povod za medijske natpise zapravo je državna odluka.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila je ranije javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja, kojim se planira dalji razvoj rudarske proizvodnje u Boru i Zaječaru, objavila je eKapija u julu 2026.
Dokument će, kako se navodi, biti na javnom uvidu do 3. avgusta, a predviđa izgradnju novog rudnika, nove topionice, prateće infrastrukture, ali i uspostavljanje zona u kojima bi, ukoliko stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, moglo doći do preseljenja stanovništva.
Plan, čiji je naručilac kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper), obuhvata oko 126 kvadratnih metara na teritoriji gradova Bora i Zaječara.
Na području Bora u obuhvatu su cele katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delovi katastarskih opština Šarbanovac i Brestovac, dok su na teritoriji Zaječara obuhvaćeni cela katastarska opština Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan.
Plan predviđa razvoj tri ključne celine – podzemnog rudnika Čukaru Peki (Donje ležište), novog rudnika bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nove metalurške topionice na području Bora, kao i infrastrukturne koridore koji će povezivati ta postrojenja.
Navedeno je da je planirani razvoj definisan do 2050. godine, dok je prva faza realizacije predviđena do 2035. Jedna od novina, kako se navodi, jeste izgradnja nove topionice kapaciteta do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje.
Odmah su pokrenute peticije građana koji žele da zaustave ove radove.
Maja Bjelanović iz „Zbora Ušće“ rekla je da je za jedan dan u Beogradu skupljeno oko 5.000 primedbi na širenje rudnika kod Zaječara i Bora. Oko 2.000 građana Zaječara je za samo tri sata potpisalo peticiju „Zaječar protiv rudnika – ovde ja živim i ne želim da se selim“.
Uz potpisivanje peticije, prikupljeno je i oko 300 primedbi na plan za proširenje rudnika Čukaru Peki i Malka Golaja, saopštilo je Udruženje za očuvanje prirode Eko Istok.
Opozicija iz koalicije „Promena u koju verujemo” saopštila je je da je potrebna institucionalna i vaninstitucionalna borba koju će opozicija uz pomoć udruženja i ekoloških organizacija voditi protiv štetnog uticaja rudarenja u blizini Zaječara.
Opozicija je obećavala da će, ako pobedi u Zaječaru, sprečiti širenje rudnika ka tom gradu. DW je prošle godine obišao mesta na kojima se vrše ispitivanja, novinari su razgovarali su sa aktivistima i stručnjacima, kao i sa predstavnicima Ziđina.
„Zaječarci su počeli da se plaše širenja rudnika onda kada su primećene prve bušotine“, rekao je Predrag Nikolić, inženjer iz Zaječara za DW još u leto 2025. „Prvo su primećene sonde na Kraljevici koje služe za geološka ispitivanja nekih magnetnih svojstava zemljišta. To je naravno diglo paniku. A onda je procurio jedan dokument, mislim iz 2022, kojim se daje dozvola za istraživanje na Kraljevici. Zatim smo videli i bušotine, a sve vreme ljudima se ništa ne govori o tome“.“
Tada su se on i pojedini Zaječarci zainteresovali za problem. Nikolić je tada rekao da je njegov saradnik počeo da istražuje satelitske snimke, pa su tako došli do lokacije Malka Golaja, koja je dovoljno daleko od puta prema selu Nikoličevo. Upravo se ova katastarska opština se navodi i u novom Planu.
„Tamo bukvalno možete da radite šta hoćete, a da vas niko ne primeti“, dodao je.
Ipak, ministarka je u objavi na Instagramu negirala da se bilo šta radi, ali je uz slike objavila i tekst u kojem kaže da „rudarstvo istorijski ima veliki značaj za istok Srbije“. Dodala je da je, zahvaljujući rudnicima u Boru, Srbija danas drugi najveći proizvođač bakra u Evropi.
„U rudarskoj industriji na istoku zemlje radi oko 7.000 ljudi, a kroz poreze, naknade i druge prihode država je od njihovog poslovanja prihodovala 1,7 milijarde dolara. Prosečna plata u kompaniji Serbia Zijin Copper iznosi oko 164.000 dinara, što je značajno iznad republičkog proseka i predstavlja sigurnu egzistenciju za hiljade porodica“, dodala je. „Zato je važno da se o budućnosti rudarstva govori odgovorno i na osnovu činjenica, uz istovremenu zaštitu životne sredine, zdravlja ljudi i interesa lokalnih zajednica.
Rekla je još da „plasiranje neistina preko medija i društvenih mreža znači zastrašivanje sopstvenog naroda bez argumenata i činjenica što opozicija i njihovi mediji sistematski čine.“
„Nijedan rudnik ne može da se otvori bez zakonom propisanih odobrenja, uslova, saglasnosti i dozvola“, napisala je još i dodala da „razvoj Srbije ne sme da bude talac širenja neutemeljenih tvrdnji koje nisu potkovane argumentima, već željom da se širi panika i privuče pažnja“.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Rafinerija Pančevo bi mogla da prestane sa radom zbog rekordno niskog vodostaja Dunava. Do sada je zaustavljena samo dva puta - tokom bombardovanja Srbije 1999. i zbog američkih sankcija NIS-u krajem 2025. Samo jedan mesec nerada Rafinerije, koštao je NIS milijarde dinara
Visoke temperature u Vojvodini prže kukuruz i soju, a na pojedinim njivama repa je potpuno izgorela i ostale su samo rupe gde je bio koren. Samo se suncokret drži, kažu poljoprivrednici
Struja će se ove nedelje u Srbiji trošiti kao da je ciča zima, najavili su nadležni. Za 105 gigavat-časova električne energije, zemlja dnevno potroši od sedam do 12 miliona evra, ukoliko se gledaju cene na berzi
Zvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
