Reditelj dva igrana filma, oba su prikazana u Kanu

Juče je stigla vest da je preminuo Vlatko Gilić (1935–2026), jedan od najosobenijih i najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske kinematografije.

Po obrazovanju arhitekta, a po umetničkom opredeljenju filmski vizionar, Gilić je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina snimio niz antologijskih kratkometražnih filmova, osvojio najznačajnija međunarodna priznanja, uključujući i Srebrnog medveda u Berlinu, dok su njegova dva dugometražna igrana ostvarenja – „Kičma“ (1975) i „Dani od snova“ (1980) – prikazana u Kanu.

Posle sukoba sa tadašnjim sistemom gotovo je prestao da režira i posvetio se pedagoškom radu, ostavivši za sobom mali, ali izuzetno značajan opus.

Gilićeva „Kičma“ za mene je oduvek predstavljala posebno gledalačko iskustvo – film koji je premijerno prikazan iste godine kada sam rođen i koji je po svemu poseban i drugačiji od onoga što je jugoslovenska kinematografija tada nudila. Da, u pitanju je neobično, hermetično i zahtevno ostvarenje koje traži strpljivog i verziranog gledaoca, ali upravo zato predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje nekonvencionalnog, bizarnog i atmosferičnog filma.

„Kičma“

„Kičmu“ sam otkrio relativno kasno – mislim da sam je prvi put pogledao tek pre desetak godina – i od tada me frustrira činjenica da film još nije restauriran, iako je na listi 100 najznačajnijih srpskih filmova i iako to apsolutno zaslužuje. Vizuelno upečatljiv, prepun fascinantnih kadrova i jezive atmosfere, mogao bi u obnovljenom izdanju da zablista pred novim generacijama gledalaca.

761615127_1008276265537712_540876249360207948_n kičma ovo

Važno je pomenuti da je „Kičma“ prikazana u zvaničnoj konkurenciji Filmskog festivala u Kanu, što je predstavljalo veliki uspeh za domaću kinematografiju. Gilić je film gradio dugim, hipnotičnim kadrovima i tokom čitavog trajanja upotrebio svega 176 rezova, čime je dodatno pojačao osećaj nelagode, klaustrofobije i gotovo nadrealne napetosti.

Iako je snimio samo dva igrana filma, poslednjih godina njegovo stvaralaštvo konačno dobija pažnju koju odavno zaslužuje.

Kratkometražni filmovi

Krajem septembra 2021. godine Dom omladine Beograda priredio je dvodnevnu retrospektivu njegovih filmova, tokom koje su prikazana četiri antologijska kratkometražna ostvarenja – „In Continuo“, „Dan više“, „Moć“ i „Ljubav“ – uz razgovore posvećene njegovom radu.

Imao sam priliku da pogledam dva, i mogu samo da kažem – izvanredni su. Ako ih negde pronađete, obavezno ih pogledajte. Nećete zažaliti.

Gilić je bio autor kakvog na ovim prostorima gotovo da nije bilo, ni tada, a ni sada. Njegovi filmovi nemaju pravi pandan u jugoslovenskoj kinematografiji – vizuelno su smeli, poetski, uznemirujući i hipnotišući, a istovremeno duboko promišljeni i jedinstveni. Uprkos međunarodnim priznanjima, ostao je nepravedno marginalizovan i nije dobio priliku da izgradi bogatiji igrani opus.

Slava mu i hvala za sve što nam je ostavio. Nije malo.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.