Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
U Beogradu nastaje nov pozorišni prostor, što je izrazito retka pojava. Gradi ga „Reflektor teatar“, nezavisno, društveno angažovano pozorište.
Nalaziće se u Sarajevskoj ulici, u bivšoj poslovnoj zgradi nekada moćne farmaceutske kuće „Srbolek“ koja je bankrotirala.
Sonja Ćirić za novi broj „Vremena“ (četvrtak, 23. jul) priča sa Minjom Bogavac, direktorkom „Reflektor teatra“.
„Našu estetiku obeležio je pokušaj da pravimo predstave koje staju u kombi i koje se mogu izvesti bilo gde. Na bilo kakvoj sceni, u učionici, u baru, na ulici i u školskom dvorištu…“, priča ova dramaturškinja i rediteljka.
„Ali, mi smo rasli, a Srbija se menjala, pa je od silne želje da igramo svuda ispalo da ne možemo da igramo nigde. Jer nismo poželjni, poslušni, spremni na kompromise. Jer se previše deremo, zbog uobičajene cenzure. Jer igramo na protestima“, dodaje Bogavac.
Kaže, neki su prostori dostupni, ali premali, pa je nezavisna scena u škripcu. Oduševljena je pak odzivom da se pomogne u ovom poduhvatu i kaže da ljude ne zovu da pomognu nastanak privatnog nego javnog prostora, gde će biti dobrodošli i drugi.
„Prostora nema – ali zato ima nas! Imamo jedni druge i nema nas malo i nismo mali! Boravak u našem inboksu, ovog leta, lepši je nego boravak na plaži: toliko je lepih reči, gestova i ponuda i predloga. Toliko je solidarnosti i zajedništva i neke zajedničke želje da obrnemo igricu“, kaže Bogavac.
Ceo invervju čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (23. jul) ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
U saletli, parkovskom paviljonu koji je otvoren u Zrenjaninu pre godinu dana dok je bio Prestonica kulture, još uvek nije održan ni jedan jedini kulturni program
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
