Nema krize za kruzere

Prošle godine je širom sveta više od 37 miliona putnika otplovilo na krstarenje, što je najveći broj do sada. Tako pokazuju podaci Međunarodnog udruženja kompanija za kružna putovanja (Cruise Lines International Association, CLIA).

To udruženje predstavlja više od 95 odsto svetske ponude kružnih putovanja i očekuje nove rekorde u narednim godinama, piše Dojče vele.

Kristijan Rel, glavni ekonomista internet-brokera Scalable Capital, objašnjava:

„Poslednjih godina svedoci smo određene promene u potrošačkom ponašanju. Kada štede, ljudi najpre smanjuju klasičnu materijalnu potrošnju, odnosno kupovinu nameštaja, automobila ili odeće, ali su i dalje spremni da izdvoje novac za doživljaje. A odmor je i dalje jedno od najlepših životnih iskustava.“

Na brod – bez briga i organizacije

Prema Relovim zapažanjima, rast popularnosti krstarenja pre svega proizlazi iz njihovog koncepta.

„Reč je o svojevrsnom all inclusive paketu. Kada jednom odlučite da putujete kruzerom, na njemu možete da provedete ceo odmor, a veliki deo organizacije unapred je rešen.“

Ključna prednost je komfor. Hrana, zabava, wellness i sportski sadržaji već su obezbeđeni. Dodatne usluge, poput izleta na kopnu, mogu da se rezervišu, ali nisu obavezne. Gde god putnici pristanu, njihov plutajući hotel prati ih na svakom koraku.

Danas gotovo da ne postoji vrsta krstarenja koja nije dostupna na tržištu: od jeftinijih do ultraluksuznih aranžmana, od manjih brodova do džinovskih kruzera koji mogu da prime više od 7.500 putnika. Postoje krstarenja namenjena porodicama, samcima, ljubiteljima zabavne muzike ili hevi metala, kao i ona koja su usmerena na zabavu ili kulturu.

Takva ponuda naročito privlači putnike u SAD, gde živi najveći broj redovnih korisnika kruzera. CLIA je prošle godine u SAD zabeležila 20,6 miliona okeanskih krstarenja, što je 7,5 odsto više nego godinu ranije.

Na drugom mestu nalaze se nemačkiputnici, ali uz značajno zaostajanje. Tokom 2025. godinebili su gotovo na tri miliona okeanskih krstarenja, deset odsto više nego prethodne godine.

Najveća zarada dolazi od dodatnih usluga

Posao sa kruzerima je po pravilu izuzetno profitabilan. Royal Caribbean Group, jedna od najvećih svetskih kompanija u ovoj oblasti, prošle godine ostvarila je neto dobit veću od četiri milijarde dolara.

Prema Relovim rečima, cene karata uglavnom su određene tako da pokriju fiksne troškove poslovanja. Posebno na brodovima sa nekoliko hiljada putnika, karte mogu da se prodaju po relativno pristupačnim cenama kako bi se popunili kapaciteti.

„Prava zarada ostvaruje se kroz dodatne usluge, kao što su izleti na kopnu, specijalizovani restorani, wellness centri, kazina i prodaja alkoholnih pića“, objašnjava Rel.

U odnosu na većinu turističkih destinacija na kopnu, kruzeri imaju još jednu važnu prednost: kompanija na brodu praktično ima monopol.

„Bez obzira na to na šta putnik troši novac, pa čak i kada iz dosade kupuje u brodskim prodavnicama ili umetnička dela na brodu, taj novac na kraju završava kod brodarske kompanije. To je veoma zanimljiv poslovni model.“

Tri američka giganta dominiraju tržištem

Takav model privukao je i brojne investitore. Tri najveće kompanije na izrazito koncentrisanom tržištu imaju sedište u SAD. Najveća po broju brodova i putnika je Carnival Corporation, dok slede Royal Caribbean Group i Norwegian Cruise Line.

Sve tri kompanije kotiraju se na Njujorškoj berzi i deo su indeksa S&P 500, koji okuplja 500 najvažnijih američkih kompanija.

Najpopularnije destinacije i dalje su Karibi, Mediteran i Baltičko more.

Najveći broj kruzera danas plovi pod zastavom Bahama, ali su česti i Panama, Bermuda i Malta.

Krize kratkoročno pogađaju, ali ne menjaju trend

Pandemija je pokazala koliko je ova industrija zavisna od spoljašnjih faktora, pa i na geopolitičke poremećaje.

Rat sa Iranom zatekao je brodare nespremne. Tokom zimskih meseci mnoge kompanije organizuju krstarenja oko Arapskog poluostrva, a više kruzera našlo se blokirano u arapskim lukama nakon iranske blokade Ormuskog moreuza. To je izazvalo dodatne troškove zbog evakuacije putnika avionima.

Osim toga poskupelo je i gorivo. U takvim okolnostima gotovo niko trenutno ne razmatra krstarenja ka Dubaiju i drugim lukama Persijskog zaliva.

Putnici žele održivost, ali ne i veće cene

Ekološka pitanja sve više utiču i na industriju kružnih putovanja. Sve stroži propisi koje uvode brojne luke i države zahtevaju velika ulaganja u brodove koji koriste ekološki prihvatljivija goriva, poput tečnog prirodnog gasa ili metanola.

Međutim:„Putnici podržavaju kompanije koje poštuju socijalne standarde i ulažu u zaštitu životne sredine. To im se dopada. Ali nisu spremni da plate dodatnih stotinak evra samo zato što kompanija posluje održivije.“

Upravo zbog toga, kompanije koje najviše ulažu u održivi razvoj mogle bi da se suoče sa manjim profitnim maržama. Ipak, uprkos krizama, geopolitičkim rizicima i visokim troškovima, industrija kružnih putovanja za sada nastavlja da plovi punom parom.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.